Читај ми

Министар Мали на конференцији „Западни Балкан, један регион, једно тржиште – корак према заједничком тржишту ЕУ“

1/7

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је говорио на радној вечери у Новом Саду, у оквиру дводневне конференције „Западни Балкан, један регион, једно тржиште – корак према заједничком тржишту ЕУ“, у организацији Фонда за европске послове Војводине, фондације Конрад Аденауер и регионалног Форума младих лидера. Он је изјавио да је овај састанак, којем су присуствовали представници компанија и привредних комора из наше земље, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније и Црне Горе, значајан за развој даље сарадње, као и за оснаживање економија земаља Западног Балкана. 

Мали је нагласио да ће даља, снажнија и конкретнија економска и трговинска интеграција Западног Балкана олакшати прелазак на модел убрзаног и одрживог раста наших економија. Осврнувши се на иницијативу „Отворени Балкан“, коју је иницирао председник Александар Вучић, а која доприноси унапређењу економске сарадње у региону, јер олакшава слободу кретања људи, робе, услуга и капитала, он је напоменуо да ће то донети брзе, конкретне и јасне резултате, који ће бити видљиви и грађанима и привреди.

„Неке наше анализе и анализе Светске банке говоре да би већа економска интеграција региона допринела повећању регионалног БДП-а на годишњем нивоу од 1 одсто, а након имплементације свих мера у наредних неколико година, БДП региона могао би да се повећа за чак седам одсто“, рекао је министар.

Он је објаснио да регионална економска интеграција треба да доведе до стварања јединственог економског простора који би привукао дугорочне инвестиције у привредне гране с већом додатом вредношћу, а то би реузултирало већим приливом инвестиција, унапређењем предузетничке активности, трговине, отварањем нових радних места. 

Подсетио је да су у јулу потписана три важна споразума у Скопљу – Трилатерални меморандум о радним дозволама и слободном кретању људи, Трилатерални споразум о сарадњи у ванредним ситуацијама и Трилатерални Меморандум о царинској сарадњи – о олакшању увоза, извоза и кретања робе, као и увођењу брзих трака за камионе.

„То значи да ко ради у Београду, може да ради и у Скопљу и у Тирани, и обрнуто. Такође, на границама ће бити направљене брзе траке за грађане Србије, Албаније и Северне Македоније, да брже пролазе него остали путници“, објаснио је он и додао да ће Србија наставити да подржава различите регионалне иницијативе.

Напоменуо је и да је започета имплементација ЦЕФТА Додатног протокола 5 о олакшању трговине, чија примена је довела до поједностављења и скраћења граничних процедура и повећања трговине у региону.

„У оквиру ове иницијативе, заједно радимо на постизању два веома важна споразума – Споразума о признавању професионалних квалификација и Споразума о признавању академских квалификација. Укидањем сувишне папирологије и процедура, грађани региона ће моћи лакше да путују, студирају и раде, са главним циљем да се омогући циркулација младих у региону“, објаснио је министар.

Мали је учеснике конференције подсетио на одличне економске резултате које је Србија постигла и поред пандемије вируса корона, пошто је држава успела да очува јавне финансије, као и да помогне привреду и грађане.

„О томе најбоље говори наша стопа привредног раста, која је у овој години опоравка и убрзаног раста, за првих шест месеци износила 7,6 одсто, због чега очекујемо да ћемо бити међу прве три земље у Европи по брзини раста и динамици опоравка. Очекујемо да ће наш привредни раст за целу ову годину износити минимум 6,5 одсто, и то према конзервативним проценама. Подсетићу и да смо прошле године, у време највеће светске економске кризе имали пад од тек минус 1 одсто, што је међу најбољим резултатима у Европи“, навео је Мали.

Оценио је да је јачину српске економије показала и чињеница да је прошле године стопа незапослености била 9,7 одсто, а јавни дуг 57,4 процента.

Осврнуо се и на стране директне инвестиције и рекао да се у Србију слило две милијарде и 72 милиона евра, што је за око 30 процената више у односу на исти период прошле године и говори о томе да је наша земља веома атрактивна инвестициона дестинација. Како је објаснио, томе доприносе и велика инфраструктурна улагања, а буџетом за ову годину за капиталне инвестиције опредељено је око 430 милијарди динара, односно 7,2 одсто БДП-а.

Министар је закључио да је данас више него икад потребна регионална сарадња, која ће допринети расту економија, али и решавању кључних питања, попут смањења незапослености у региону и спречити „одлив мозгова“.

Фото: Танјуг

Сличне теме

Синиша Мали: Почела исплата 20 евра новчане помоћи државе

Синиша Мали: Почела исплата 20 евра новчане помоћи државе

Министарство финансија издало нови број часописа „Финансије“

Министарство финансија издало нови број часописа „Финансије“

Министар Синиша Мали са новим амбасадором Француске Пјером Кошером разговарао о заједничким капиталним пројектима

Министар Синиша Мали са новим амбасадором Француске Пјером Кошером разговарао о заједничким капиталним пројектима