Станивуковић: Интензивирање економске сарадње са Француском од изузетног значаја
Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић разговарао је данас са представницима Уније француских послодаваца (MEDEF International) о економској сарадњи двеју земаља, мерама које је Влада Републике Србије спровела како би ублажила последице пандемије вируса корона, као и о назначајнијим пројектима који ће се реализовати у наредном периоду.
Станивуковић је навео да је Француска традиционално једна од најзначајнијих економских партнера Републике Србије, те да је свеукупна економска сарадња на одличном нивоу.
„Постоје многи примери добре пословне сарадње са компанијама из Француске које успешно послују у Србији и потенцијал за унапређење свеукупне билатералне сарадње између наших земаља је огроман. Спремни смо да ту сарадњу побољшамо и интензивирамо како би привукли још инвестиција у будућности“, рекао је Станивуковић.
Он је представницима Уније француских послодаваца указао на чињеницу да је захваљујући макроекономској и фискалној стабилности Србија успела да избегне веће последице економске кризе узроковане пандемијом вируса корона него што је то случај са појединим европским земљама.
„Упркос кризи и свим проблемима са којима се суочавамо, пројекција раста БДП-а Србије за 2020. годину је ревидирана са -1.8% на -1%, што представља један од најбољих резултата у Европи. Такође, пројекције Међународног монетарног фонда и Европске комисије предвиђају да ће кумулативни раст Србије у наредне три године бити највећи у Европи, а то је директна последица бољих резултата него што се очекивало у индустрији, трговини, грађевини, као и у рекордним приносима у пољопривреди“, објаснио је Станивуковић и истакао да пројекција раста за 2021. годину износи 6%.
Државни секретар је рекао да је захваљујући мерама економске помоћи које је Влада Републике Србије спровела одржан ниво запослености и зарада и да је стопа запослености у првом кварталу 2020. године била 9.7%, да би на крају другог квартала спала на историјски минимум од 7.3%, а у трећем износи 9%, што је мање него пре почетка пандемије.
Говорећи на тему страних директних инвестиција, Станивуковић је истакао да је привреда Србије показала отпорност на пандемију у тој сфери, привукавши више од 1.7 милијарди евра у првих девет месеци 2020. године.
„Ово је потврдио и угледни Financial Times, који је оценио да је Србија, сразмерно величини своје економије, по други пут у последње три године светски шампион у привлачењу страних директних инвестиција. Већина страних директних инвестиција је усмерена на извозно оријентисан производни сектор и ове године очекујемо стабилан прилив од 2,2 милијарде евра, или 4,7% БДП-а“, објаснио је Станивуковић.
Државни секретар се осврнуо и на планове за наредни период, нагласивши да ће фокус бити на смањењу укупног пореског оптерећења на рад, што ће додатно растеретити привреду и повећати конкурентност приватног сектора. Такође, саговорнике је упознао и са инвестиционим планом „Србија 2025“, који је вредан 14 милијарди евра и који подразумева бројне инфраструктурне пројекте.
„Највећи део новчаних средстава ће бити усмерен на саобраћајну инфраструктуру, затим на пројекте водоснабдевања и канализације, од чега највећи део за заштиту животне средине и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Планирамо значајне инвестиције у здравствену инфраструктуру, дигитализацију и образовање, укључујући ИТ и еУправу. Такође, планом ‘Србија 2025’ предвиђене су инвестиције и улагања и енергетски сектор, спортску инфраструктуру, пољопривреду, културу, туризам, изградњу индустријских паркова, слободних зона итд“ истакао је он.
Говорећи на тему буџета за 2021. годину, Станивуковић је нагласио да ће капиталне инвестиције имати значајан удео у њему, те да ће се поменута средства искористити за финансирање јавних инвестиција, ауто-путева, мостова, клиничких центара, болница, школа, научних и технолошких паркова. Према његовим речима, све то ће допринети економском опоравку и расту земље, али и значајном унапређењу животног стандарда грађана.
Поред улагања у инфраструктуру, буџетом за 2021. годину значајан део средстава усмерен је на зелене пројекте и дигитализацију.
Станивуковић је нагласио да је Србија посвећена спровођењу структурних и секторских реформи, чија примена ће нас приближи чланству у Европској унији, што представља први и најважнији спољнополитчки приоритет.
„Спровођењем различитих структурних реформи побољшаћемо пословно окружење и подржати већи раст вођен приватним сектором, а све са циљем привлачења страних и стимулисања домаћих инвеститора. Фокусираћемо се на унапређење инвестиционе климе, борбу против сиве економије и побољшање корпоративног управљања јавних и државних предузећа“, закључио је Станивуковић.
