Mali: Rebalans je pozitivan i razvojan, usmeren na bolji životni standard građana

Rebalans budzeta Republike Srbije, o kome će se od sutra raspravljati u Narodnoj skupštini, je pozitivan i razvojan, usmeren na povećanje plata, penzija i životnog standarda građana, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

„Imamo veće prihode od planiranih za 60,6 milijardi dinara, a deficit smo uspeli da smanjimo sa planiranih 3,3 odsto na 2,8 odsto. Najvažnije je gde ćemo potrošiti taj novac, a prvenstveno će biti usmeren na povećanje plata i penzija“, rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a. 

Kao jednu od najvažnijih stavki rebalansa, ministar finansija je istakao i više novca za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu, i to dodatnih 3,9 milijardi dinara, koliko predviđa rebelans budzeta, čime se ispunjava obećanje predsednika Aleksandra Vučića.

On je istakao da se, osim povećanja plata i penzija, rebalansom obezbeđuje novac i za povećana davanja poljoprivrednicima.

„Povećavamo subvencije po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara. Ova dodatna sredstva znače da će čak sedam odsto budzeta biti usmereno ka poljoprivredi“, poručio je potpredsednik Vlade.

Mali je istakao da su penzije umnogome povećane u poslednje dve godine i da je bitno da se sa tim nastavi, te se zahvalio najstarijim sugrađanima na podršci i razumevanju dosadašnje ekonomske politike zemlje.

„Nema zemlje koja je u toj meri podigla penzije. U narednoj godini će prosečna penzija iznositi 390 evra“, rekao je Mali.

On je pojasnio da su početkom prošle godine penzije povećane prvo 5,5 odsto, potom još devet odsto u novembru i 12,1 odsto u januaru. Sada nas, kako je najavio, očekuje vanredno povećanje od 5,5 odsto i još jedno od 14,8 odsto u januaru. 

Plate će, kako je rekao, u septembru porasti za 5,5 odsto u prosveti, medicinskim sestrama, kao i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, nakon što su povećane za 12,5 odsto u januaru.

„Sa planiranih 10 odsto povećanja od janura 2024. godine, to je za preko 208.000 zaposlenih kumulativno povećanje od preko 30 odsto“, rekao je potpredsednik Vlade i dodao da očekuje da krajem godine inflacija iznosi osam odsto, dakle reč je o realnom rastu plata. 

Za ostale zaposlene u javnom sektoru, kako je rekao, sledi 10 odsto povećanje plata u januaru, čime se plate drže iznad nivoa inflacije, te su u prvih šest meseci, u realnom iznosu, pozitivne.

Kako je istakao, time se ide ka tome da prosečna plata do kraja 2025. godine iznosi 1.000 evra, a penzije između 430 i 450. 

Mali je poručio da očekuje da u decembru ove godine prosečna zarada dostigne 840 evra, te podsetio da je 2012. prosečna plata u Srbiji iznosila 331 evro. 

„Sve ove rezultate ostvarujemo uprkos ogromnoj krizi. U realnom iznosu, uprkos inflaciji, imamo realno povećanje plata, štitimo životni standard i doprinosimo poboljšanju ekonomskih aktivnosti i nastavljamo da ostvarujemo pozitivne stope rasta BDP-a“, rekao je Mali i dodao da druge zemlje klize u recesiju budući da dva kvartala zaredom beleže negativni rast BDP-a.

Sve ovo, kako je istakao, pokazuje odgovornost naše ekonomske politike. 

Mali je rekao da je rebalansom predviđen i novac za svako dete do 16 godina, za majke, te da je do sada za pomoć od 10.000 dinara prijavljeno 935.000 od ukupno 1.190.000 dece.

„Ideja je da pomognemo majkama, roditeljima, deci... Prijava traje do 20. septembra a nakon toga ćemo pomoć isplatiti“, poručio je ministar finansija.

On se osvrnuo na još jednu važnu stavku rebalansa, kapitalne investicije, rečima da će 7,2 odsto BDP-a biti usmereno ka kapitalnim investicijama.

„Ne stajemo sa razvojnim projektima. Od Dunavske magistrale, EKSPO-a, Beogradskog metroa, škola, bolnica, sve radimo što je neophodno kako bi se kvalitet života podigao i kako bismo održali ekonomski rast“, rekao je Mali.

On je istakao da se odgovorno vodi računa o svakom dinaru i da se novac odgovorno usmerava ka boljim performansama i rastu. 

Mali je poručio da se za penzionersku karticu, koja donosi brojne popuste, do sada prijavilo 786.000 penzionera, te pozvao društveno odgovorne kompanije da nastave da se pridružuju ovom projektu koji penzionerima donosi velike uštede, njima važne. 

On se osvrnuo i na minimalnu zaradu, rečima da će predlog Vlade Srbije biti da naredno povećanje iznosi 17,8 odsto što bi, procentualno, bio najveći rast minimalne zarade do sada. To bi, kako je rekao, bilo više od 400 evra, odnosno 47.154 dinara.

„Za ovu godinu smo povećali minimalnu zaradu za 14,3 odsto, a u proseku inflacija će iznositi 12,5 odsto. I za sledeću godinu uzimamo u obzir stepen rasta BDP-a, produktivnost, zaposlenost i tako dalje, čime dolazimo do novog iznosa“, rekao je Mali.

On je istakao da u poslednjih deset godina u Srbiji ima pola miliona zaposlenih više, te da u ovom trenutku naša zemlja ima 2.308.000 zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose u odnosu na nekadašnjih 1.800.000.

„Pre deset godina minimalna zarada je iznosila oko 15.700 dinara i imali smo 25,9 odsto nezaposlenih, odnosno svaki četvrti je bio nezaposlen. Sada nam dalje raste minimalna zarada, ali se trudimo da stimulišemo one iz sive zone da pređu u belu zonu“, rekao je Mali. 

On je poručio da u ovim teškim uslovima nije jednostavno voditi ekonomsku politiku, te da Srbija održava i javni dug na 50,8 odsto udela u BDP-u.