Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали затражио је данас од око 70 председника и представника општина у Србији већу фискалну одговорност када је коришћење средстава из локалних буџета у питању, као и веће залагање на осмишљавању пројеката од користи за све грађане које на локалу подржава Европска унија.

Министар је на скупу „Значај финансијске помоћи Европске уније и правилно трошење средстава“, који је одржан у Министарству финансија, истакао да је ова тема од изузетног значаја и за локални и републички ниво власти.

Мали је рекао да локалне самоуправе стратешки морају да промене начин размишљања и да се у будућности потруде да се више ослањају на сопствене капацитете, него на републички буџет. Мали је навео да су локални буџети, одговорност локалне самоуправе и да је неопходно реално испланирати буџетске приходе и расходе. Он је подвукао да је одговорност у трошењу јавних средстава одговорност и према грађанима и трошењу њиховог новца.

„Локалне самоуправе, а вас овде има око 70, све више се ослањају на централни ниво власти. Сваке године очекујете неку буџетску резерву. Постало је правило и сви очекују да ће држава крајем године да неки део свог новца нађе, одвоји и подели локалним самоуправама“, поручио је министар. Он је подсетио да, тренутно, република финансира низ пројеката на локалу, као што је изградња канализационих мрежа, фабрика за пречишћавање вода, па чак и неких локалних путева.

Он је најавио да ће до краја јануара Министарство финансија урадити анализу буџета сваке локалне самоуправе, односно да ли су буџети урађени у складу са инструкцијама Министарства финансија.

Мали је рекао да је стабилност локалних буџета важна, јер утиче на економску стабилност целе државе.

Према његовим речима, треба размишљати и о алтернативним изворима финансирања који су важни за наше грађане, а као један од тих начина навео је издавање муниципалних обвезница.

„Сада смо дошли до тренутка да локалне самоуправе треба потпуно да промене начин размишљања, операција и финансирања пројеката. Треба да размишљају о новим муниципалним обвезницама, о томе како ће, с обзиром да се приближавамо и идемо ка европској агенди, да се пријаве за бесповратна средства или нека друга средства која нуди ЕУ“, казао је он, и додао да има и позитивних примера локалних самоуправа које су већ користиле средства ЕУ.

Министар је указао и на неопходност да се са средствима ЕУ поступа на законит начин и у складу са прописима.

„Председник Вучић је најавио борбу против корупције и ја хоћу да вас упозорим да посебну пажњу посветите томе када користите бесповратна средства ЕУ. Имамо већ неколико судских спорова и судских одлука које се односе на неке претходне пројекте. Зато сте овде. Да видите на који начин да се пријављујете за бесповратна средства ЕУ, да сазнате шта се нуди, како да се пријавите и искористите прилику. Посебно је важно, ако имамо нулту толеранцију према корупцији, да избегнемо злоупотребе у коришћењу тих средстава, како би одрадили свој посао и представили се као озбиљна земља, кандидат за пуноправно чланство у ЕУ“, рекао је Мали.

Он је додао да наша земља пролази кроз изазовна времена, али да без обзира на то треба размишљати унапред и бити одговоран према грађанима и локалној заједници.

„Ви сте одговорни према људима који живе у вашим локалним заједницама. Треба да идентификујете приоритете који су везани за њихов свакодневни живот и да нађете начин како да то да решите“, поручио је.

Када је реч о приступању ЕУ, министар је истакао да Србија има амбициозан план да до краја 2026. године буде потпуно усклађена са законима и регулативом ЕУ.

„Ми смо посвећени економском расту и нашим европским интеграцијама. Чули сте председника Вучића, оно што треба да урадимо у наредне две године, је „реформска агенда“ или „Агенда раста у договору са ЕУ“. Она треба до краја 2026. године да нас доведе да смо у потпуности усклађени када су у питању закони и прописи са законима и регулативом ЕУ. То није циљ за 20 година, већ за две године“, истакао је он.

Мали је подсетио да је ЕУ највећи донатор средстава нашој земљи и да је од 2001. године до данас Србија примила више од четири милијарде евра бесповратних средстава од пореских обвезника ЕУ, за разне пројекте и то углавном за пројекте на локалном нивоу.

Министар се осврнуо и на економску ситуацију у земљи истичући да је наша економија, у овом тренутку, друга најбрже растућа економија у Европи и оценио да су то одлични резултати.

„Успели смо након неколико година тешке фискалне консолидације и упркос изазовима, рату у Украјини и корони, и свим могућим проблемима, глобалне економије да одржимо ту високу стопу раста. Имамо никада нижу стопу незапослености, никада вишу стопу запослености, а ниједну инвестицију нисмо зауставили, изборили смо се за сваки километар аутопута, пруге, нове школе и болнице“, рекао је он и подвукао да је најважније да је очувана макроекономска стабилност.

Министар је рекао да удео јавног дуга БДП сада између 44 и 45 одсто БДП-а, док је просек еврозоне 89 одсто. Србија је успела и по први пут у историји да добије инвестициони кредитни рејтинг и то су све предуслови за даљи раст, напредак земље на путу ка ЕУ и унапређење квалитета живота грађана.

Представници локалних самоуправа имаће прилику да дискутују о најчешћим неправилностима у децентрализованом управљању средствима ЕУ, а како би се оне избегле у даљем раду. Такође, биће у прилици да изнесу своје предлоге и сугестије како би се унапредио начин финансијске сарадње са ЕУ.

Closure of the EU Twinning Project “Support to Further Development of Public Internal Financial Control (PIFC)”

Сличне теме

Седма конференција: СЕФ и електронско евидентирање ПДВ

Велико интересовање за домаће хартије од вредности

Мали поручио локалним самоуправама: Ваши буџети су ваша одговорност