Мали: Буџет за 2022. усмерен на подизање животног стандарда и јачање привреде

Предлог буџета за 2022. годину има два основна циља, први је да подигне животни стандард грађана, а други да даље јача нашу економију, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Мали је истакао је да су та два циља и основни циљеви наше економске политике, зато се, додаје, са том политком наставља и у 2022. години.

Када је реч о првом циљу, подизању животног стандарда грађана, Мали је указао да је Предлогом буџета за 2022. годину предвиђено да већ од 1. јанура пензије буду увећане за 5,5 одсто, сходно швајцарској форумули.

Подсетио је и да ће пензионери у фебруару идуће године добити једнократну помоћ од по 20.000 динара.

Од 1. јанура, истиче, биће повећане и плате у јавном сектору, додајући да ће здравство и војска имати повећање од осам одсто, а остали у јавном сектору од седам одсто.

Такође, навео је и да ће од 1. јануара бити увећана минимална зарада и да ће од следеће године она износити више од 35.000 динара.

Мали је казао да је пре десетак година минимална зарада износила 15.700 динара, додајуци да је у последњих десет година више него дупло увећана.

"Минимална зарада нам је важна, јер је она покретач просечне зараде", рекао је Мали и подсетио да је циљ државе у оквиру Програма "Србија 2025" да просечна плата до краја 2025. године буде 900 евра.

Указао је и да држава наставља да смањује оптерећење на порезе и доприносе за привреднике, додајући ће од следеће године неопорезиви део дохотка на зараде бити повећан са 18.300 динара на 19.300 динара месечно.

"И даље настављамо политику растерећења на зараде, чиме подстичемо даљи раст запослених. Упркос пандемији, не одустајемо од те политике", рекао је Мали.

Говорећи о другом циљу буџета за 2022. годину, јачање привреде и велика издвајања за капиталне инвестиције, Мали је истакао да се ни од те политике не одустаје упркос пандемији.

Указао је да је следеће године планирано да се из буџета издвоји 486 милијарди динара за капиталне инвестиције, додајући да је то новац за аутопутеве, брзе саобраћајнице, Национални стадион, фабрику за производњу вакцина, завршетак Клиничког центра Србије, изградњу и реконструкцију великог броја школа, вртића...

Говорећи о расту за наредну годину, Мали је навео да се Предлогом буџета за 2022. годину процењује да ће бити 4,5 одсто. Истиче да је реч о конзервативној процени и да уколико се све инвестиције буду оствариле на време да је могући и већи раст идуће године.

Планирани дефицит за идућу годину је, додаје Мали, три одсто, додајући да ће тај ниво дефицита омогућити да се смањи удео јавног дуга у БДП-у са тренутних 58,2 одсто на 55, 5 одсто на нивоу централне државе до краја следеће године.

Мали је указао и на ризике по нашу економију, наводећи да су то енергетска криза и инфлација.

"Пратимо шта се дешава, и као што смо се успешно изборили са пандемијом, уверен сам да ћемо наћи решења и за ове изазове", закључио је Мали.

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да је буџет за 2022. годину заснован на реалним макро претпоставкама и пројекцијама и да фискални план доприноси убрзању привредног раста, повећању инвестиција и конкурентности, расту запослености и стандарда становиштва. 

Навела је да се опрезним конзервативним приступом чува добра фискална позиција земље, да се пројекције НБС поклапају са пројекцијама Министарства финансија те да НБС пружа пуну подршку на реализацији буџета за 2022. 

Говорећи о инфлацији Табаковић је истакла да НБС актуелно кретање инфлaције оцењује као привремено и навела да НБС већ преузима мере на њеном обуздавању. 

„НБС од октобра престала са недељним организовањем аукција репо куповине хартија од вредности путем којих се банкама обезбеђивала динарска ликвидност на рок од три месеца под повољним условима. Од почетка октобра просечну пондерисану стопу повећали смо за 19 базних поена на 0,3 уз повећање износа вишкова ликвидности које се повлаче путем репо операција“, објаснила је Табаковић. 

Како је истакла, реакција НБС у смеру заоштравања монетарне политике је постепена и пажљиво одмерена. 

„Тиме је наша реакција у смеру заоштравања монетарне политике постепена и пажљиво одмерена како би се утицало на инфлаторне притиске али истовремено сачували повољни услови финансирања за привреду, грађане и државу. На тај начин користимо флексибилност оквира монетарне политике који смо сами створили 2012. године“, навела је Табаковић. 

Она је додала да, с обзиром на то да је инфлација вођена растом цена хране и енергената, за човека који на основне животне потребе троши већи део свог дохотка, инфлација је већа и због тога мора да се размишља о механизму робних резерви о чему је говорио и председник Александар Вучић, а можда да се размисли и о акцизној политици.

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је да је оцена овог саветодавног тела да је буџет опрезно планиран и да ће се дефицит од три одсто, односно 1,7 милијарди евра, лако остварити.

„Заправо наше пројекције говоре да је врло вероватно да ће бити неких милијарду евра уштеде и да би стварни дефицит могао да буде око два одсто БДП-а. Та наша оцена базирана је како на планираним приходима тако и на расходима. Приходи су планирани конзервативно што ми у начелу подржавамо и очекујемо да ће најверватније бити већи од оних који су испланирани у буџету. Са друге стране расходи су широко планирани, тако да и ту очекујемо значајне уштеде“, навео је Петровић. 

Петровић је навео да савет поздравља ову опрезност у планирању, јер у условима неизвесности каква је пандемија, добро је имати резерве.