Mali predstavio poslanicima izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Ministar finansija u Vladi Republike Siniša Mali danas je poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije predstavio izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i dva zakonska predloga koja su važna za energetski sektor i povećanje energetske efikasnosti.

Napomenuo je da je Zakon o poreklu imovine značajan za sve građane Srbije, jer se njime povećava efikasnost borbe protiv korupcije i sprečavaju mogućnosti poreske utaje i nelegalnost sticanja imovine, kao i da predložene izmene i dopune detaljnije preciziraju pojedine odredbe tog zakona. Rekao je da je taj predlog, koji je pred poslanicima, rezultat zajedničkog rada Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Poreske uprave.

On je objasnio da je u okviru Poreske uprave formiran Sektor za poreklo imovine, koji će se baviti ovim poslovima, a koji za početak broji oko 20 inspektora.

„To su najiskusniji inspektori iz redova Poreske uprave, a sistematizacijom je planirano da ih bude ukupno 60. Ovi inspektori trenutno prolaze i dodatne stručne obuke, u čemu imamo pomoć i podršku Međunarodnog monetarnog fonda“, precizirao je on.

Mali je podsetio da je Narodna skupština Republike Srbije pre oko godinu dana, 29. februara 2020. godine usvojila novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i da treba da počne s primenom od 12. marta ove godine.

„Jedan od osnovnih ciljeva donošenja tog Zakona je unapređenje efikasnosti poreskog sistema i sprečavanje svakog oblika zloupotreba, odnosno izbegavanja obaveze plaćanja poreza. Odnosi se na sva lica koja poseduju imovinu koja se ne može opravdati njihovim zakonitim prihodima i predviđa mogućnost ispitivanja celokupne imovine fizičkih lica“, rekao je Mali.

Istakao je da je cilj Zakona smanjenje razlika između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih kod kojih postoji nesrazmera u imovini i ostvarenim prihodima.

„Zakon se odnosi na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njegovoj primeni. Naravno, na udaru usvojenih rešenja će se pre svega naći ona lica kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda. Osim toga, oporezivanje imovine lica čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima istovremeno predstavlja i jedan od najefikasnijih alata u borbi protiv korupcije“, naveo je Mali.

Mali je rekao je da je utvrđeno da je neophodno izmeniti i dopuniti pojedine odredbe do početka primene Zakona, radi otklanjanja problema koji bi mogli da se pojave u primeni.

„Predložena je izmena naziva izraza ‘nezakonito stečena imovina’ u ’imovina na koju se utvrđuje poseban porez’ kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom ’imovina proistekla iz krivičnog dela’. Predloženo je i dodavanje izraza ‘izdaci za privatne potrebe fizičkog lica’ koji se odnosi na izdatke koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda“, naveo je Mali.

Ministar finansija je predstavio i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, a po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, na iznos od 40 miliona evra. Garancija se daje na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za sprovođenje Regionalnog programa za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu.

„Projekat ima ogroman nacionalni i regionalni značaj, jer će omogućiti trans-nacionalni prenos energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke, spajajući tržišta istočne i zapadne Evrope i garantujući sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije“, rekao je ministar i dodao da se time otvara mogućnost da Srbije preuzme ulogu regionalnog lidera u oblasti energetike.

Poslanicima je predstavio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Sribje i Nemačke razvojne banke za projekat „Eenergetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“.

Vrednost sporazuma je 50 miliona evra, a novac će biti iskorišćen za unapređenje sistema energetske efikasnosti Vojnomedicinske akacemije (VMA) u Beogradu.

Mali je napomenuo da je Vojnomedicinska akademija jedna od najvećih bolnica u Evropi, izgrađena 1981. godine, ali da odstupa od savremenih standarda energetske efikasnosti, zbog čega treba izvršiti određene građevinske intervencije kako bi se omogućila ušteda energije i pozvao poslanike da glasaju za predložene izmene i predloge zakona.