Mali: Bolji prihodi od planiranih za 1,6 milijardi dinara

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je istakao da je u uslovima najveće ekonomske krize srpska ekonomija imala najmanje negativne posledice, čak i ostvarila rekordno nisku stopu nezaposlenosti od 7,3 odsto u drugom kvartalu, čemu su doprinele ekonomske mere podrške od oko 5,8 milijardi evra, odnosno 12,5 odsto BDP-a.

„Mi odgovorno vodimo računa o svakom dinaru. Svakog 15. u mesecu vidimo prilive od PDV-a. U utorak smo imali presek i mogu da kažem da su nam bolji prihodi od planiranih za 1,6 milijardi dinara. To govori da se nastavlja trend oporavka naše privrede koji smo videli u julu i avgustu. Takođe, raste i uvozni PDV. Dakle, privredna aktivnost raste, ne zaustavlja se, već zahuktava i to nam daje sigurnost“, objasnio je ministar gostujući u jutarnjem programu TV Prva.

On je naveo da Srbija ne odustaje od razvojnih projekata, jer oni guraju rast našeg BDP-a.

„Ne odustajemo od našeg projekta Srbija 2025. Nastavljaju se radovi na auto-putu Preljina-Požega, krenuli su radovi na Moravskom koridoru, kreće da se gradi brza saobraćajnica Beograd-Zrenjanin. Država radi maksimalno i čini sve da obezbedi nastavak investicija, da bi se podstakao rast i penzija i zarada“, rekao je Mali.

Ministar finansija naveo da će dolazak Američke razvojne agencije (DFC), koja ima godišnji budzet od 60 milijardi dolara, garantovati atraktivnost i sigurnost budućih investicija.

„Njihovim dolaskom, osim početka implementacije sporazuma iz Vašingtona, ne samo da ćemo dobiti stabilnost i sigurnost u očima drugih investitora, već ćemo sa njima razgovarati o raznim projektima. Oni insistiraju da podrže i privatna preduzeća – mikro, mala i srednja preduzeća, žensko preduzetništvo, ali i poljoprivredu“, rekao je Mali i dodao da u Srbiji ostaju četiri nedelje, kako bi se bolje upoznali sa našim razvojnim projektima i da bi procenili gde bi mogli da investiraju.

On je rekao da se trenutno radi i na rebalansu budzeta i budzetu za 2021. godinu.

„Naš budzet naredne godine treba da bude s jedne strane razvojni, a s druge strane da obezbedi davanja. O budzetu ćemo razgovarati i sa Međunarodnim monetarnim fondom, sa kojima ćemo imati razgovore od 5. do 16. oktobra. Nema razloga za nova zaduživanja od njih, a trenutno imamo savetodavni sporazum. Posebno me raduje jer su pre tri nedelje saopštili da su mere koje je Srbija preduzela bile pravovremene, sveobuhvatne i potvrdili da imaju ogroman efekat na očuvanje zaposlenosti, očuvanje privrednih aktivnosti“, rekao je ministar finansija.

Mali se osvrnuo i na povećanje penzija u Srbiji od januara 2021. godine.

„Povećanje penzija za naše najstarije biće 5,9 odsto, i to po švajcarskoj formuli za koju smo se borili. Na rast penzija utiče 50 odsto rast plata i 50 odsto inflacija. Rast prosečne plate u Srbiji u proteklih 12 meseci je bio 10,4 odsto, dok je inflacija bila 1,4 odsto, što je u proseku 5,9 procenata rast penzija. Sada, kada se suočavamo sa pandemijom, kao i velikom ekonomskom krizom, realni rast je 4,5 odsto i mi imamo novca za to“, objasnio je Mali.

Govoreći o povećanju minimalne cene rada od 6,6 odsto, ministar je ponovio da će država na sebe preuzeti najveći teret tog povećanja.

„Istovremeno, povećali smo i neoporezivi deo dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara. Umanjili smo pritisak na poslodavce i preuzeli na sebe teret povećanja. To vuče i rast ostalih zarada. Paralelno, smanjujemo i opterećenje na zarade. Pre dve godine opterećenje je bilo 63 odsto, a sada je 61,2 procenta. Za 0,6 odsto smo ove godine dodatno smanjili to opterećenje“, objasnio je ministar.

Podsetio je da se u ponedeljak 21. septembra očekuje uplata poslednje minimalne zarade za dva meseca, u ukupnom iznosu od 36.000 dinara za oko 16.000 zaposlenih u 10.000 novoosnovanih preduzeća od marta meseca.

„Kada završimo sa merama videćemo kako privreda reaguje. Pre dve nedelje doneli smo i meru pomoći gradskim hotelima za šta smo izdvojili 1,4 milijardu dinara. Dakle, sve činimo da zaštitimo našu privredu“, naveo je Mali.

Ministar je podsetio i da je aktivan projekat Moja prva plata, čime država obezbeđuje posao i platu za 10.000 mladih ljudi, za devet meseci radnog angažovanja. Otvorena je i Vajber aplikacija koja će omogućiti lakšu prijavu zainteresovanih.

„Preko 2.000 kompanija se već prijavilo da učestvuje u tom programu. Prijava za njih traje do 25. septembra, a od 1. oktobra, na osnovu tog spiska kreće prijavljivanje mladih koji žele da steknu prvo radno iskustvo. Za taj projekat smo izdvojili oko dve milijarde dinara“, objasnio je Mali i zaključio da ovo pokazuje koliko država razmišlja o svemu, posebno o mladima koji su budućnost.