Већином гласова народних посланика данас је у Скупштини Србије усвојен Закон о буџету Републике Србије за 2026. годину. Најважнији финансијски документ Србије за наредну годину предвиђа план даљих капиталних инвестиција које доносе Србији даљи раст и развој, али и мере за наставак економске политике која подстиче даљи раст животног стандарда грађана, што је приоритет Владе Србије.

Буџет за 2026. годину је развојан, социјално оријентисан и усмерен ка даљем економском оснаживању наше земље и ка подршци грађанима и привреди, оценио је током расправе у парламенту први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

То значи, како је рекао, да приоритет остаје побољшање животног стандарда грађана, кроз раст њихових примања, јачање привреде и наставак инвестиционог таласа који смо започели, а који је предвиђен програмом “Скок у будућност”.

„Настављамо са реализацијом великих капиталних пројеката у области саобраћаја, енергетике, здравства, образовања, науке, културе, спорта… Истовремено, настављамо са припремама за Међународну специјализовану изложбу Експо, чији ћемо бити домаћин 2027. године, а која ће ојачати међународну позицију наше земље и ставити нас у центар света те године”, поручио је.

Укупни приходи и примања предвиђени буџетом за 2026. годину износе 2.414,7 милијарди динара, што је за 68,5 милијарди динара, односно 2,9 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.

Усвојеним буџетом су предвиђени укупни расходи и издаци у износу од 2.751,7 милијарди динара и фискални дефицит од три одсто БДП.

Пројектована стопа привредног раста за 2026. годину, према процени Министарства финансија, износи три одсто БДП, односно 94,6 милијарди евра.

Мали је рекао да је у склопу буџета и „зелени буџет“ који садржи пројекте који се односе на заштиту животне средине, као и да грађани, први пут, имају могућност да шаљу сугестије, примедбе и постављају питања о буџету путем портала budzet.mfin.gov.rs, те да предлог буџета прати и грађански водич.

Образлажући Предлог закона о буџету за наредну годину, Мали је истакао да се од 2020. године смењују светске кризе, почевши од короне, преко енергетске кризе, царинских ратова, светских сукоба, те домаћих и криза у региону.

„То је окружење у коме је припреман буџет, али смо упркос изазовима, упркос блокадерима који су желели да зауставе раст и развој, успели да остваримо раст између 2 и 2,5 одсто“, рекао је министар у парламенту, на почетку расправе о буџету.

Он је подсетио да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи, те да су планови да 2027. српски БДП први пут у историји премаши 100 милијарди евра, што ће бити велики успех у односу на 2012. годину када је БДП Србије износио 33 милијарде евра.

Данас је у парламенту усвојен и сет од 23 законска предлога Министарства финансија, међу којима су закони о завршном рачуну буџета за 2024, порески закони, о националном једношалтерском систему, закони важни за зелену транзицију, измене закона о тржишту капитала, о алтернативним инвестиционим фондовима, факторингу, е-фактурама и е-отпремницама.

Посланици републичког парламента усвојили су и одлуке о давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање, као и измене финансијских планова тих институција.

Closure of the EU Twinning Project “Support to Further Development of Public Internal Financial Control (PIFC)”

Сличне теме

Мали са председницом највећег технолошког сајма на свету: Србија ће бити технолошки центар овог дела Европе

Усвојен Закон о буџету Републике Србије за 2026. годину

Радионица о е-Отпремницама за ИТ сектор