Čitaj mi

Ministarstvo finansija i NALED predstavili novi „Program za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025“

1/4

Ministarstvo finansija Republike Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) održali su danas Proširenu sednicu Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, na kojoj je predstavljen novi „Program za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025“. 

U uvodnom delu skupa na temu „Rezultati borbe protiv sive ekonomije“, ministar finansija i predsednik Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Siniša Mali izjavio je da je za Vladu Srbije borba protiv sive ekonomije i njeno suzbijanje jedna od najvažnijih tema.

On je istakao da siva ekonomija utiče na manju naplatu javnih prihoda i usporavanje privrednog rasta, kao i da predstavlja veliku opasnost za privredu usled nelojalne konkurencije.

„Oni koji hoće da rade po zakonskim propisima imaju problem sa nelojalnom konkurencijom i onima koji rade u sivoj zoni. Zbog toga gube posao i klijente, i mogućnost da legalno zarade. Zato je za nas borba protiv sive ekonomije veoma važna“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio da je sistemska borba protiv sive ekonomije pokrenuta 2015. godine, donošenjem prvog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2015. do 2020. godine. 

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je 2015. godine napravila i definisala prvi program koji je bio vezan za suzbijanje sive ekonomije sa konkretnim planom i koracima šta i kako treba uraditi.

„Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo više od 71 odsto svih preporuka iz tog programa i realizovali, i pored pandemije koja je počela 2020. godine“, rekao je Mali, 

Ukazao je i da je prethodni Program definisao uvođenje novog sistema e–fiskalizacije i e-faktura, i podvukao da su ti procesi u toku. 

„Imaćemo potpuno novi sistem fiskalizacije implementiran u našoj zemlji, dok ćemo do kraja godine imati i potpuno novi sistem e–faktura. To će u mnogome doprineti daljem smanjenju sive ekonomije “, rekao je Mali i dodao da je od velikog značaja i to što je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama.

Kako je istakao, rečeno je i da će se dalje raditi na smanjenju opterećenja na zarade jer je strateški cilj da se iz godine u godinu to opterećenje smanjuje kako bi se podstakla zaposlenost i smanjila siva ekonomija.

On je podsetio i da je pre samo par godina fiskalno opterećenje zarada u Republici Srbiji bilo 63 odsto, a da je sada 61 odsto. 

„Od januara je povećan i neoporezivi deo zarade sa 18.300 na 19.300 dinara. Takođe, smo za dodatnih 0,5 odsto smanjili doprinose za PIO fond na teret poslodavca. Dakle, maksimalno smo se angažovali da kroz smanjenje opterećenja na zarade podstaknemo legalno zapošljavanje i tako utičemo na smanjenje sive ekonomije“, rekao je Mali.

Ministar je istakao i da je započeta sveobuhvatna reforma Poreske uprave, i dodao da su učinjeni ogromni koraci u automatizaciji i digitalizaciji PU.

„Takođe, organizovali smo portal eInspektor i povezali sve inspekcije na teritoriji Srbije“, rekao je Mali, i dodao da je na pravi način definisan put kojim treba dalje da se ide.

Navodeći da problem sive ekonomije ne može da se reši za jedan dan i jednim potezom, Mali je ocenio da je borba protiv sive ekonomije kontinuirana aktivnost, i da je neophodno konstantno angažovanje da bi se na pravi način izborili sa tim problemom.

On je naglasio da novi Program 2022-2025. predstavlja nastavak sistemskih napora na suzbijanju sive ekonomije. 

„Predlog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine biće na javnoj raspravi do 28. februara, a znamo da će on sadržati deo koji se odnosi na završetak procesa e–fiskalizacije i uvođenja e–faktura, kao i deo koji se odnosi na dalje rasterećenje zarada“, rekao je ministar, i dodao da će se nakon javne rasprave sublimirati sve sugestije i komentari nakon čega će se izaći sa konačnim Programom.

Mali je istakao i da će se raditi na daljem unapređenju rada Poreske uprave, uvođenjem novih softvera, informacionih tehnologija, povezivanjem carinske uprave i uprave za poreze sa tržišnim i drugim inspekcijama kako bi njihov rad na terenu bio još efikasniji i bolji.

„Radićemo na tome da rešimo i definišemo oporezivanje kada su fleksibilni oblici zapošljavanja u pitanju. Takođe ćemo ići ka tome da promovišemo i u što većoj meri implemetirano bezgotovinsko plaćanje“, rekao je Mali.

On je dodao i da je posebno važno da se konačno reši pitanje parafiskalnih nameta.

„Vlada Srbije je usvojila Zakon o naknadama kada je korišćenje dobara u javnoj svojini u pitanju. Dakle prvi put smo na jednom mestu sublimirali i definisali sve naknade. Ono što je ostalo i što je zahtev privrede je da to uradimo i sa parafiskalnim nametima kako bi napravili još transparentniji i otvoreniji ambijent za poslovanje“, rekao je Mali.

Navodeći da je veliki posao za nama, ali i pred nama, ministar je zaljučio da se Srbija ubrzano menja i razvija. 

„Naša stopa rasta od 7,4 odsto prošle godine je među najvećim u Evropi, a sa druge strane, kada pogledate kumulativno u poslednje dve godine, apsolutno imamo najveću stopu rasta u Evropi. Pri tome smo potpuno stabilni kada je udeo javnog duga u našem BDP u pitanju i visina deficita budzeta“, rekao je Mali.

Ministar je istakao i da ohrabruje što je Srbija prošle godine privukla 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija i to uprkos pandemiji i svetskoj ekonomskoj krizi.

„Srbija pobeđuje u ekonomiji, u razvoju privrede, u otvaranju fabrika i novih radnih mesta, u gradnji novih auto puteva i brzih pruga, svega što će učiniti budućnost još boljom i uspešnijom. Ali, da bi se to desilo kontinuirano i aktivno moramo da se bavimo daljim suzbijanjem sive ekonomije“, zaključio je Mali.

Pored ministra Malog, u uvodnom delu skupa obratili su se direktor EBRD za Zapadnu Evropu Mateo Kolanđeli i predsednik Saveza za fer konurenciju NALED-a Ivan Miletić. 

Na temu „Predstavljanje nacrta: Program za suzbijanje sive ekonomije“ govorile su ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i ministarka privrede Anđelka Atanasković.

Ministarka Marija Obradović rekla je da je to Ministarstvo sprovelo značajne mere iz Plana suzbijanja sive ekonomije u vezi sa koordinacijom rada inspekcijskih službi i reformom inspekcijskog sistema, koji pordrazumeva digitalizaciju i stalni dijalog sa privredom, sudovima i drugim zainteresovanim stranama.

"Naše inspekcije su se našle pred izazovom tokom pandemije i uspele da obezbede primenu pandemijskih mera i očuvaju javno zdravlje, uz maksimalni mogući stepen privrednih aktinvnosti", rekla je Obradović.

Prema njenim rečima, obavljeno je 1,5 miliona, pre svega, preventivnih, nadzora, neposredna komunikacija s privredom, koja je dobijala uputstva za protivpandemijske mere, što je važno jer su inspekcije u prvoj fazi pandemije uspele potpuno da spreče crno tržište medicinskom opremom i hranom.

Navela je i da se nastavlja s digitalizacije inspekcijskog nadzora i uspostavljanjem potpuno automatizovog sistema rada, jačanja inspekcija i razvijanja alata za stalan dijalog s privredom i saradnju sa sudovima radi unapređenja efikansnosti rada inspektora.

Ministarka Darija Kisić Tepavčević rekla je da je 212 inspektora za rad u 2021. obavilo oko 64.000 inspekcijskih nadzora rada na crno, odnosno 1.500 nadzora više nego 2020. Ona je napomenula da je u 2021. bilo 5.261 utuženja, što je 12 odsto manje nego 2020. i čak 60 odsto manje nego 2019. godine.

Rekla je da to govori o značajnom povećanju rada inspekcije i smanjenju rada na crno.

Ministarka Kisić Tepavčević je dodala da je u poslednje četiri godine od 47.176 radnika na crno, tri četvrtine njih ili više od 30.000 radnika zasnovalo radni donos na neodrađeno vreme.

Ministarka Tatjana Matić izjavila je da je postignut napredak u suzbijanju sive ekonomije u velikom broju oblasti, ali da predstoji još dosta posla i reforma određenih propisa.

Ona je podsetila da je uspostavljen sistem eInspektor i istakla da je od velikog značaja uvođenja novog instituta priznanja prekršaja. Naglasila je da je unapređena inspekcija i da je u 2021. zaposleno za stalno 46 inspektora, a da je u toku konkurs za još 21 inspektora u Ministarstvu.

Najavila je da će se i u narednom periodu u borbi protiv sive ekonomije raditi na usklađivanju propisa posebno kod fiksne mandatne kazne pri priznavanju prekršaja, što je naišlo na dobar prijem trgovaca i građana.

Ministarka privrede Anđelka Atanasković rekla je da se to Ministarstvo kontinuirano bori protiv sive ekonomije, te da postoji stalna analiza primene zakona u nadležnosti te institucije.

Ona je izdvojila definisanje instituta prinudne likvidacije u Zakonu o privrednim društvima, što je učinjeno u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

"Nefinansijsku podrška postojećim mikro, malim i srednjim preduzećima kroz besplatne usluge pružamo u 17 akreditovanih razvojnih agencija", istakla je ministarka i kao značajnu podršku, istakla izradu vodiča na temu kako se vodi posao. 

Ona je navela da funkcioniše i portal preduzetnistvo.gov.rs na kome su dostupni svi programi podrške u Srbiji.

O prioritetima međunarodne saradnje i mogućnostima za saradnju, govorili su šef Sektora za kooperaciju u Delegaciji EU u Srbiji Nikola Bertolini, šef Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi SR Nemačke Kristijan Šiling, zamenik ambasadora u Ambasadi Velike Britanije Dominik Otvej i glavni savetnik u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Jelena Ćirković.

Slične teme

Srbija pronalazi svoje izvore rasta, što vodi ka daljem poboljšanju životnog standarda

Srbija pronalazi svoje izvore rasta, što vodi ka daljem poboljšanju životnog standarda

Veliko interesovanje kompanija za učešće na EKSPO izložbi, američke firme dobrodošle

Veliko interesovanje kompanija za učešće na EKSPO izložbi, američke firme dobrodošle

Predstavljene izmene za unapređenje sistema elektronskih faktura

Predstavljene izmene za unapređenje sistema elektronskih faktura