Mali: Domaćim i stranim investicijama do još niže nezaposlenosti

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da se u Srbiji poslednjih godina znatno više investira u kapitalno intenzivne projekte, da se smanjuje nezaposlenost, kao i da strani i domaći investitori imaju apsolutno jednak tretman pred domaćim zakonodavstvom.

“Samo nekoliko godina ranije investiralo se u radno intenzivne projekte, odnosno u one projekte gde se ubrzano zapošljavala radna snaga, sada se vodi računa da ti projekti budu kapitalno intenzivni, odnosno da investitori ulažu u opremu”, izjavio je Mali u Skupštini Srbije, istakavši da se ta ulaganja investitora kreću u iznosima koji premašuju više stotina miliona evra.

Prema njegovim rečima, ne treba imati otklon prema investicijama, jer investitori “zapošljavaju našu decu i naše radnike”.

“Jedina ispravna politika je da ne postoji diskriminacija između domaćih i stranih investitora. Naša želja je da se ljudi što više zapošljavaju i da otvaramo što više radnih mesta”, istakao je on i dodao da je činjenica da se stopa nezaposlenosti spustila na deset procenata, dok je danas stopa nezaposlenosti kod mladih duplo niža nego pre nekoliko godina.

Mali je naglasio da je Srbija stekla poverenje investitora i da o tome govore druge međunarodne finansijske institucije. On je naveo da se zahtevi potencijalnih ulagača u pogledu opremljenosti infrastrukture, opremljenosti slobodnih i industrijskih zona pokušavaju ispoštovati, sve u cilju da se poveća zaposlenost u Srbiji i da mladi naraštaji ovde sanjaju svoj san.

“Mi ćemo sa takvom politikom nastaviti. Svaka zemlja se bori za investicije – Poljska, Rumunija, Bugarska, ali se onim investitorima, koji su došli kod nas, svideo model ekonomskog razvoja”, naveo je Mali.

On je, kao primer, naveo potez koji je prošle godine američka vlada pružila domaćem avioprevozniku Boingu. Kako kaže, reč je o subvenciji od 227 miliona dolara, iako je kompanija otpustila 6.000 radnika.

Tema koja je započeta u Skupštini Srbije bila je i rasterećenje privrede, odnosno da nije dovoljno da dolaze investitori, već da treba pružiti i veće poreske olakšice.

Ministar je naveo da se i o tome vodi računa, postepeno se smanjuju poreska opterećenja privrede. Ponovio je podatak da će ove godine opterećenje na zarade biti smanjeno za jedan procenat, a to u brojkama znači da se država odrekla 13 milijardi dodatnih prihoda po osnovu tih poreza na zarade.

On je naveo da nije za naglo smanjenje tih opterećenja, kako ne bi došlo do određenih ekonomskih šokova, te da treba biti obazriv i odgovoran u sprovođenju ekonomske politike.

Mali je istakao da je svakako bitan fiskalni prostor, odnosno razlika između prihoda i rashoda koja se pojavljuje kada su prihodi u budzetu veći od planiranih rashoda. On je izneo svoje uverenje da je taj fiskalni prostor uravnoteženo preraspoređen na investicije, rasterećenje zarada i ličnu potrošnju.

“To je prostor koji se javi kada imate veće prihode od rashoda, vratili ste sve dugove, ekonomija vam bolje stoji, onda razmišljate na koji način da uložite taj novac kako biste imali još veće prihode i manji javni dug. Tu dolazite do ovoga o čemu pričamo, da se napravi balans između ulaganja u infrastrukturu, podrške stranim investicijama, povećanja potrošnje i poreskih olakšica i rasterećenja privrede. Smatram da smo našli najbolji balans između tih nekoliko faktora, koji određuju rast jedne ekonomije“, naglasio je on.

Prema njegovoj oceni, da je to ispravna strategija govori u prilog činjenica da je u poslednjem kvartalu ostvaren rast od 4,7 odsto, dok se ove godine očekuje rast BDP od 3,7 odsto.

“U uslovima trgovinskih ratova, recesije u Italiji, to je više nego dobar rezultat. Ovo su ozbiljne stope rasta koje govre u prilog tome da smo dobro napravili tu ravnotežu. Želimo da nađemo miks raznih faktora i mislim da brojke pokazuju da u tome uspevamo. Idemo sa visokim investicijama, tu su koridori, auto-put Miloš Veliki, industrijske zone, investicioni plan u naredne četiri ili pet godina, to je nosilac rasta naše ekonomije.“, dodao je.

Mali je zaključio da će se zajedno sa dolaskom investitora, rastom plata i penzija nastaviti sa smanjivanjem opterećenja na zarade iz godine u godinu, ali uz „opreznu i odgovornu ekonomsku politiku“.