Mali: Verujem da će povećanje minimalne zarade biti iznad 10 procenata

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, nakon Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne zarade za 2025. godinu, da su razgovori sa predstavnicima poslodavaca i sindikata bili konstruktivni i da će Vlada sa konačnim stavom o visini minimalne zarade izaći 28. avgusta, kada će biti održana i zvanična sednica SES-a, te izrazio uverenje da će povećanje minimalne zarade biti dvocifreno. Kolegijumu je prisustvovao i predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević.

“Mi smo još juče izašli sa stavom da će povećanje minimalne zarade biti dvocifreno. Juče, nakon treće runde tehničkih razgovora, rekli smo da će biti više od 10 odsto”, rekao je Mali. 

On je dodao da je sada ključno da se ispoštuju zahtevi i sindikata i poslodavaca. 

“Razmatramo da li možemo minimum zahteva sindikata da ispunimo, da dođemo do toga da izjednačimo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom. Ako to uspemo, i u isto vreme poslodavcima da izađemo u susret i povećanjem neporezivog dela dohotka umanjimo pritisak i trošak za njih, to bi bio uspeh”, naglasio je prvi potpredsednik Vlade.

On je naveo da ne sme da se napravi potez gde bi agresivno povećanje minimalne zarade dovelo do otpuštanja, da je bitno da ljudi rade i da se zato pokušava uspostaviti balans između ta dva faktora. 

“Sada ako me pitate, bliže sam tom dvocifrenom povećanju i približavanju tom stavu sindikata nego što sam bio pre ovog sastanka. Imamo težak rad naredna dva dana, preko vikenda da vidimo do čega ćemo doći”, ocenio je on. 

Dogovoreno je da u sredu bude poznat i konačan stav Vlade po ovom pitanju. 

Ministar je podsetio da je 2012. godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila oko 61,5 odsto, a da je danas 89 odsto. Rekao je da stav sindikata da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom osporavaju poslodavci koji ističu da je to mnogo i da je tu reč o povećanju minimalne zarade za više od 13 odsto. Istakao je da treba razmotriti stav poslodavaca da se povećanjem neoporezivog dela dohotka kompenzuje trošak za poslodavaca. Naravno, to bi sve išlo na teret države ali bi se sa druge strane ispunili drugi benefiti - dalji rast ekonomske aktivnosti, puna zaposlenost i zadržavanje konkurentnosti prirede. Podsetio je i da se počev od 2018. godine konstantno smanjuje opterećenje zarada i da je sa 64 odsto sada ispod 60 procenata, kao i da je cilj da se to optrećenje zadrži ispod tog nivoa. 

Ministar je istakao da bi bilo dobro da u teškim ekonomskim uslovima na globalnom nivou, Vlada i socijalni partneri pokažu jedinstvo, slogu i želju da stvari pomeraju napred. 

Govoreći o makroekonomskim pokazateljima, on je naglasio da je u prvoj polovini ove godine ostvaren ekonomski rast od 4,5 odsto, što nas svrstava u vodeću zemlju na evropskom kontinentu po visini rasta. Istakao je da još uvek pristižu podaci Eurostata, evropskog statističkog zavoda, ali da je izvesno da ćemo biti u samom vrhu po rastu ekonomije. Za narednu godinu, dodao je, predviđen je rast od 4,2 odsto. To sve otvara put za dalje povećanje minimalne zarade i rast životnog standarda građana Srbije i da je faktor koji se uzima prilikom odlučivanja o minimalcu.

Drugi je produktivnost rada, koja je za prvih pet meseci ove godine pozitivna i iznosi negde oko 3,6 odsto, tako da je izvesno da povećanje minimalne zarade neće dovesti do povećanja inflatornih očekivanja, što je druga značajna činjenica. Treća važna stvar je broj zaposlenih. U Srbiji radi i plaća poreze i doprinose više od 2.360.000 ljudi. Imamo istorijski najvišu stopu zaposlenosti od 50,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti na istorijski najnižem nivou od 9,4 odsto. I četvrti faktor kada je određivanje minimalne zarade u pitanju je visina plata u Srbiji. 

“Videli ste podatak iz maja ove godine, prvi put u istoriji iznos je prešao 100.000 dinara, odnosno iznosi oko 855 evra. Uz punu zaposlenost koju smo uspostavili imamo i rast prosečne zarade u Srbiji. Vlada ostaje pri tome će prosečna zarada u decembru naredne godine biti preko 1.000 evra a do 2027. godine da ćemo preći taj nivo od 1.400 evra”, precizirao je Mali. 

Istakao je i da kada se pogleda istorijat pregovora o minimalcu, od 2020. godine kada su nastupile brojne krize, minimalna zarada je porasla nominalno 74,5 odsto, a ako se uzme u obzir činjenica da je inflacija kumulativno bila 39 odsto, videće se da je minimalna zarada porasla za 25,5 odsto u protekle četiri godine, što je u realnom iznosu iznad nivoa inflacije. 

“Samo ove godine minimalna zarada u odnosu na prošlu godinu veća je za 17,8 odsto, a znamo da je prosek inflacije za ovu godinu 4,9 odsto. Dakle, u realnom iznosu je minimalna zarada porasla i to je jedan od najvažnijih stubava naše ekonomske politike, da potrošnja i dohodak koji ljudi imaju bude u realnom procentu bude iznad nivoa inflacije, kako bi nastavilo da se troši i kako bi nam se odvijala ekonomska aktivnost”, zaključio je Mali. 

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić ukazao je na značaj teme minimalane cene rada kako za radnike, tako i za njihove sindikate, poslodavce, državu, i, kako je rekao, uopšte sve građane.

„Ovo je tema o kojoj se često priča ove godine i koja je najosteljivija. Ispred Unije poslodavaca mogu da kažem da smo mi za stavove koje smo izneli državi, spremni da napravimo i određeni ustupak. Da idemo kvalitetnom politikom i da idemo ne samo u korist poslodavaca, već i u korist radnika i građana Republike Srbije, potvrđuje i to što se svake godine povećava minimalna cena rada, što ima sve manje i manje onih koji je primaju i što se broj zaposlenih lica povećava iz godine u godinu, te je dostigao svoj maksimum“, rekao je Nenezić. 

On je dodao da su poslodavci, kao i prethodnih godina, zadovoljni načinom na koji se vodi socijalno-ekonomski dijalog i poručio da se nada da će se ove godine doći do nekog konsenzusa na Socijalno-ekonomskom savetu odakle, kako je dodao, treba da se da preporuka Vladi za postizanje dogovora oko minimalne cene rada u 2025. godini.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić istakla je da veruje da do današnjeg sastanka ne bi ni došlo da nema volje da se prvobitne ponude poboljšaju.

„Naš cilj je bio da Vlada poveća ponudu, a da poslodavci mogu da isprate taj predlog. Preko vikenda će se raditi kalkulacije kako bi se došlo do konkretne ponude, u ovom momentu ona nije konkretna. Bićemo spremni da odgovorimo. Nama je izjednačavanje minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom početni cilj, ne cilj koji bi zadovoljio sindikat, pa se mora naći neko srednje rešenje“, rekla je Andrić.

Ona je poručila da se nada uspešnom rezultatu, te da veruje da do sastanka ne bi ni došlo da ne postoje uslovi da ta ponuda bude veća od 10 odsto.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su se vodili pregovori koji su bili vrlo teški, ali je dosadašnji učinak ocenio kao pomak koji govori o tome da možemo i ubuduće da pregovaramo.

„Ono što je danas rečeno i što mi sindikati unazad već par godina govorimo i nismo ni jednom prihvatili i dali saglasnost za minimalnu zaradu, to je bio razlog što nije bila izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom i ovoga puta je isti princip i očekujemo da će biti taj deo ispoštovan“, zaključio je Orbović.

Podsećanja radi, pregovori o visini minimalca svake godine počeli su 15. avgusta. 

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period januar-decembar 2024. godine iznosi 271,00 dinara (neto), po radnom času, što je negde oko 47.696 dinara za 176 radnih sati. 

Minimalna cena rada realno je uvećana tokom poslednjih pet godina u Srbiji za oko 25,5 odsto.

Na njeno formiranje utiču parametri određeni zakonom o radu (6 glavnih parametara su- BDP, inflacija, potrošačka korpa, zaposlenost, produktivnost rada, kretanje prosečnih zarada).