Мали: Србија фискално отпорна, увек може брзо да реагује

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали учествовао је данас на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја“ који је одржан у оквиру 21. Светског конгреса економиста Међународне економске асоцијације (ИЕА), највећег међународног научног и стручног скупа економиста и том приликом истакао да је Србија показала да је фискално отпорна.

Мали је рекао да је добра фискална политика главни алат за постизање стабилности у кризним временима, односно, кључни инструмент који свака влада треба да има како би се позабавила са свим проблемима и изазовима који су пред њом.

Министар је навео да Србија захваљујући фискалној отпорности има скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно. 

„Јавни дуг Србије износи око 43,7 одсто БДП док је просек за еврозону 88,89 одсто“, рекао је Мали. 

Он је подсетио да је Србија 2020. године, када се догодио COVID, била прва земља у континенталној Европи која је обезбедила бесплатно све четири вакцине грађанима, као и да је истовремено подржала економију милијардама и милијардама евра и тако спасила мала предузећа и запосленост.

„Када се десио сукоб у Украјини 2022. године поново смо реаговала одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, али и за домаћинства, чиме смо поново показала колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању", рекао је Мали.

Кључ је, додао је, одржати макроекономску стабилност, обратити пажњу на дефиците, али и осигурати да можете да користите отпорност, фискални простор и инструменте које имате на располагању да бисте се суочили са свим изазовима.

Министар је истакао да је кључ наставити раст јер свака економија мора да расте. 

„То је предуслов за повећање животног стандарда, за повећање плата, пензија и свега осталог што иде уз то. Али истовремено, можемо, као влада, кроз фискалне инструменте, да се позабавимо изазовима“, рекао је Мали.

Наводећи да владе морају да размисле о томе како да се позабаве енергетским потенцијалом, енергетском кризом која је пред нама због напретка и веће потражње за енергијом, која у исто време мора бити зелена, он је поручио учесницима скупа да не разговарају само о фискалној стабилности.

„Моја порука свима да разговарамо не само о фискалној стабилности, морамо да разговарамо и о фискалној отпорности, а то је улога владе данас", нагласио је Мали.

Он је додао да треба да се запитамо која би била алтернатива у случају велике кризе.

Како је истакао, када дође криза и постоји проблем морате да реагујете, да користите своје резерве, јер је вероватно цена нечињења дугорочно већа или неповратна. 

„Из те перспективе, мислим да смо урадили одличан посао истовремено размишљајући о стабилности, одржавајући ниски однос јавног дуга према БДП-у, а такође покушавајући да допринесемо расту", рекао је Мали.

Говорећи о томе како фискална правила и одрживост комбиновати у ситуацијама када су економији потребна велика почетна улагања на пример у борби са климатским променама и да ли се онда помешани сигнали шаљу јавности и тржиштима, Мали је рекао да је то питање од милион долара.

„Две су ствари кључне када се говори о фискалним правилима и фискалној политици уопште. Једна је одговорност, а друга је кредибилитет. Одговорност у смислу усвајања фискалних правила, која затим можете применити, али и кредибилитет у придржавању тих фискалних правила и њиховој примени на савршен начин“, рекао је Мали.

Он је навео да се не би сложио у вези са попуштањем фискалних правила. 

„Нажалост, привремено попуштање фискалних правила постало је правило, и она су наставила да се попуштају дуго времена, доводећи тако посебно западне економије у позицију да имају висок ниво дефицита, висок однос јавног дуга према БДП-у, уз истовремено веома ниске стопе раста" навео је Мали и додао да је то једначина са три непознате коју је веома тешко решити барем на краћи рок.

Он је истакао да чврсто верује у фискална правила. 

„Усвојили смо веома строга фискална правила, на основу смерница ММФ-а, и што се нас тиче, заиста покушавамо да их се придржавамо и будемо одговорни према грађанима с једне стране, а с друге стране, градећи кредибилитет код инвестиционе заједнице", рекао је Мали.

Када је Србија усвојила та фискална правила и када су тржишта видела да се та правила спроводе добијен је инвестициони кредитни рејтинг. 

„Не кажем да је то једини разлог, већ да је то био део слагалице који смо морали да додамо укупној слици Србије као земље са инвестиционим кредитним рејтингом која заиста има и води веома одговорну фискалну политику", рекао је Мали.

Он је додао и да се не ради увек само о поређењу нивоа дефицита већ о квалитету тих дефицита јер ако се вишак новца улаже у текућу потрошњу, то је проблем, али ако се улаже у капиталне издатке, инфраструктуру, иновације, енергетску безбедност, климатске промене то је друга прича.

„Србија улаже 6,7 процената свог БДП-а у капиталне издатке. Прошле године је било 7,4, а пре 12, 13, 14 година било је око 2,5 или три процента. И даље, наш дефицит никада не прелази три процента, што је ниво дефицита који нам омогућава да континуирано смањујемо однос јавног дуга и БДП-а", навео је Мали.

Он је нагласио да Србија много улаже у инфраструктуру и подсетио да је од 2012. до данас изграђено 650 километара аутопутева.

„Улагањем у инфраструктуру и захваљујући реформама које спроводимо учинили смо Србију атрактивнијом и конкурентнијом. Повећали смо прилив страних директних инвестиција, смањили стопу незапослености и све то у координацији са монетарном политиком", закључио је Мали.

Први потптредседник Владе Србије је уочи 21. Светског конгреса Међународног економског удружења (ИЕА), који се одржава у Београду од 22. до 26. јуна, објавио научну монографију "Стабилност и одрживост" у којој је указао да је стабилност најважнији предуслов да држава може да реагује и одговори на све потенцијалне шокове.

Како је навео, у књизи кроз 14 научних радова анализира како одговорна фискална политика, макроекономска стабилност и институционалне реформе могу да буду основа дугорочног и одрживог развоја.

На панелу су говорили и Наталија Лехманова, главни економиста за Европу у Mastercard Economics Institute, и Себастијан Соса, регионални представник за Западни Балкан у ММФ-у.

Соса је рекао да је Србија у последњих 10 година изградила снажне фискалне резерве.

„Јавни дуг Србије сада је испод 45 одсто БДП, а пре 10, 15 година био је већи од 60, 65 одсто“, рекао је Соса.