Мали: Реално је да и догодине расту плате и пензије

Интервју министра финансија Синише Малог за „Новости“

Одржати овако високу стопу привредног раста домаћи је задатак за све нас у Влади. Да би то било могуће неопходан је раст личне потрошње, за шта је предуслов повећање пензија и плата. Јер, кроз већу потрошњу, активираће се и нова производња и поспешити привредни раст.

Овим речима министар финансија Синиша Мали истиче значај пораста животног стандарда који је, како каже, један од три основна елемента новог буџета за 2019. годину.

– У октобру смо већ започели са исплатама пензија које су у односу на 2014. годину веће за осам до 13 одсто. У ту сврху за идућу годину издвојено је 563 милијарде динара, што је 35 милијарди динара више него у 2018. години.

1. Да ли је познат датум исплате једнократне помоћи пензионерима?

– Почетком децембра ће бити исплаћена једнократна помоћ свим пензионерима у износу од 3.000 динара, за шта је издвојено 5,24 милијарде динара. То је најновија и лепа вест, а када је реч о следећој години, све зависи од постигнутих економских резултата. Приходи буџета су планирани конзервативно и очекујем да ће бити простора за то.

2. Хоће ли бити додатног повећања пензија у 2019, с обзиром да је укинуто усклађивање са растом цена?

– Заједно са ММФ радимо на новој формули за индексацију и она ће бити примењена од 2020. године. Пре фискалне консолидације пензије су се два пута годишње усклађивале са инфлацијом. Са пуно оптимизма улазимо у 2019. и чинимо све да се и догодине створе услови за повећање плата и пензија, јер то и јесте основ наше политике. Ако наша економија буде расла по стопи од 3,5 до четири одсто следеће године, то је апсолутно реално.

3. Колико новца је буџетом предвиђено за раст плата у 2019?

– Раст плата у јавном сектору је од седам до 12 одсто, а у јавним предузећима и јавним комуналним за пет одсто. То је додатне 33 милијарде динара само за плате. Раст плата је за медицинске техничаре 12 одсто, лекаре 10 одсто, запослене у просвети девет одсто, колико је предвиђено и за полицију и војску. Цариници и порезници ће добити увећање од 8,5 одсто, општа администрација седам процената, а јавна предузећа пет одсто.

4. Шта сте предвидели за капиталне инвестиције?

– То је други елемент буџета. Знате, код инвестиција у грађевинарству мултипликатор је два – за сваки динар који уложите, два динара вам се врати у расту БДП, јер активиратте много других грана које раде заједно са вама. Укупно је планирано 220 милијарди динара за капиталне инвестиције, које су рекордно велике. Ту су детаљни пројекти од Моравског коридора, пута Прељина-Пожега, преко завршетка обилазнице око Београда, Сурчин-Обреновац, завршетак реконструктције клиничког центра у Београду, изградња научно-технолошког парка у Новом Саду… Такође, никада већи буџет за канцеларију за јавна улагања Марка Благојевића, што омогућава буквално стотине нових и школа и обданишта, болница по Србији. Ту су и субвенције – за пољопривреднике су оне веће за неколико милијарди динара.

5. Мењали сте чак 27 закона из свог ресора, који су управо пред посланицима?

– Управо је трећи елемент буџета подизање конкуретности и атрактивности наше привреде кроз два сета мера. Један је усмерен на смањење опретећења зарада – укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца и читав низ пореских закона са пореским подастицајима који нашу економију треба да учини конкуретнијом и атрактивнијом да поспеши улагање постојећих инвеститора и да доведе нове инвеститоре. Тако ћемо смањити незапосленост, обезбедити додатне приливе у буџет кроз порезе и доприносе, што, опет, значи значи више пара за плате и пензије. Тек тада смо тај точак инвестиција завртели на прави начин. Ова три елемента буџета сва треба да дорпинесу јаком робусном расту наше економије 2019. године а онда ћемо да видимо на који начин и шта треба да мењамо како бисмо даље наставили да растемо. Ово је буџет који кроз одговорну потрошњу даје прави стимуланс развоју наше привреде.

6. Које кључне измене доносе ови закони?

– Реч је о сету реформских закона – о порезима на имовину, на добит предузећа, на доходак грађана, порез о јавној својини, закон о накнадама… Поносан сам на овај сет закона. Слушали смо савете привредника у области растерећења намета на рад, обједињавања накнада ради њихове предвидивости и убрзање амортизације како би могли раније могли да , на терет државе, отпишу машине које су купили, пошто им се за толико умањује порез на добит. Тако могу чешће да обнављају опрему. Доста подстицаја односи се и на ИТ заједницу. Између осталог, из опорезивања смо изузели улагање у уделе у стартаповима, да бисмо подстакли инвестирање и дали шансу младима да остану овде. Рачунам да ће закони бити усвојени до 7. децембра, укључујући и овај о буџету.

7. Како ћемо, из угла буџета, завршити ову годину?

– Трећу годину за редом завршавамо са суфицитом, који ће овај пут бити 0,6 одсто БДП, односно око 28 милијарди динара. Стопа раста БДП за првих девет месеци је 4,5 одсто, по чему смо међу пет најбољих економија у Европи. Незапосленост смо смањили са 25,9 одсто, колико је било у 2013. на садашњих 11,9 одсто. То је и даље високо, али тренд је јасан. Пада и удео јавног дуга. Сада је на 56 одсто БДП, а очекујем да до краја године буде на 51, можда чак и 50 одсто.

8. Хоћете ли из суфицита отплатити део јавног дуга?

– Већ смо исплатили стари дуг према Руској федерацији од 70 милиона евра. Сада, 3. децембра имамо доспеће од милијарду и 30 милиона долара, по основу издатих обвезница. Новац већ имамо на рачуну и то ћемо исплатити без проблема, што ће нам смањити нето дуг.

9. Колико нам доспева на наплату следеће године?

– У 2019. години нам доспева за отплату дуга укупно 386 милијарди динара, од чега се на отплату хартија од вредности односи 287 милијарди динара. Током претходних година дошло је до значајног пада трошкова задуживања по основу динарских и евро деноминованих хартија од вредности. Продужене су рочности емитованих државних хартија од вредности, а смањене су просечне извршне стопе по којима се задужила Република Србија. Сличан тренд се очекује и у следећој години.

10. Који ресор је захтевао највише новца за 2019. годину?

– Свако је добио мање него што је тражио, али је свако добио за оно што је имало смисла – што с једне стране помаже директно грађанима Србије и утиче на њихов квалитет живота, а с друге доприноси расту наше економије. Министарство грађевине увек захтева много новца, али, са друге стране, ми имамо ту жељу да наставимо започети инвестициони циклус. Ту је и војска са својом модернизацијом, просвета са никада већим инвестицијама у образовање. Велики захтеви су били и од здравства, поготово за иновативне лекове.

11. Када коначно заживљавају платни разреди?

– Са ММФ смо договорили да крећемо 1. јануара 2020. године. Близу смо коначног решења, али на томе морамо још да радимо током идуће године, заједно са ММФ, како би примена почела на време.

СТАНОВИ ЗА БЕЗБЕДЊАКЕ

12. Колико је предвиђено за изградњу станова за припаднике снага безбености?

– Реч је о инвестицији вредној око 200 милиона евра., која ће се реализовати током наредне три године. Од тога се 9,5 милиона евра односи на инфраструктуру коју финансирамо преко локалне самоуправе, 65 милона евра иде из буџета, а остатак иде преко кредита Поштанске штедионице, кроз пројектно финансирање. Реч је о изградњи нешто више од 8.000 станова у седам градова, чиме ће се решити вишедеценијско стамбено питање припадника снага безбедности. У 2019. години из буџета је у ту сврху планирано укупно 3,7 милијарди динара.

НАЦИОНАЛНИ СТАДИОН

– НОВИМ буџетом предвиђена је и изградња националног стадиона. УЕФА архитекте раде још предлог идејног решења, сагледавају потребну инфрастрктуру и капацитет стадиона. Очекујемо да ће то трајати још два, три месеца. Радимо на томе да будемо кандидати за Светско првенство 2030. године, што би била сјајна ствар за цео регион. Наравно, циљ је и зарадити новац, јер фудбал је одавно превазишао оквире спорта. То је сада озбиљна индустрија, озбиљна привредна грана. Генерално, предвиђена је озбиљна обнова спортске инфраструктуре у Србији – наводи Синиша Мали.

ТЕНДЕР ЗА КОМЕРЦИЈАЛНУ БАНКУ

– На тендеру за приватизационог саветника сe јавило се 14 компанија које желе да буду саветници Владе Србије у вези са приватизацијом Комерцијалне банке. У наредних неколико дана направићемо краћу листу и послати им захтев за понуду. Саветника ћемо изабрати до краја године, а по споразуму са ММФ тендер морамо да објавимо до јуна 2019. У међувремену следи продаја 28,5 одсто удела које држава има директно и кроз Агенцију за осигурање депозита у ЈУБМЕС банци. Држава ће полако изаћи из банака у којима више нема интерес да буде, јер је то најконкуретнија могућа делатност. Остајемо посвећени Поштанској штедионици која ће остати у државном власништву и ббиббиће банка усмерена биће банка усмерена на рад са становништвом.