Mali: Program razvoja do 2035. za desetak dana, akcenat na ljudskom kapitalu, veštačkoj inteligenciji i obrazovanju

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će za desetak dana biti predstavljen program razvoja Srbije do 2035. godine, i dodao da će akcenat novog programa biti na ljudskom kapitalu, veštačkoj inteligenciji, obrazovanju i nastavku izgradnje putne infrastrukture.

Mali je, na otvaranju Kopaonik biznis foruma, istakao da Srbija namerava da nastavi sa dosadašnjom ekonomskom politikom koja se pokazala kredibilnom u svetu, i kojoj su građani ukazali poverenje.

„Mi moramo da se menjamo, da radimo više i vrednije, da ulažemo u obrazovanje i ljudski kapital“, podvukao je Mali i dodao da su u svetu primetne razne inicijative po tom pitanju i da zemlje traže svoje mesto na karti ljudskih resursa u globalnoj ekonomiji.

On je dodao da zemlja samo na taj način može da poboljša svoju industriju i ostvari veći izvoz i proizvodnju dobara.

„Ako pogledate šta je konačni cilj, želimo da izvozimo više i da povećamo produktivnost. To je slagalica koja se mora složiti ulaganjem u ljudski kapital, veštačku inteligenciju, putnu infrastrukturu, zelenu energiju, obrazovanje“, dodao je on.

Ministar je naglasio da moramo da nastavimo da gradimo nedostajuću infrastrukturu, da završimo sve autoputeve i brze saobraćajnice, jer „ako imate dobar i bezbedan put, dolaze investitori“.

Važan segment kome će biti posvećena posebna pažnja je energetika, a prema rečima ministra Malog, programom se planiraju velike investicije kako bi povećali proizvodnju zelene energije i obezbedili osnovu za stabilan rast ekonomije.

Ministar je naveo i da je država na vreme prepoznala da će razvoj ići u pravcu razvoja veštačke inteligencije, te je do sada uložila dosta sredstava u digitalizaciju svojih usluga, a u tom kontekstu je važno pomenuti Data centar u Kragujevcu i kupovinu novog superkompjutera.

Mali je naglasio i da Ministarstvo finansija godinama unapređuje svoje e-servise koji treba da pomognu privredi, kao što su e-fiskalizacija, e-fakture, odnedavno i e-otpremnice i e-akcize.

Govoreći o stanju u državnoj kasi, Mali je rekao da je Srbija makroekonomski stabilna zemlja i da trenutno imamo tri milijarde evra na računu, te da može odmah da se interveniše, ako se za tim ukaže potreba. Javni dug je na nivou od 41,5 odsto u odnosu na BDP, što je daleko od proseka evrozone koji je između 88 i 89 procenata. On je dodao i da Srbija ima visoke devizne rezerve i rezerve zlata, te da ti baferi moraju biti očuvani.

Ministar je naglasio da su planiranja ekonomske politike znatno otežana usled globalnih političkih dešavanja, te da je od jutros, zbog dešavanja na Bliskom istoku, gas poskupeo za 25 odsto, dok se cena nafte podigla na 80 dolara za barel.

Država se, dodao je Mali, do sada dobro snalazila i u nestabilnim okolnostima, podsećajući na raniju energetsku i kovid krizu. „Tada smo izašli sa tri paketa mera, vredna devet milijardi evra i pomogli privredi, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima. Spasli smo našu ekonomiju i reagovali mnogo brže nego drugi“, rekao je Mali.

Poručio je da, imajući u vidu događaje koji nas okružuju, treba da ostanemo mirni i složni.

„Borba za mir i stabilnost je ključna. Svaka poruka predsednika i nas je da budemo mirni, da pokušamo da budemo jedinstveni i složni u ovoj globalnoj krizi kojoj se ne vidi kraj i gde niko ne može da predvidi šta će se događati“, kazao je Mali.

Ministar finansija naveo je da je Srbija napredovala i da o tome, između ostalog, dovoljno govore podaci o prosečnoj plati, penziji i minimalnoj zaradi, koje rastu u realnom iznosu.

Mali je podsetio da je 2019. godine predstavljen investicioni plan za period 2020–2025, vredan 14 milijardi evra, koji je premašen, te da su ostvareni ciljevi u pogledu rasta primanja – prosečna plata prešla je hiljadu evra i u decembru iznosila 1.057 evra, dok je prosečna penzija, umesto planiranih 430–440, dostigla 485 evra.

On je dodao da se, i pored izazova sa kojima se naša zemlja suočila u prošloj godini, priliv SDI nastavio i da su investitori pokazali da veruju ekonomskoj politici Srbije.

Ministar je podsetio da je Srbija jedina zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom u regionu Zapadnog Balkana, a naveo je i da su ulaganja u javne investicije prošle godine bila 7,4 odsto BDP, dok je ove godine taj nivo ulaganja određen na 6,7 odsto BDP-a. Reč je o kapitalnim investicijama u putnu infrastrukturu, izgradnju železnice, bolnica, što podiže konkurentnost privrede.

On je poručio da će država nastaviti da vodi računa o svakom dinaru i sprovodi odgovornu fiskalnu politiku. Kao ključni zamajac razvoja izdvojio je Ekspo, naglasivši da će zahvaljujući tom projektu Srbija zadržati visoke stope rasta – tri odsto ove i pet odsto naredne godine.

Ekspo, istakao je Mali, nije cilj sam po sebi, već osnova za novi investicioni ciklus od 2028. godine i dalji ubrzani rast.