Одговор на текст у дневном листу "Данас"
У циљу истинитог информисања јавности и у складу са Законом о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ 83/2014, 58/2015, 12/2016), Министарство финансија Републике Србије демантује наводе из текста под насловом „Пензионери и радници губе трку са потрошачком корпом“ који је објављен на насловној страни у дневном листу „Данас“ данас, у среду 31. августа 2021. године.
Најпре, овај закључак је базиран на потпуно погрешним подацима о просечној и минималној потрошачкој корпи за 2010. годину. У тексту се тврди да је минимална потрошачка корпа у 2010. години износила 25.418 динара, а просечна потрошачка корпа 39.779 динара. Међутим, истина је да је минимална потрошачка корпа према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација била 4,1% већа од наведене у тексту и износила је 26.466 динара, док је просечна потрошачка корпа била већа за чак 26,0% и износила је 50.139 динара.
Даље, тврдња да „просечна плата губи дах у трци са просечном потрошачком корпом“ није тачна. Према методолошки упоредивим подацима покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом повећана је са 68,1% 2010. године на 81,9% у 2020. години, минималном зарадом са 31,4% на 41,1%.
Наводи да је просечна плата у 2010. години била за 200 динара мања од просечне потрошачке корпе такође није тачна. Ова разлика према актуелним и методолошки упоредивим подацима износила је чак 15.997 динара, дакле у питању је огромна разлика у односу на тврдње дневног листа „Данас“. Десет година касније овај јаз је преполовљен, а не порастао са 200 на 8.000 динара како се тврди у поменутом дневном листу.
Тврдња да је пензионерима недостајало у 2010. години 18.000 динара за просечну потрошачку корпу није тачна, као ни тврдња да је радницима недостајало мање од 24.000 динара. Према званичним подацима, минимална зарада је износила 15.747 динара, а просечна пензија 19.890 динара, што значи да је за просечну корпу од 50.139 динара пензионеру недостајало 30.249 динара, а радницима 34.392 динара. Такође ако се посматра у односу на минималну потрошачку корпу, радницима је недостајало 10.719 динара, а пензионерима 6.576 динара, а не 9.500 и 4.000 колико је наведено. То значи да се покривеност просечне потрошачке корпе минималном зарадом повећала са 31,4% у 2010. години на 41,1% у 2020. години.
Тврдња да и саме корпе имају „помало необјашњив раст, јер је пре десет година просечна била за 14.000 динара скупља од најосновније, а данас је та разлика 37.000 динара“ је заснована на поређењу података из две различите методологије, што је потпуно неисправно и неупоредиво.
Подаци о просечној потрошачкој корпи за 2010. годину су дати тенденциозно, тако што су у табели приказани подаци коришћењем две различите методологије. Методологија према којој се приказује потрошачка корпа је промењена 2011. године, тако што је усклађена са принципима и стандардима статистике ЕУ. У новој потрошачкој корпи проширен је број артикала са 39 на 63, а у просечној са 49 повећан је на 75. Управо због коришћења методологије која је застарела и престала да се примењује 2011. године долази до значајних одступања од актуелних података и извлачења погрешних закључака.
На крају напомињемо да је за анализу стандарда становништва, у претходних десет година, важна чињеница да је број формално запослених радника повећан за око 250.000, и то са 1,9 милиона у 2010. на око 2,15 милиона у 2020. години. Такође, према званичним подацима Националне службе за запошљавање, број незапослених лица је у овом периоду смањен за 235.000.
