Ministar Mali na konferenciji „Zapadni Balkan, jedan region, jedno tržište – korak prema zajedničkom tržištu EU“

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je govorio na radnoj večeri u Novom Sadu, u okviru dvodnevne konferencije „Zapadni Balkan, jedan region, jedno tržište – korak prema zajedničkom tržištu EU“, u organizaciji Fonda za evropske poslove Vojvodine, fondacije Konrad Adenauer i regionalnog Foruma mladih lidera. On je izjavio da je ovaj sastanak, kojem su prisustvovali predstavnici kompanija i privrednih komora iz naše zemlje, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Crne Gore, značajan za razvoj dalje saradnje, kao i za osnaživanje ekonomija zemalja Zapadnog Balkana. 

Mali je naglasio da će dalja, snažnija i konkretnija ekonomska i trgovinska integracija Zapadnog Balkana olakšati prelazak na model ubrzanog i održivog rasta naših ekonomija. Osvrnuvši se na inicijativu „Otvoreni Balkan“, koju je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, a koja doprinosi unapređenju ekonomske saradnje u regionu, jer olakšava slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, on je napomenuo da će to doneti brze, konkretne i jasne rezultate, koji će biti vidljivi i građanima i privredi.

„Neke naše analize i analize Svetske banke govore da bi veća ekonomska integracija regiona doprinela povećanju regionalnog BDP-a na godišnjem nivou od 1 odsto, a nakon implementacije svih mera u narednih nekoliko godina, BDP regiona mogao bi da se poveća za čak sedam odsto“, rekao je ministar.

On je objasnio da regionalna ekonomska integracija treba da dovede do stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora koji bi privukao dugoročne investicije u privredne grane s većom dodatom vrednošću, a to bi reuzultiralo većim prilivom investicija, unapređenjem preduzetničke aktivnosti, trgovine, otvaranjem novih radnih mesta. 

Podsetio je da su u julu potpisana tri važna sporazuma u Skoplju – Trilateralni memorandum o radnim dozvolama i slobodnom kretanju ljudi, Trilateralni sporazum o saradnji u vanrednim situacijama i Trilateralni Memorandum o carinskoj saradnji – o olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe, kao i uvođenju brzih traka za kamione.

„To znači da ko radi u Beogradu, može da radi i u Skoplju i u Tirani, i obrnuto. Takođe, na granicama će biti napravljene brze trake za građane Srbije, Albanije i Severne Makedonije, da brže prolaze nego ostali putnici“, objasnio je on i dodao da će Srbija nastaviti da podržava različite regionalne inicijative.

Napomenuo je i da je započeta implementacija CEFTA Dodatnog protokola 5 o olakšanju trgovine, čija primena je dovela do pojednostavljenja i skraćenja graničnih procedura i povećanja trgovine u regionu.

„U okviru ove inicijative, zajedno radimo na postizanju dva veoma važna sporazuma – Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija i Sporazuma o priznavanju akademskih kvalifikacija. Ukidanjem suvišne papirologije i procedura, građani regiona će moći lakše da putuju, studiraju i rade, sa glavnim ciljem da se omogući cirkulacija mladih u regionu“, objasnio je ministar.

Mali je učesnike konferencije podsetio na odlične ekonomske rezultate koje je Srbija postigla i pored pandemije virusa korona, pošto je država uspela da očuva javne finansije, kao i da pomogne privredu i građane.

„O tome najbolje govori naša stopa privrednog rasta, koja je u ovoj godini oporavka i ubrzanog rasta, za prvih šest meseci iznosila 7,6 odsto, zbog čega očekujemo da ćemo biti među prve tri zemlje u Evropi po brzini rasta i dinamici oporavka. Očekujemo da će naš privredni rast za celu ovu godinu iznositi minimum 6,5 odsto, i to prema konzervativnim procenama. Podsetiću i da smo prošle godine, u vreme najveće svetske ekonomske krize imali pad od tek minus 1 odsto, što je među najboljim rezultatima u Evropi“, naveo je Mali.

Ocenio je da je jačinu srpske ekonomije pokazala i činjenica da je prošle godine stopa nezaposlenosti bila 9,7 odsto, a javni dug 57,4 procenta.

Osvrnuo se i na strane direktne investicije i rekao da se u Srbiju slilo dve milijarde i 72 miliona evra, što je za oko 30 procenata više u odnosu na isti period prošle godine i govori o tome da je naša zemlja veoma atraktivna investiciona destinacija. Kako je objasnio, tome doprinose i velika infrastrukturna ulaganja, a budzetom za ovu godinu za kapitalne investicije opredeljeno je oko 430 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

Ministar je zaključio da je danas više nego ikad potrebna regionalna saradnja, koja će doprineti rastu ekonomija, ali i rešavanju ključnih pitanja, poput smanjenja nezaposlenosti u regionu i sprečiti „odliv mozgova“.

Foto: Tanjug