Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали састао се данас са делегацијом Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) коју предводи Анет Кјобе, са којима је разговарао о свим изазовима са којима се сусрећу светске економије, њиховим утицајем на Србију, најновијим макроекономским кретањима, изгледима и ризицима.

Мали је у Министарству финансија представио кључне параметре Србије у спровођењу реформи, а поводом трећег разматрања спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Републици Србији 9. децембра 2024. године.

Он је рекао да су охрабрујући подаци из првог квартала ове године, када је реч о расту БДП-а, те да то даје добру основу и за већи привредни раст на крају године.

„Најновији подаци за март 2026. године указују на значајно боље резултате од очекиваних. Флеш процена раста БДП-а у првом кварталу износи 3 одсто, што је значајно изнад првобитно планиране динамике, која је износила 2,6 одсто, а која је била у складу са остваривањем годишњег раста од 3 одсто. Подаци о индустријској производњи и промету у трговини на мало посебно су снажни и премашили су очекивања. Индустријска производња порасла је за 6,4 одсто међугодишње, чиме је у великој мери неутралисан пад из прва два месеца ове године. Посебно се издваја раст прерађивачке индустрије од 11,4 одсто у односу на претходни месец, десезонирано, у односу на фебруар 2026. године“ рекао је Мали.

Он је додао да је промет у трговини на мало такође премашио очекивања, уз реални раст од 14,0%, што указује на снажну домаћу тражњу.

Како је рекао, за 2026. пројектује се раст од око 3 одсто, док је за 2027. пројекција ревидирана на 4,5 одсто, али је, како је рекао, свестан конзервативнијег приступа ММФ-а, те разуме ревидирање њихових пројекција раста.

„Србија је пронашла своје изворе раста. Ми ћемо следеће године бити домаћин највеће специјализоване Експо изложбе и велика улагања која прате организацију ове манифестације биће наш додатни мотор раста на који снажно рачунамо“, објаснио је Мали.

Он је додао да фискална политика Србије остаје чврсто усидрена у средњорочном оквиру, са јасно дефинисаним циљем дефицита до три одсто БДП-а у 2026. и 2027. години, уз његово даље смањење на 2,5 одсто у 2028. години.

Овај пут, истакао је, обезбеђује наставак силазне путање јавног дуга, који је смањен са 44,4 одсто БДП-а у 2025. на око 41,7 одсто БДП-а тренутно.

„Фискални оквир заснива се на конзервативном планирању, примени фискалних правила за плате и пензије, као и контроли расхода, уз очување простора за високе јавне инвестиције“, рекао је он.

Мали је посебно нагласио да је раст јавних инвестиција стратешки усмерен и компатибилан са фискалном одрживошћу, на нивоу од око 6,7 одсто БДП-а, што је, оценио је, један од кључних стубова раста без угрожавања стабилности јавних финансија.

„Стабилност смо тешко постигли и не бисмо је угрозили ни по коју цену“, рекао је први потпредседник Владе.

Он је додао да је Србија пуно радила претходних година на стабилизацији финансијског система, консолидацији фискалног система и свеобухватним реформама које нису биле лаке, те да је ММФ у свим тим тешким процесима био поуздан и чврст ослонац.

Министар је истакао да је Србија апсолутно посвећена реформама и европском путу, те да је све што је до сада спроведено дало велике резултате будући да је Србија пре две године била међу најбрже растућим економијама Европе. Додао је да и даље успева да одржава јавни дуг на сигурном нивоу, уз то повећавајући животни стандард грађана, уз раст капиталних инвестиција.

„Данас смо на економски безбедном тлу, теме су како одржавати даљи раст, али без смањења јавних улагања и уз наставак раста плата и пензија. За сада у свему томе успевамо и знамо да ММФ види наше напоре“, поручио је он.

Министар је додао да је ове године главна тема свих сусрета свакако енергетска безбедност, али и мере предострожности којима државе реагују у случају нових светских нестабилности.

Истакао је да је светска ситуација таква да је криза константа, те да је појединачна предност земаља искључиво начин реаговања на сваку нову кризу.

„Снага једне земље сада је искључиво снага одбране од спољних економских притисака који стижу сваки дан“, рекао је министар и додао да су оцене Србије добре.

Први потпредседник је рекао да се економска активност у првим месецима 2026. креће у складу са очекивањима, уз стабилне краткорочне показатеље.

Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Београду до 5. маја.

Прво и друго разматрање спровођења договореног економског програма окончани су у јуну и децембру 2025. одлукама Одбора извршних директора Међународног монетарног фонда о њиховом успешном завршетку.

Инструмент за координацију политике је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и које спроводе снажну и кредибилну економску политику.

Closure of the EU Twinning Project “Support to Further Development of Public Internal Financial Control (PIFC)”

Сличне теме

ММФ по завршетку Мисије у Србији: Снажни заштитни механизми Србије су чврста основа за суочавање са изазовима

Представљен волонтерски програм за Експо, потребно 20.000 волонтера

Мали са Мисијом ММФ-а: Јавне инвестиције су наш стуб раста