Мали: Верујем да ће повећање минималне зараде бити изнад 10 процената

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, након Колегијума Социјално-економског савета (СЕС) о висини минималне зараде за 2025. годину, да су разговори са представницима послодаваца и синдиката били конструктивни и да ће Влада са коначним ставом о висини минималне зараде изаћи 28. августа, када ће бити одржана и званична седница СЕС-а, те изразио уверење да ће повећање минималне зараде бити двоцифрено. Колегијуму је присуствовао и председник Владе Републике Србије Милош Вучевић.

“Ми смо још јуче изашли са ставом да ће повећање минималне зараде бити двоцифрено. Јуче, након треће рунде техничких разговора, рекли смо да ће бити више од 10 одсто”, рекао је Мали. 

Он је додао да је сада кључно да се испоштују захтеви и синдиката и послодаваца. 

“Разматрамо да ли можемо минимум захтева синдиката да испунимо, да дођемо до тога да изједначимо минималну зараду са минималном потрошачком корпом. Ако то успемо, и у исто време послодавцима да изађемо у сусрет и повећањем непорезивог дела дохотка умањимо притисак и трошак за њих, то би био успех”, нагласио је први потпредседник Владе.

Он је навео да не сме да се направи потез где би агресивно повећање минималне зараде довело до отпуштања, да је битно да људи раде и да се зато покушава успоставити баланс између та два фактора. 

“Сада ако ме питате, ближе сам том двоцифреном повећању и приближавању том ставу синдиката него што сам био пре овог састанка. Имамо тежак рад наредна два дана, преко викенда да видимо до чега ћемо доћи”, оценио је он. 

Договорено је да у среду буде познат и коначан став Владе по овом питању. 

Министар је подсетио да је 2012. године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била око 61,5 одсто, а да је данас 89 одсто. Рекао је да став синдиката да се минимална зарада изједначи са потрошачком корпом оспоравају послодавци који истичу да је то много и да је ту реч о повећању минималне зараде за више од 13 одсто. Истакао је да треба размотрити став послодаваца да се повећањем неопорезивог дела дохотка компензује трошак за послодаваца. Наравно, то би све ишло на терет државе али би се са друге стране испунили други бенефити - даљи раст економске активности, пуна запосленост и задржавање конкурентности приреде. Подсетио је и да се почев од 2018. године константно смањује оптерећење зарада и да је са 64 одсто сада испод 60 процената, као и да је циљ да се то оптрећење задржи испод тог нивоа. 

Министар је истакао да би било добро да у тешким економским условима на глобалном нивоу, Влада и социјални партнери покажу јединство, слогу и жељу да ствари померају напред. 

Говорећи о макроекономским показатељима, он је нагласио да је у првој половини ове године остварен економски раст од 4,5 одсто, што нас сврстава у водећу земљу на европском континенту по висини раста. Истакао је да још увек пристижу подаци Еуростата, европског статистичког завода, али да је извесно да ћемо бити у самом врху по расту економије. За наредну годину, додао је, предвиђен је раст од 4,2 одсто. То све отвара пут за даље повећање минималне зараде и раст животног стандарда грађана Србије и да је фактор који се узима приликом одлучивања о минималцу.

Други је продуктивност рада, која је за првих пет месеци ове године позитивна и износи негде око 3,6 одсто, тако да је извесно да повећање минималне зараде неће довести до повећања инфлаторних очекивања, што је друга значајна чињеница. Трећа важна ствар је број запослених. У Србији ради и плаћа порезе и доприносе више од 2.360.000 људи. Имамо историјски највишу стопу запослености од 50,9 одсто, док је стопа незапослености на историјски најнижем нивоу од 9,4 одсто. И четврти фактор када је одређивање минималне зараде у питању је висина плата у Србији. 

“Видели сте податак из маја ове године, први пут у историји износ је прешао 100.000 динара, односно износи око 855 евра. Уз пуну запосленост коју смо успоставили имамо и раст просечне зараде у Србији. Влада остаје при томе ће просечна зарада у децембру наредне године бити преко 1.000 евра а до 2027. године да ћемо прећи тај ниво од 1.400 евра”, прецизирао је Мали. 

Истакао је и да када се погледа историјат преговора о минималцу, од 2020. године када су наступиле бројне кризе, минимална зарада је порасла номинално 74,5 одсто, а ако се узме у обзир чињеница да је инфлација кумулативно била 39 одсто, видеће се да је минимална зарада порасла за 25,5 одсто у протекле четири године, што је у реалном износу изнад нивоа инфлације. 

“Само ове године минимална зарада у односу на прошлу годину већа је за 17,8 одсто, а знамо да је просек инфлације за ову годину 4,9 одсто. Дакле, у реалном износу је минимална зарада порасла и то је један од најважнијих стубава наше економске политике, да потрошња и доходак који људи имају буде у реалном проценту буде изнад нивоа инфлације, како би наставило да се троши и како би нам се одвијала економска активност”, закључио је Мали. 

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић указао је на значај теме минималане цене рада како за раднике, тако и за њихове синдикате, послодавце, државу, и, како је рекао, уопште све грађане.

„Ово је тема о којој се често прича ове године и која је најостељивија. Испред Уније послодаваца могу да кажем да смо ми за ставове које смо изнели држави, спремни да направимо и одређени уступак. Да идемо квалитетном политиком и да идемо не само у корист послодаваца, већ и у корист радника и грађана Републике Србије, потврђује и то што се сваке године повећава минимална цена рада, што има све мање и мање оних који је примају и што се број запослених лица повећава из године у годину, те је достигао свој максимум“, рекао је Ненезић. 

Он је додао да су послодавци, као и претходних година, задовољни начином на који се води социјално-економски дијалог и поручио да се нада да ће се ове године доћи до неког консензуса на Социјално-економском савету одакле, како је додао, треба да се да препорука Влади за постизање договора око минималне цене рада у 2025. години.

Председница УГС Независност Чеданка Андрић истакла је да верује да до данашњег састанка не би ни дошло да нема воље да се првобитне понуде побољшају.

„Наш циљ је био да Влада повећа понуду, а да послодавци могу да испрате тај предлог. Преко викенда ће се радити калкулације како би се дошло до конкретне понуде, у овом моменту она није конкретна. Бићемо спремни да одговоримо. Нама је изједначавање минималне потрошачке корпе са минималном зарадом почетни циљ, не циљ који би задовољио синдикат, па се мора наћи неко средње решење“, рекла је Андрић.

Она је поручила да се нада успешном резултату, те да верује да до састанка не би ни дошло да не постоје услови да та понуда буде већа од 10 одсто.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су се водили преговори који су били врло тешки, али је досадашњи учинак оценио као помак који говори о томе да можемо и убудуће да преговарамо.

„Оно што је данас речено и што ми синдикати уназад већ пар година говоримо и нисмо ни једном прихватили и дали сагласност за минималну зараду, то је био разлог што није била изједначена са минималном потрошачком корпом и овога пута је исти принцип и очекујемо да ће бити тај део испоштован“, закључио је Орбовић.

Подсећања ради, преговори о висини минималца сваке године почели су 15. августа. 

Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање за период јануар-децембар 2024. године износи 271,00 динара (нето), по радном часу, што је негде око 47.696 динара за 176 радних сати. 

Минимална цена рада реално је увећана током последњих пет година у Србији за око 25,5 одсто.

На њено формирање утичу параметри одређени законом о раду (6 главних параметара су- БДП, инфлација, потрошачка корпа, запосленост, продуктивност рада, кретање просечних зарада).