Mali: Minimalac za sledeću godinu 401 evro, procenat povećanja iznad nivoa inflacije

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će Vlada Srbije na sednici koja će biti održana 14. septembra usvojiti odluku o minimalnoj zaradi koja će od 1. januara 2024. godine iznositi 47.154 dinara i biće veća za 17,8 odsto u odnosu na ovu godinu. 

Odluka znači da će minimalna cena radnog sata biti povećana sa 230 na 271 dinar. 

Ministar je na konferenciji za novinare koja je sazvana posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta rekao da je reč o nikada većem povećanju minimalne zarade, kao i da se, ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu, dolazi do toga da će u realnom iznosu povećanje „minimalca“ za narednu godinu biti 13 procenata. 

„Procentualno, to je najveće povećanje minimalne zarade do sada i u evrima iznosi negde oko 401 evro. Prvi put idemo na nivo minimalne zarade iznad 400 evra. Ta minimalna zarada će se primenjivati od 1. januara naredne godine. Ako uzmete u obzir da je projekcija inflacije za narednu godinu 4,9 odsto, dolazimo do povećanja minimalne zarade od realnih skoro 13 odsto“, rekao je Mali. 

Ministar je podsetio da je Vlada za ovu godinu povećala minimalnu zaradu za 14,3 odsto, a da će prosečna inflacija tokom ove godine biti na nivou od 12,5 odsto.

„Dakle, čuvamo, unapređujemo, jačamo životni standard građana Srbije“, podvukao je on. 

Naglasio je i da je Vlada imala izbalansiran pristup u pregovorima, vodeći računa i o rasterećenju privrede i očuvanju pune zaposlenosti u realnom sektoru. 

„Da bi rasteretili privredu nastavljamo politiku rasterećenja minimalnih zarada kada su porezi i doprinosi u pitanju. Od 1. januara idemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa sadašnjih 21.712 dinara na čak 25.000 dinara. To je veoma važno jer time ne samo da rasterećujemo zarade, već podstičemo poslodavce da održe nivo zaposlenosti a doprinosimo i boljitku onih koji imaju najniža primanja“, kazao je Mali i dodao da će sa ovim povećanjem neoporezivog dela to rasterećenje biti 59,9 odsto. 

„Pre pet godina imali smo opterećenje na zarade od 64 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka opterećenje na zarade naredne godine biće prvi put ispod 60 odsto, tako da dodatno doprinosimo motivaciji poslodavaca da zapošljavaju, otvaraju nova radna mesta, borimo se protiv sive ekonomije i da oni koji primaju plate u sivoj zoni budu zaposleni“, kazao je on. 

Ministar je naveo da je njegova važna poruka građanima da se pri svakom donošenju ekonomskih odluka vodi računa da one budu izbalansirane i da krajnji rezultat bude pozitivan, kao i da u krajnjoj instanci budu u cilju dobrobiti građana i poboljšanja njihovog životnog standarda. 

„Naš BDP i dalje raste za razliku od velikog broja jačih zemalja od Srbije, kao što je Nemačka, gde u dva kvartala uzastopno njihov BDP pada. U prvom kvartalu smo imali stopu rasta od 0,7 odsto a u drugom 1,7 odsto. Javni dug nam je na današnji dan 50,9 odsto BDP-a, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, ispod proseka evro zone koji je 91- 92 odsto. Održali smo makroekonomsku stabilnost uprkos svim nedaćama koje su zadesile Srbiju od 2020. godine“, naglasio je Mali. 

Ministar finansija osvrnuo se i na nivo zaposlenosti u Srbiji, istakavši da je zaključno sa julom ove godine u Srbiji zaposleno 2.308.232 ljudi, a svi oni plaćaju poreze i doprinose. To je stopa zaposlenosti u Srbiji od 50,4 odsto. 

„Nikad više zaposlenih u našoj zemlji nismo imali, a imamo i rekordno nisku nezaposlenost od 9,6 odsto. To je veoma važno pogotovo kada donosite odluke kao što je ova odluka danas jer ne želite da ugrozite punu zaposlenost do koje smo stigli posle nekoliko teških godina reforme“, rekao je Mali. 

On je podsetio i da je prosečna zarada u Srbiji u junu 2023. godine iznosila 729 evra, da je za 1,2 odsto realno veća nego u junu prošle godine. Takođe, u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period lane, plate su i u privatnom i javnom sektoru veće od nivoa inflacije, poručio je Mali. 

Kako je rekao, u decembru ove godine prosečna plata u Srbiji će iznositi oko 840 evra, a za naredni decembar projekcija je da će prosečna zarada dostići 955 evra. Do 2025. godine prosečna zarada biće 1.000 evra a prosečna penzija između 430 do 450 evra. 

Mali je podsetio i na druge mere koje preduzima Vlada u cilju jačanja životnog standarda stanovništva. S tim u vezi juče je usvojen i rebalans budzeta za ovu godinu kojim su predviđena povećanja plata u javnom sektoru za prosvetne radnike, medicinske sestre i negovateljice od ovog meseca za 5,5 odsto. Od 1. oktobra ide se na vanrednu indeksaciju penzija od 5,5 odsto a do kraja meseca isplatiće se i 10.000 dinara za majke, samohrane očeve. Na današnji dan prijavilo se oko 970.000 dece, što pokazuje da je pogođena prava mera pomoći. 

Na kraju Mali se zahvalio svim članovima SES na dijalogu i komunikaciji koja traje godinama unazad, istakavši da imajući u vidu sve što se dogodilo proteklih nekoliko godina kao što je kovid, energetska kriza i rat u Ukrajini Srbija istrajava i ide napred.  

„To je moja poruka za kraj - da u ne lakim uslovima, gde je cela globalna ekonomija u velikom problemu i trpi posledice, odluke koje donosimo prvenstveno se vode interesima građana Srbije i to je vezano za rast standarda“, zaključio je Mali. 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je istakao da ne treba izgubiti iz vida geopolitičke i ekonomske okolnosti u kojima se zemlja nalazi kao i da je na to ukazao na sednici SES-a ministar finansija. 

I pored svega, istakao je, Srbija je uspela da očuva svoju makroekonomsku stabilnost i „da dođe do toga da danas možemo da saopštimo da prvi put u ovolikom iznosu podižemo minimalnu zaradu u Srbiji, 17,8 odsto“.

„Naročito želim da istaknem brojku od dva miliona i trista hiljada zaposlenih u Srbiji. To je nikada veća brojka na ovaj broj stanovnika. Realno ovaj nivo zaposlenosti nismo imali nikada do sada“, ukazao je ministar. 

On je podsetio i da su se samo do pre nekoliko godina sindikati u Srbiji borili da cena po radnom satu dođe na nivo od jednog evra. 

„To što je nekada bilo manje od jednog evra sada će biti 271 dinar, na kursu koji je stabilan i koji je vlada uspela da održava“, kazao je on i dodao da se polako ide ka tome na čemu sindikat insistira a to je dostizanje nivoa minimalne potrošačke korpe. 

Na to ukazuju i statistike, poručio je.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović istakao je da će sindikat nastaviti da se bori za poboljšanje životnog standarda radnika. 

„To je izuzetno veliki broj ljudi i moraćemo da nastavimo da se borimo na sve načine“, rekao je Orbović i dodao da ima puno toga što treba rešiti i da bi za to Vlada trebala imati više sluha. 

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić istakla je da je cilj da minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu.  

„Naša ponuda od samog početka u razgovorima bila je iznos minimalne potrošačke korpe i iskustvo iz 2018. godine nam je pokazalo da je tačno da se približavamo ali nikako da se približimo tom cilju. Ne negiramo približavanje ali nam ta meta konstantno izmiče“, kazala je ona.  

Dodala je da ono što jeste dobro je što je smanjen broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu, ali da je apel sindikata da se vrši što rigoroznija kontrola, jer podaci sa terena ukazuju je i da postoje firme koje dobro posluju, a isplaćuju minimalne zarade. 

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je izrazio zahvalnost ministru Malom, na tome što je izašao u susret i što se došlo do cifre da je 25.000 dinara neoporezive zarade, što znači da će svaki poslodavac za svakog radnika za 2.000 dinara manje da uplati u budzet, a to je ušteda za samog tog radnika. 

Pokrivenost minimalne potrošačke kopre minimalnom zaradom je povećana i u 2023. godini iznosi 79,2 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 77,7 odsto. Projekcija je da pokrivenost u 2024. dostigne 89 procenata.