Мали: Домаћим и страним инвестицијама до још ниже незапослености

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да се у Србији последњих година знатно више инвестира у капитално интензивне пројекте, да се смањује незапосленост, као и да страни и домаћи инвеститори имају апсолутно једнак третман пред домаћим законодавством.

“Само неколико година раније инвестирало се у радно интензивне пројекте, односно у оне пројекте где се убрзано запошљавала радна снага, сада се води рачуна да ти пројекти буду капитално интензивни, односно да инвеститори улажу у опрему”, изјавио је Мали у Скупштини Србије, истакавши да се та улагања инвеститора крећу у износима који премашују више стотина милиона евра.

Према његовим речима, не треба имати отклон према инвестицијама, јер инвеститори “запошљавају нашу децу и наше раднике”.

“Једина исправна политика је да не постоји дискриминација између домаћих и страних инвеститора. Наша жеља је да се људи што више запошљавају и да отварамо што више радних места”, истакао је он и додао да је чињеница да се стопа незапослености спустила на десет процената, док је данас стопа незапослености код младих дупло нижа него пре неколико година.

Мали је нагласио да је Србија стекла поверење инвеститора и да о томе говоре друге међународне финансијске институције. Он је навео да се захтеви потенцијалних улагача у погледу опремљености инфраструктуре, опремљености слободних и индустријских зона покушавају испоштовати, све у циљу да се повећа запосленост у Србији и да млади нараштаји овде сањају свој сан.

“Ми ћемо са таквом политиком наставити. Свака земља се бори за инвестиције – Пољска, Румунија, Бугарска, али се оним инвеститорима, који су дошли код нас, свидео модел економског развоја”, навео је Мали.

Он је, као пример, навео потез који је прошле године америчка влада пружила домаћем авиопревознику Боингу. Како каже, реч је о субвенцији од 227 милиона долара, иако је компанија отпустила 6.000 радника.

Тема која је започета у Скупштини Србије била је и растерећење привреде, односно да није довољно да долазе инвеститори, већ да треба пружити и веће пореске олакшице.

Министар је навео да се и о томе води рачуна, постепено се смањују пореска оптерећења привреде. Поновио је податак да ће ове године оптерећење на зараде бити смањено за један проценат, а то у бројкама значи да се држава одрекла 13 милијарди додатних прихода по основу тих пореза на зараде.

Он је навео да није за нагло смањење тих оптерећења, како не би дошло до одређених економских шокова, те да треба бити обазрив и одговоран у спровођењу економске политике.

Мали је истакао да је свакако битан фискални простор, односно разлика између прихода и расхода која се појављује када су приходи у буџету већи од планираних расхода. Он је изнео своје уверење да је тај фискални простор уравнотежено прераспоређен на инвестиције, растерећење зарада и личну потрошњу.

“То је простор који се јави када имате веће приходе од расхода, вратили сте све дугове, економија вам боље стоји, онда размишљате на који начин да уложите тај новац како бисте имали још веће приходе и мањи јавни дуг. Ту долазите до овога о чему причамо, да се направи баланс између улагања у инфраструктуру, подршке страним инвестицијама, повећања потрошње и пореских олакшица и растерећења привреде. Сматрам да смо нашли најбољи баланс између тих неколико фактора, који одређују раст једне економије“, нагласио је он.

Према његовој оцени, да је то исправна стратегија говори у прилог чињеница да је у последњем кварталу остварен раст од 4,7 одсто, док се ове године очекује раст БДП од 3,7 одсто.

“У условима трговинских ратова, рецесије у Италији, то је више него добар резултат. Ово су озбиљне стопе раста које говре у прилог томе да смо добро направили ту равнотежу. Желимо да нађемо микс разних фактора и мислим да бројке показују да у томе успевамо. Идемо са високим инвестицијама, ту су коридори, ауто-пут Милош Велики, индустријске зоне, инвестициони план у наредне четири или пет година, то је носилац раста наше економије.“, додао је.

Мали је закључио да ће се заједно са доласком инвеститора, растом плата и пензија наставити са смањивањем оптерећења на зараде из године у годину, али уз „опрезну и одговорну економску политику“.