Мали: Веће плате, пензије и минимална зарада од 1. јануара 2023.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће од 1. јануара наредне године минималнa зарадa бити повећана за најмање 14 одсто, плате у јавном сектору за 12,5 одсто, а пензије кумулативно за више од 20 одсто. 

Он је за ТВ Пинк рекао и да нас очекује тешка зима, али да ће држава учинити све да грађани што мање осете последице огромне кризе.

Министар је подсетио да је јуче одржан колегијум Социјално - економског савета (СЕС) и да се са представницима послодаваца и синдиката разговарало о повећању минималне зараде за најмање 14 одсто, што значи да би минималац износио око 40.000 динара, односно 350 евра, што је, како је истакао, огроман скок имајући у виду кризу.

Наводећи да су послодавци указали да би због тренутне ситуације, раста цене струје и гаса и проблема са пласманом производа, али и повећања плата, могли да крену са отпуштањем радника, Мали је истакао да ће држава опет преузети трошак повећања минималне зараде. 

 „Зато смо разговарали и о повећању неопорезивог дела дохотка, о смањењу појединих доприноса како би растеретили послодавце када су плате у питању. Намера нам је да дођемо на 60 одсто оптерећења зараде. Пре четири године оптерећење зараде са доприносима и порезима било је 64 одсто. Тада смо већ дали обећање да ћемо полако из године у годину то смањивати“, рекао је Мали.

Он је навео да се држава на тај начин у претходне четири године одрекла 115 милијарди динара како би изашла у сусрет радницима, односно како би се повећала минимална зарада и растеретили послодавци.

Министар је поновио и да ће од 1. јануара 2023. године расти плата у јавном сектору и то, као што је председник Србије Александар Вучић и обећао, за 12,5 одсто, односно 25 одсто за војна лица.

Када је реч о пензијама, Мали наводи да је већ од 1. новембра планирано повећање пензија за 9 одсто, док је додатно повећање планирано од 1. јануара.

 „Више од 20 одсто кумулативно од 1. јануара повећавамо пензије нашим најстаријим суграђанима“, рекао је Мали и додао да је важно да грађани осете кризу што мање.

Он је оценио да је веома важно да плате и пензије буду повећање изнад нивоа инфлације тако да у реалном износу грађани не само да имају одржан животни стандард, него да то буде још боље у условима кризе. 

Он је указао да и поред повећања минималне цене рада, плата и пензија није заустављена ниједна инвестиција те да се у Србији и даље гради свих 10 нових ауто-путева и брзих саобраћајница.

 „Покушавамо на сваки могући начин да негативне последице огромне кризе наши грађани што мање осете, а кроз њу можемо само сви заједно да прођемо, рекао је Мали.

Он је истакао да не жели да буде велики песимиста, али да нас чека тешка зима, што потврђују и изјаве председника Вучића, али и лидера много развијених земаља попут француског председника Емануела Макрона.

Подсећајући да криза траје већ трећу годину у целом свету због ковида и рата у Украјини, Мали је истакао да смо дошли у ситуацију да имамо проблема у снабдевању енергентима који су можда најважнији за функционисање једне економије, једног друштва.

„У прошлом периоду нисмо ни помислили да нећемо имати струје или гаса. Сада долазимо до ситуације да постоје велики проблеми у снабдевању, не само да добијете струју или гас, већ су цене отишле у небеса. Толико у небеса да више није реално куповати струју за 700 евра по мегават сату или гас за 4.200 долара по хиљаду кубних метара. Дакле то су невероватне цене, цене које потпуно мењају начин на који једна економија може да функционише“, рекао је Мали.

Подсећа да је у годинама уназад просек цене струје био око 50 до 100 евра у овом периоду, а да је а сада 700.

„За предузеће, фабрике које користе гас, ако је некада било 400, 500, 600, 700 долара сада је 4.200. Њему је цена инпута порасла пет, шест, седам пута“, рекао је Мали и додаје да цена енергената утиче на све.

Министар је истакао и да држава опет преузела највећи терет кризе на себе.

„Ми и даље имамо много нижу цену струје. Просечан рачун за струју за грађане је 43 евра у односу на 700 евра по колико је увозимо. И ту разлику покрива ЕПС, односно држава. Исто је и за предузећа. Ако се не варам цена за предузећа по мегавату је 95 евра, дакле опет је на веома директан начин држава стала иза привреде, иза економије и покушава да им колико толико помогне да не осете огроман удар“, рекао је Мали.

Он је подсетио да држава и даље контролише цене горива на пумпама, да је обезбедила гас у складиштима...

 “За сада нам се пуне складишта у Мађарској. Банатски Двор, наш део са тих 270 милиона кубних метара гаса је већ попуњен. Гледамо да што више енергената обезбедимо“, рекао је Мали.

Он је подсетио и да је Влада донела одлуку да се укине декоративно осветљење како би се штедело што више и упутио апел грађанима да сви учине што је до њих како би уштедели струју.

„Што више штедимо, мање ћемо трошити, мање ћемо увозити и колико - толико сачуваћемо наш буџет, јер питање је када се ово завршава. Све гледамо до краја године, али грејна сезона траје до априла, дакле седам месеци“, рекао је Мали и додао да се сваког дана држава бори да прођемо ову зиму са што мање негативних последица.

Међутим оно што охрабрује, каже Мали, је податак Завода за статитику да је проценат незапослености 8,9 одсто у другом кварталу ове године.

„Имамо стопу раста нашег БДП 3,9 одсто у другом кварталу, 2,4 милијарде евра до 20. августа страних директних инвестиција ушло је у нашу земљу, али видећемо сада трећи и четврти квартал“, рекао је Мали.

Он је поновио и да се држава бори и чини све да се одржи раст наше економије, да привреда ради и функционише и у изузетно тешким условима.