Čitaj mi

Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine, sa akcionim planom („Sl. glasnik RS“, br. 48 od 22. juna 2018. god.)

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),


Vlada donosi

STRATEGIJU

razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine

„Službeni glasnik RS“, broj 48 od 22. juna 2018.

I. UVOD

Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja strateški razvojni dokument iz oblasti razvoja slobodnih zona koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne pravce slobodnih zona i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.


Strategija polazi od potrebe ubrzavanja ekonomskog rasta i zaokruživanja procesa tranzicije ka tržišnoj privredi.


Strategija pomaže ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, direktne (strane i domaće) investicije, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj Republike Srbije. Takođe, privredni rast i razvoj zahteva stvaranje mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta, napuštanje potrošačkog i okretanje ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom rastu.1


Rast izvoza biće moguć samo ako se, pored jačanja sektora malih i srednjih preduzeća, privuku „zvučne” transnacionalne kompanije da greenfield investiraju, ili da tehnološki obnove još uvek neprivatizovane velike proizvodne kapacitete.


Strateško planiranje definiše budućnost slobodnih zona u Republici Srbiji, a time i obavezu svih činilaca privrednog, javnog i političkog života za njenu realizaciju.


Strategija je u svojim elementima koji se odnose na ciljeve, mere i projekte fokusirana na period od naredne tri godine, nakon čega je potrebno izvršiti ponovna istraživanja i usklađivanje sa novim parametrima.


Strategija prihvata osnovne principe izlaska iz postojećeg stanja kroz izgradnju efikasnijih slobodnih zona kao instrumenta usmerenog ka povećanju konkurentnosti privrede i rastu znanja putem privlačenja i primene modernih tehnologija. Korišćenje ovakvog ekonomskog modela, predviđeno je na način koji je upotrebljavan u zemljama sa vidljivim rezultatima u ovoj oblasti.


Kako je opredeljenje Republike Srbije ulazak u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU), Strategija definiše pravce privrednog razvoja koji garantuju usklađenost sa zahtevima i standardima EU, kao i trendove globalnih kretanja na svetskom tržištu. Slobodne zone se definišu kao institucionalni mehanizam za ostvarenje strategije prelaska u moderno društvo zasnovano na privrednoj konkurentnosti, kroz privlačenje direktnih stranih investicija, tehnološki razvoj, poboljšanje poslovne klime, restrukturiranje velikih privrednih sistema, razvoj malih i srednjih preduzeća, ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje efikasnosti preduzeća i države.


Slobodne zone su prvi otvoreni „prozor” privrede u tranziciji koji pogoduje stranim ulaganjima. One omogućavaju najbrže privlačenje investicija u novu opremu i osavremenjavanje produkcionih procesa koji su ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti i postizanje većeg izvoza. Povećanje izvoznih prihoda je od velikog značaja za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbeđivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znači i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije preduslov je za njihovo privlačenje. Povoljna investiciona klima se stvara u sredini bez birokratskih ograničenja i administrativnih odugovlačenja pri registraciji preduzeća, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita i slično. Obezbeđenje specijalnih povlastica i olakšica na lokalnom i državnom nivou, kao što je poslovanje preduzeća bez uvoznih dažbina, može značajno uticati na odluku investitora da kapital investira u državu koja mu to omogućuje. Slobodna zona se najčešće definiše kao instrument ekonomske politike u pravcu rasta privrednog razvoja kroz povećani priliv investicija, rast izvoza i posledično poboljšanje platnog bilansa zemlje i porast zaposlenosti.


Kao pokretači i modelatori privrednog razvoja čitavih regiona, slobodne zone su značajni stvaraoci novih radnih mesta, nosioci tehnološkog razvoja i stranih investicija. Postoje na svim kontinentima, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, u zemljama različitog državnog uređenja i primereno razvojnoj politici i zadatim očekivanjima, uz primenu zakonima utvrđenih uslova poslovanja i primenu određenog sistema povlastica, ostvaruju svoju ulogu.

––––––––


1 Studija Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011–2020. „Makroekonomski trendovi i analize” Ekonomski institut u Beogradu i „Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika” Fond za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2010 godina

Стратегија развоја слободних зона у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године, са акционим планом („Сл. гласник РС“, бр. 48 од 22. јуна 2018. год.)

Slične teme

Program reforme upravljanja javnim finansijama

Program reforme upravljanja javnim finansijama

Program ekonomskih reformi (ERP)

Program transformacije Poreske uprave 2021 – 2025. godine