Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine, sa akcionim planom („Sl. glasnik RS“, br. 48 od 22. juna 2018. god.)

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

STRATEGIJU

razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine

„Službeni glasnik RS“, broj 48 od 22. juna 2018.

I. UVOD

Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja strateški razvojni dokument iz oblasti razvoja slobodnih zona koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne pravce slobodnih zona i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.

Strategija polazi od potrebe ubrzavanja ekonomskog rasta i zaokruživanja procesa tranzicije ka tržišnoj privredi.

Strategija pomaže ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, direktne (strane i domaće) investicije, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj Republike Srbije. Takođe, privredni rast i razvoj zahteva stvaranje mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta, napuštanje potrošačkog i okretanje ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom rastu.1

Rast izvoza biće moguć samo ako se, pored jačanja sektora malih i srednjih preduzeća, privuku „zvučne” transnacionalne kompanije da greenfield investiraju, ili da tehnološki obnove još uvek neprivatizovane velike proizvodne kapacitete.

Strateško planiranje definiše budućnost slobodnih zona u Republici Srbiji, a time i obavezu svih činilaca privrednog, javnog i političkog života za njenu realizaciju.

Strategija je u svojim elementima koji se odnose na ciljeve, mere i projekte fokusirana na period od naredne tri godine, nakon čega je potrebno izvršiti ponovna istraživanja i usklađivanje sa novim parametrima.

Strategija prihvata osnovne principe izlaska iz postojećeg stanja kroz izgradnju efikasnijih slobodnih zona kao instrumenta usmerenog ka povećanju konkurentnosti privrede i rastu znanja putem privlačenja i primene modernih tehnologija. Korišćenje ovakvog ekonomskog modela, predviđeno je na način koji je upotrebljavan u zemljama sa vidljivim rezultatima u ovoj oblasti.

Kako je opredeljenje Republike Srbije ulazak u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU), Strategija definiše pravce privrednog razvoja koji garantuju usklađenost sa zahtevima i standardima EU, kao i trendove globalnih kretanja na svetskom tržištu. Slobodne zone se definišu kao institucionalni mehanizam za ostvarenje strategije prelaska u moderno društvo zasnovano na privrednoj konkurentnosti, kroz privlačenje direktnih stranih investicija, tehnološki razvoj, poboljšanje poslovne klime, restrukturiranje velikih privrednih sistema, razvoj malih i srednjih preduzeća, ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje efikasnosti preduzeća i države.

Slobodne zone su prvi otvoreni „prozor” privrede u tranziciji koji pogoduje stranim ulaganjima. One omogućavaju najbrže privlačenje investicija u novu opremu i osavremenjavanje produkcionih procesa koji su ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti i postizanje većeg izvoza. Povećanje izvoznih prihoda je od velikog značaja za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbeđivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znači i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije preduslov je za njihovo privlačenje. Povoljna investiciona klima se stvara u sredini bez birokratskih ograničenja i administrativnih odugovlačenja pri registraciji preduzeća, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita i slično. Obezbeđenje specijalnih povlastica i olakšica na lokalnom i državnom nivou, kao što je poslovanje preduzeća bez uvoznih dažbina, može značajno uticati na odluku investitora da kapital investira u državu koja mu to omogućuje. Slobodna zona se najčešće definiše kao instrument ekonomske politike u pravcu rasta privrednog razvoja kroz povećani priliv investicija, rast izvoza i posledično poboljšanje platnog bilansa zemlje i porast zaposlenosti.

Kao pokretači i modelatori privrednog razvoja čitavih regiona, slobodne zone su značajni stvaraoci novih radnih mesta, nosioci tehnološkog razvoja i stranih investicija. Postoje na svim kontinentima, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, u zemljama različitog državnog uređenja i primereno razvojnoj politici i zadatim očekivanjima, uz primenu zakonima utvrđenih uslova poslovanja i primenu određenog sistema povlastica, ostvaruju svoju ulogu.

––––––––

1 Studija Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011–2020. „Makroekonomski trendovi i analize” Ekonomski institut u Beogradu i „Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika” Fond za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2010 godina