Mali: Srbija fiskalno otporna, uvek može brzo da reaguje

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je danas na panelu „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“ koji je održan u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), najvećeg međunarodnog naučnog i stručnog skupa ekonomista i tom prilikom istakao da je Srbija pokazala da je fiskalno otporna.

Mali je rekao da je dobra fiskalna politika glavni alat za postizanje stabilnosti u kriznim vremenima, odnosno, ključni instrument koji svaka vlada treba da ima kako bi se pozabavila sa svim problemima i izazovima koji su pred njom.

Ministar je naveo da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima skoro pet milijardi evra na računu i da uvek može brzo da reaguje ukoliko je to potrebno. 

„Javni dug Srbije iznosi oko 43,7 odsto BDP dok je prosek za evrozonu 88,89 odsto“, rekao je Mali. 

On je podsetio da je Srbija 2020. godine, kada se dogodio COVID, bila prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila besplatno sve četiri vakcine građanima, kao i da je istovremeno podržala ekonomiju milijardama i milijardama evra i tako spasila mala preduzeća i zaposlenost.

„Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine ponovo smo reagovala odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, ali i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazala koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju", rekao je Mali.

Ključ je, dodao je, održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na deficite, ali i osigurati da možete da koristite otpornost, fiskalni prostor i instrumente koje imate na raspolaganju da biste se suočili sa svim izazovima.

Ministar je istakao da je ključ nastaviti rast jer svaka ekonomija mora da raste. 

„To je preduslov za povećanje životnog standarda, za povećanje plata, penzija i svega ostalog što ide uz to. Ali istovremeno, možemo, kao vlada, kroz fiskalne instrumente, da se pozabavimo izazovima“, rekao je Mali.

Navodeći da vlade moraju da razmisle o tome kako da se pozabave energetskim potencijalom, energetskom krizom koja je pred nama zbog napretka i veće potražnje za energijom, koja u isto vreme mora biti zelena, on je poručio učesnicima skupa da ne razgovaraju samo o fiskalnoj stabilnosti.

„Moja poruka svima da razgovaramo ne samo o fiskalnoj stabilnosti, moramo da razgovaramo i o fiskalnoj otpornosti, a to je uloga vlade danas", naglasio je Mali.

On je dodao da treba da se zapitamo koja bi bila alternativa u slučaju velike krize.

Kako je istakao, kada dođe kriza i postoji problem morate da reagujete, da koristite svoje rezerve, jer je verovatno cena nečinjenja dugoročno veća ili nepovratna. 

„Iz te perspektive, mislim da smo uradili odličan posao istovremeno razmišljajući o stabilnosti, održavajući niski odnos javnog duga prema BDP-u, a takođe pokušavajući da doprinesemo rastu", rekao je Mali.

Govoreći o tome kako fiskalna pravila i održivost kombinovati u situacijama kada su ekonomiji potrebna velika početna ulaganja na primer u borbi sa klimatskim promenama i da li se onda pomešani signali šalju javnosti i tržištima, Mali je rekao da je to pitanje od milion dolara.

„Dve su stvari ključne kada se govori o fiskalnim pravilima i fiskalnoj politici uopšte. Jedna je odgovornost, a druga je kredibilitet. Odgovornost u smislu usvajanja fiskalnih pravila, koja zatim možete primeniti, ali i kredibilitet u pridržavanju tih fiskalnih pravila i njihovoj primeni na savršen način“, rekao je Mali.

On je naveo da se ne bi složio u vezi sa popuštanjem fiskalnih pravila. 

„Nažalost, privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo je pravilo, i ona su nastavila da se popuštaju dugo vremena, dovodeći tako posebno zapadne ekonomije u poziciju da imaju visok nivo deficita, visok odnos javnog duga prema BDP-u, uz istovremeno veoma niske stope rasta" naveo je Mali i dodao da je to jednačina sa tri nepoznate koju je veoma teško rešiti barem na kraći rok.

On je istakao da čvrsto veruje u fiskalna pravila. 

„Usvojili smo veoma stroga fiskalna pravila, na osnovu smernica MMF-a, i što se nas tiče, zaista pokušavamo da ih se pridržavamo i budemo odgovorni prema građanima s jedne strane, a s druge strane, gradeći kredibilitet kod investicione zajednice", rekao je Mali.

Kada je Srbija usvojila ta fiskalna pravila i kada su tržišta videla da se ta pravila sprovode dobijen je investicioni kreditni rejting. 

„Ne kažem da je to jedini razlog, već da je to bio deo slagalice koji smo morali da dodamo ukupnoj slici Srbije kao zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom koja zaista ima i vodi veoma odgovornu fiskalnu politiku", rekao je Mali.

On je dodao i da se ne radi uvek samo o poređenju nivoa deficita već o kvalitetu tih deficita jer ako se višak novca ulaže u tekuću potrošnju, to je problem, ali ako se ulaže u kapitalne izdatke, infrastrukturu, inovacije, energetsku bezbednost, klimatske promene to je druga priča.

„Srbija ulaže 6,7 procenata svog BDP-a u kapitalne izdatke. Prošle godine je bilo 7,4, a pre 12, 13, 14 godina bilo je oko 2,5 ili tri procenta. I dalje, naš deficit nikada ne prelazi tri procenta, što je nivo deficita koji nam omogućava da kontinuirano smanjujemo odnos javnog duga i BDP-a", naveo je Mali.

On je naglasio da Srbija mnogo ulaže u infrastrukturu i podsetio da je od 2012. do danas izgrađeno 650 kilometara autoputeva.

„Ulaganjem u infrastrukturu i zahvaljujući reformama koje sprovodimo učinili smo Srbiju atraktivnijom i konkurentnijom. Povećali smo priliv stranih direktnih investicija, smanjili stopu nezaposlenosti i sve to u koordinaciji sa monetarnom politikom", zaključio je Mali.

Prvi potptredsednik Vlade Srbije je uoči 21. Svetskog kongresa Međunarodnog ekonomskog udruženja (IEA), koji se održava u Beogradu od 22. do 26. juna, objavio naučnu monografiju "Stabilnost i održivost" u kojoj je ukazao da je stabilnost najvažniji preduslov da država može da reaguje i odgovori na sve potencijalne šokove.

Kako je naveo, u knjizi kroz 14 naučnih radova analizira kako odgovorna fiskalna politika, makroekonomska stabilnost i institucionalne reforme mogu da budu osnova dugoročnog i održivog razvoja.

Na panelu su govorili i Natalija Lehmanova, glavni ekonomista za Evropu u Mastercard Economics Institute, i Sebastijan Sosa, regionalni predstavnik za Zapadni Balkan u MMF-u.

Sosa je rekao da je Srbija u poslednjih 10 godina izgradila snažne fiskalne rezerve.

„Javni dug Srbije sada je ispod 45 odsto BDP, a pre 10, 15 godina bio je veći od 60, 65 odsto“, rekao je Sosa.