Mali: Veće plate, penzije i minimalna zarada od 1. januara 2023.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada biti povećana za najmanje 14 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, a penzije kumulativno za više od 20 odsto. 

On je za TV Pink rekao i da nas očekuje teška zima, ali da će država učiniti sve da građani što manje osete posledice ogromne krize.

Ministar je podsetio da je juče održan kolegijum Socijalno - ekonomskog saveta (SES) i da se sa predstavnicima poslodavaca i sindikata razgovaralo o povećanju minimalne zarade za najmanje 14 odsto, što znači da bi minimalac iznosio oko 40.000 dinara, odnosno 350 evra, što je, kako je istakao, ogroman skok imajući u vidu krizu.

Navodeći da su poslodavci ukazali da bi zbog trenutne situacije, rasta cene struje i gasa i problema sa plasmanom proizvoda, ali i povećanja plata, mogli da krenu sa otpuštanjem radnika, Mali je istakao da će država opet preuzeti trošak povećanja minimalne zarade. 

 „Zato smo razgovarali i o povećanju neoporezivog dela dohotka, o smanjenju pojedinih doprinosa kako bi rasteretili poslodavce kada su plate u pitanju. Namera nam je da dođemo na 60 odsto opterećenja zarade. Pre četiri godine opterećenje zarade sa doprinosima i porezima bilo je 64 odsto. Tada smo već dali obećanje da ćemo polako iz godine u godinu to smanjivati“, rekao je Mali.

On je naveo da se država na taj način u prethodne četiri godine odrekla 115 milijardi dinara kako bi izašla u susret radnicima, odnosno kako bi se povećala minimalna zarada i rasteretili poslodavci.

Ministar je ponovio i da će od 1. januara 2023. godine rasti plata u javnom sektoru i to, kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i obećao, za 12,5 odsto, odnosno 25 odsto za vojna lica.

Kada je reč o penzijama, Mali navodi da je već od 1. novembra planirano povećanje penzija za 9 odsto, dok je dodatno povećanje planirano od 1. januara.

 „Više od 20 odsto kumulativno od 1. januara povećavamo penzije našim najstarijim sugrađanima“, rekao je Mali i dodao da je važno da građani osete krizu što manje.

On je ocenio da je veoma važno da plate i penzije budu povećanje iznad nivoa inflacije tako da u realnom iznosu građani ne samo da imaju održan životni standard, nego da to bude još bolje u uslovima krize. 

On je ukazao da i pored povećanja minimalne cene rada, plata i penzija nije zaustavljena nijedna investicija te da se u Srbiji i dalje gradi svih 10 novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

 „Pokušavamo na svaki mogući način da negativne posledice ogromne krize naši građani što manje osete, a kroz nju možemo samo svi zajedno da prođemo, rekao je Mali.

On je istakao da ne želi da bude veliki pesimista, ali da nas čeka teška zima, što potvrđuju i izjave predsednika Vučića, ali i lidera mnogo razvijenih zemalja poput francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Podsećajući da kriza traje već treću godinu u celom svetu zbog kovida i rata u Ukrajini, Mali je istakao da smo došli u situaciju da imamo problema u snabdevanju energentima koji su možda najvažniji za funkcionisanje jedne ekonomije, jednog društva.

„U prošlom periodu nismo ni pomislili da nećemo imati struje ili gasa. Sada dolazimo do situacije da postoje veliki problemi u snabdevanju, ne samo da dobijete struju ili gas, već su cene otišle u nebesa. Toliko u nebesa da više nije realno kupovati struju za 700 evra po megavat satu ili gas za 4.200 dolara po hiljadu kubnih metara. Dakle to su neverovatne cene, cene koje potpuno menjaju način na koji jedna ekonomija može da funkcioniše“, rekao je Mali.

Podseća da je u godinama unazad prosek cene struje bio oko 50 do 100 evra u ovom periodu, a da je a sada 700.

„Za preduzeće, fabrike koje koriste gas, ako je nekada bilo 400, 500, 600, 700 dolara sada je 4.200. Njemu je cena inputa porasla pet, šest, sedam puta“, rekao je Mali i dodaje da cena energenata utiče na sve.

Ministar je istakao i da država opet preuzela najveći teret krize na sebe.

„Mi i dalje imamo mnogo nižu cenu struje. Prosečan račun za struju za građane je 43 evra u odnosu na 700 evra po koliko je uvozimo. I tu razliku pokriva EPS, odnosno država. Isto je i za preduzeća. Ako se ne varam cena za preduzeća po megavatu je 95 evra, dakle opet je na veoma direktan način država stala iza privrede, iza ekonomije i pokušava da im koliko toliko pomogne da ne osete ogroman udar“, rekao je Mali.

On je podsetio da država i dalje kontroliše cene goriva na pumpama, da je obezbedila gas u skladištima...

 “Za sada nam se pune skladišta u Mađarskoj. Banatski Dvor, naš deo sa tih 270 miliona kubnih metara gasa je već popunjen. Gledamo da što više energenata obezbedimo“, rekao je Mali.

On je podsetio i da je Vlada donela odluku da se ukine dekorativno osvetljenje kako bi se štedelo što više i uputio apel građanima da svi učine što je do njih kako bi uštedeli struju.

„Što više štedimo, manje ćemo trošiti, manje ćemo uvoziti i koliko - toliko sačuvaćemo naš budzet, jer pitanje je kada se ovo završava. Sve gledamo do kraja godine, ali grejna sezona traje do aprila, dakle sedam meseci“, rekao je Mali i dodao da se svakog dana država bori da prođemo ovu zimu sa što manje negativnih posledica.

Međutim ono što ohrabruje, kaže Mali, je podatak Zavoda za statitiku da je procenat nezaposlenosti 8,9 odsto u drugom kvartalu ove godine.

„Imamo stopu rasta našeg BDP 3,9 odsto u drugom kvartalu, 2,4 milijarde evra do 20. avgusta stranih direktnih investicija ušlo je u našu zemlju, ali videćemo sada treći i četvrti kvartal“, rekao je Mali.

On je ponovio i da se država bori i čini sve da se održi rast naše ekonomije, da privreda radi i funkcioniše i u izuzetno teškim uslovima.