Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године, са акционим планом („Сл. гласник РС“, бр. 48 од 22. јуна 2018. год.)

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

СТРАТЕГИЈУ

развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године

„Службени гласник РС“, број 48 од 22. јуна 2018.

I. УВОД

Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године (у даљем тексту: Стратегија) представља стратешки развојни документ из области развоја слободних зона који на конзистентан и целовит начин дефинише основне развојне правце слободних зона и начине њиховог остваривања у наредним годинама.

Стратегија полази од потребе убрзавања економског раста и заокруживања процеса транзиције ка тржишној привреди.

Стратегија помаже остварењу одрживог привредног развоја који ће обезбедити конкурентност и боље економске резултате привреде, директне (стране и домаће) инвестиције, подизање животног стандарда становништва, као и стварање погодне инфраструктуре и других услова који подстичу привредни развој Републике Србије. Такође, привредни раст и развој захтева стварање много атрактивнијег привредног амбијента, напуштање потрошачког и окретање ка проинвестиционом и извозно оријентисаном привредном расту.1

Раст извоза биће могућ само ако се, поред јачања сектора малих и средњих предузећа, привуку „звучне” транснационалне компаније да greenfield инвестирају, или да технолошки обнове још увек неприватизоване велике производне капацитете.

Стратешко планирање дефинише будућност слободних зона у Републици Србији, а тиме и обавезу свих чинилаца привредног, јавног и политичког живота за њену реализацију.

Стратегија је у својим елементима који се односе на циљеве, мере и пројекте фокусирана на период од нареднe три године, након чега је потребно извршити поновна истраживања и усклађивање са новим параметрима.

Стратегија прихвата основне принципе изласка из постојећег стања кроз изградњу ефикаснијих слободних зона као инструмента усмереног ка повећању конкурентности привреде и расту знања путем привлачења и примене модерних технологија. Коришћење оваквог економског модела, предвиђено је на начин који је употребљаван у земљама са видљивим резултатима у овој области.

Како је опредељење Републике Србије улазак у Европску унију (у даљем тексту: ЕУ), Стратегија дефинише правце привредног развоја који гарантују усклађеност са захтевима и стандардима ЕУ, као и трендове глобалних кретања на светском тржишту. Слободне зоне се дефинишу као институционални механизам за остварење стратегије преласка у модерно друштво засновано на привредној конкурентности, кроз привлачење директних страних инвестиција, технолошки развој, побољшање пословне климе, реструктурирање великих привредних система, развој малих и средњих предузећа, равномерни регионални развој и побољшање ефикасности предузећа и државе.

Слободне зоне су први отворени „прозор” привреде у транзицији који погодује страним улагањима. Оне омогућавају најбрже привлачење инвестиција у нову опрему и осавремењавање продукционих процеса који су кључна претпоставка за побољшање конкурентности и постизање већег извоза. Повећање извозних прихода је од великог значаја за смањење спољнотрговинског дефицита, сервисирање спољног дуга и обезбеђивање средстава за финансирање увоза опреме и технологије, а то значи и услов економског развоја у наредним годинама. Стварање повољне климе за иностране инвестиције предуслов је за њихово привлачење. Повољна инвестициона клима се ствара у средини без бирократских ограничења и административних одуговлачења при регистрацији предузећа, запошљавању, извозу, репатријацији профита и слично. Обезбеђење специјалних повластица и олакшица на локалном и државном нивоу, као што је пословање предузећа без увозних дажбина, може значајно утицати на одлуку инвеститора да капитал инвестира у државу која му то омогућује. Слободна зона се најчешће дефинише као инструмент економске политике у правцу раста привредног развоја кроз повећани прилив инвестиција, раст извоза и последично побољшање платног биланса земље и пораст запослености.

Као покретачи и моделатори привредног развоја читавих региона, слободне зоне су значајни ствараоци нових радних места, носиоци технолошког развоја и страних инвестиција. Постоје на свим континентима, у развијеним и неразвијеним земљама, у земљама различитог државног уређења и примерено развојној политици и задатим очекивањима, уз примену законима утврђених услова пословања и примену одређеног система повластица, остварују своју улогу.

––––––––

1 Студија Посткризни модел привредног раста и развоја Србије 2011–2020. „Mакроекономски трендови и анализе” Економски институт у Београду и „Kвартални монитор економских трендова и политика” Фонд за развој економске науке Економског факултета Универзитета у Београду, 2010 година