Синиша Мали: Србија има стабилне финансије

Интервју за часопис „Терминал“

1. За време Вашег мандата као градоначелник Београда започето је неколико великих пројеката. На које сте најпоноснији и да ли је остало нешто што нисте остварили, а желели сте (као градоначелник)?

Поносан сам на сваки пројекат који смо мој тим и ја започели и реализовали, док сам се налазио на месту градоначелника Београда. Поносан сам на сваки вртић, школу, дом здравља, на сваку фасаду, асфалтирану улицу, на свако ново отворено радно место, на сваку инвестицију…

Ипак, као симбол напретка и развоја, како Града Београда, тако и Републике Србије, морам да издвојим пројекат “Београд на води”. Пре само четири године, сви су нам се смејали и говорили да од тог пројекта нема ништа. На том простору сте могли да видите само зарђале олупине бродова, коров и уџерице. Данас тамо већ имате усељене станаре, изграђену пратећу инфраструктуру, прелепу променаду, дечија игралишта… Вратили смо живот у тај део Београда и на то треба сви да будемо поносни.

Као неиспуњена жеља остаје што за време мог мандата као градоначелника није започета изградња београдског метроа. Међутим, доста тога смо урадили на том пројекту, како би све било спремно за почетак његове изградње.

2. Какво стање Вас је дочекало у Министарству финансија? Колико се посао министра разликује од посла градоначелника?

На месту градоначелника Града Београда ме је дочекала празна градска каса, рекордни буџетски дефицит већи од 20 одсто и дуг од милијарду и 118 милиона евра. Са друге стране, на позицију министра финансија сам ступио у тренутку када је Република Србија већ имала стабилне финансије, када је спроведена фискална консолидација и започето реструктурирање привреде. То је вероватно највећа разлика.

У Граду Београду смо морали да спашавамо град који се налазио на ивици банкрота, а у Републици Србији имамо циљ да обезбедимо даљи привредни раст и да наставимо да унапређујемо привредни амбијент, како би грађани Србије свакога дана, све више, осећали ефекат позитивних промена које су наступиле у српским финансијама.

Сваки од ових послова је леп и изазован на свој начин, а главна разлика је што се у граду, поред великих пројеката којима смо се бавили, свакодневно појављивало много малих проблема. Град је жив организам, увек ће се десити да негде пукне нека цев, да негде стане аутобус и заблокира саобраћај… Помислили бисте да тим стварима не треба да се бави градоначелник али ја сам увек волео да будем укључен у све и да будем потпуно на располагњу својим суграђанима. Стално сам био на терену, решавао наизглед мале проблеме грађана.

У Министарству је другачије, најпре због тога што смо сада део већег колектива, односно Владе РС, а затим и зато што је реч о потпуно другачијем систему. Наш посао је да финансије државе буду стабилне, да одговорно трошимо новац грађана, да добро сарађујемо са великим међународним финансијским институцијама као што су ММФ и Светска банка. Ту сам око два месеца, имао сам мало времена да упознам систем који је веома гломазан, али за сада сам задовољан. Чекају нас велики

изазови, али не сумњам да ће грађани Србије бити задовољни нашим радом.

3. Где су Вас дочекали већи изазови на почетку мандата, као градоначелника или као министра финансија?

Различите су врсте изазова које су ме затекле на месту градоначелника и на месту министра финансија. Обе функције су веома одговорне и са собом носе различите врсте изазова, које је тешко поредити. Међутим, један изазов, задатак, циљ, назовите то како хоћете, заједнички је позицији градоначелника и позицији министра, а то је добробит наших грађана и побољшање квалитета њиховог живота.

4. Поједине земље, као што је рецимо Мађарска, решавају се ММФ, а бонитетска агенција „Мудиз“ упозорава да су државе које учествују у програмима ММФ суочене с ризицима банкрота због дугорочних слабости, упркос подстреку ових програма. Чини се да Србија не мисли тако. Ваш став по питању програма са ММФ И Светском банком и да ли видите Србију у будућности без сарадње са њима?

ММФ и Светска банка су реномиране међународне финансијске институције и Република Србија са њима успешно сарађује. Ми смо почетком ове године успешно завршили трогодишњи стендбај аранжаман са ММФ-ом, а пре неколико дана је борд извршних директора ММФ-а потврдио нови аранжман са Републиком Србијом, који ће трајати до јануара 2021. године. Нови програм сарадње са ММФ је саветодавни и не предвиђа коришћење финансијских средстава, и за нас је важан јер показује да је наша земља остварила добре економске резултате и да јој више није потребна финансијска помоћ. Република Србија има стабилне финансије, константан привредни раст и успешно спроводимо структурне реформе.

5. Ваше методе за пуњење државне касе? И када је реално очекивати да се смањи удео јавног дуга у бруто друштвеном производу на ниво испод 50 одсто.

Да бисмо напунили државну касу, важно је да подстакнемо раст привреде. То ћемо урадити усвајањем пакета стимулативних мера у септембру, а за шта имамо довољно простора у буџету. План је да између осталог убрзамо повраћај ПДВ-а, да смањимо доприносе на зараде… Ово и јесте неки логичан корак с обзиром на то да смо стабилизовали јавне финансије, и да сада треба да подстакнемо раст. Када је реч о уделу дуга у БДП-у, он се константно смањује и у месецу јуну је износио 59,7 одсто, што је добро, али треба да буде још нижи. Управо је један од циљева у новом аранжману са ММФ-ом да тај удео буде испод 50 одсто, а вероватно ћемо тај циљ достићи до краја следеће године.

6. Чини се да Управа царина Министарства финансија готово свакодневно заплени велике количине скупоцене робе, дроге, новца…да ли сте задовољни њиховим радом и колики је његов утицај на буџет?

Управа царина Министарства финансија је веома важна институција, која има битну улогу у нашем систему. Примера ради, за последње три године царинска служба је успела да заплени више од тоне дроге, око 170.000 боксова кријумчарених цигарета, готово 6,5 тона дувана, 40 килограма злата…

Царинска служба Србије се све чешће суочава са покушајима кријумчарења новца, о чему сведочи и чињеница да је за последње три године привремено одузето готово 13 милиона евра, од чега је током 2017. године задржано 4,5 милиона евра, а од почетка ове године више од 1,5 милиона евра. Судећи према досадашњој статистици, царинска служба годишње у просеку открије око три милиона евра, а не треба заборавити да је то новац који се директно слива у државни буџет.

Задовољан сам радом Управе царина, али сам и присталица изреке да “увек може боље”, јер смо на тај начин мотивисанији и спремнији да дајемо свој максимум и да идемо напред.

Намера ми је и да посетим све царинске испоставе И да разговарам са запосленима како би сагледао какви су им услови за рад, да ли су задовољни, шта им недостаје. Осим тога, обићи ћу све управе које су под Министарством финансија јер сматрам да је комуникација са људима од пресудног значаја.

7. Провизије на Мастер и Виза картице у нашој земљи веће су од оних у Европи. Ви сте недавно преузели домаћу Дина картицу и на тај начин пружили подршку у њеном масовнијем коришћењу. Мало људи зна да је она бесплатна и да не постоји провизија. Да ли ће у наредном периоду моћи да парира овим картицама?

Преузео сам своју Дина картицу јер сам желео да као министар покажем да је важно да користимо домаћу картицу и тиме допринесемо буџету Републике Србије. Као што знате, Дина картицу ће имати сви грађани који имају текући рачун, а од нових картица, које су најповољнија “пластика” на нашем тржишту, највише ће профитирати грађани, мали трговци, предузетници и занатлије. Наиме, до сада мали трговци и занатлије често нису прихватали картична плаћања и немају ПОС терминале због високих трошкова прихватања платних картица на њиховим продајним местима. За коришћење дина картица провизија, односно накнада картичног система, износи 2,18 динара, који одлазе у буџет Републике Србије. То је много повољније од провизија које се плаћају приликом употребе других картица, а што истовремено не иде у републички буџет. Издавање ове картице је бесплатно и не плаћа се месечна нити квартална надокнада. Све су то разлози који ће “ојачати” Дина картицу.

8. Прва стамбена зграда “Београда на води” је завршена, први купци станова су се уселили и изјавили су да су презадовољни. Да ли се слажете са Вашим наследником градоначелником Радојичићем који сматра овај пројекат најзначајнији у Србији у последњих неколико деценија?

Пројекат “Београд на води” је највећи грађевински пројекат у овом делу Европе. То је пројекат који је покренуо нашу грађевинску индустрију, запослио раднике, завртео точак инвестиција и променио слику Београда и Србије. Значај тог пројекта је непроцењив. А да ли је он најзначајнији пројекат у Србији у последњих неколико деценија? Вероватно би звучало пристрасно и претенциозно ако потврдно одговорим на ваше питање, јер сам од почетка целог себе дао и укључио у тај пројекат.

9. Када угледате аеродром из авиона, која вам је прва мисао?

Помислим “Добро је, стигли смо”. Шалим се, наравно. Волим да гледам док авион слеће, да размишљам о граду у који стижемо, о својим очекивањима од тог места, о обавезама које ме чекају. Када стижем у Београд, онда из ваздуха “загледам” Београдски аеродром “Никола Тесла”, упоређујем га са другим светским аеродромима, размишљам шта би се могло унапредити.

Подаци говоре да је само током прошле недеље, наш аеродрома два пута забележио историјске дневне рекорде у броју путника. Такође, крајем јула аеродром је услужио и свог тромилионитог путника од почетка године, што је неколико дана раније него лане.

10. Шта прво препоручите странцима да виде/пробају у Србији?

Србија је прелепа земља која има много тога да понуди како туристима, тако и људима који долазе пословно. Гостима наше земље увек препоручим да изађу на улице, прошетају, упознају људе, осете дух нашег народа и наше лепе земље. Наравно, увек им препоручим домаће специјалитете и да не пропусте традиционалне српске посластице. Често сам имао прилику да будем домаћин државницима из иностранства, и углавном смо заједно посећивали Калемегдан, као и зграду Београдске задруге и Сава променаду.

Фото: Танјуг