U Vladi Srbije potpisani ugovori o Projektu unapređenju kvaliteta vazduha

U Vladi Srbije danas su potpisani Ugovor o zajmu i Ugovor o Projektu unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ugovor o zajmu potpisali su prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali i direktor EBRD-ja za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, dok je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisnica Ugovora o Projektu.

Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji ima za cilj da se širom Republike Srbije ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva - ugalj ili mazut. 

Siniša Mali je istakao da se takve kotlarnice uglavnom nalaze u gradskim centrima u različitim javnim objektima, te da su značajan izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija, posebno tokom zimske sezone, te da je podrška vredna 50 miliona evra, koja će biti na raspolaganju za povlačenje tokom četiri godine, od velikog značaja.

„Svrha Projekta je da se zastareli i zagađujući sistemi grejanja zamene modernim i održivim sistemima u nekoliko jedinica lokalnih samouprava širom zemlje. Sredstvima zajma će se, pored navedenog, investirati u održive izvore toplotne energije uključujući toplotne pumpe, industrijsku otpadnu toplotu, biomasu, kao i za priključenje na mrežu daljinskog sistema grejanja ili gasovodnu mrežu gde je to moguće“, rekao je Mali nakon potpisivanja ugovora.

Ministarka Pavkov istakla je da je ovaj niz projekata kruna višegodišnjeg rada, jer se nakon zahtevne procedure ušlo u fazu radova što će intenzivirati borbu za čistiji vazduh.

„Naš cilj je čist vazduh, što naši građani zaslužuju i za ostvarenje tog cilja ćemo se svom snagom boriti. Ovo nije prvi projekat koji realizujemo uz podršku EBRD. Podsetiću da smo uz njihovu pomoć u kragujevačkoj toplani zamenili 50 godina stare kotlove na ugalj najsavremenijim kotlovima na gas. Kako smo obećali građanima, započeli smo i drugu fazu a to je sanacija pepelišta, koje će biti uklonjeno i iskorišćeno kao resurs u skladu sa principima cirkularne ekonomije“, rekla je Pavkov. 

Mateo Kolanđeli istakao je značaj potpisanih ugovora. 

„Ovaj zajam Republici Srbiji predstavlja važan korak ka čistijoj i održivijoj budućnosti za zemlju i njene građane. Smanjenjem zagađenja vazduha u mnogim srpskim gradovima i smanjenjem zavisnosti od uvozne energije, ovaj projekat će smanjiti troškove energije za javne institucije, istovremeno poboljšavajući udobnost i održivost zgrada širom zemlje. Podržavajući postepeno ukidanje štetnih kotlarnica i ulaganjem u moderna, obnovljiva rešenja za grejanje poput toplotnih pumpi, solarne termalne energije, biomase i fotonaponskih sistema, ova inicijativa će ubrzati prelazak Srbije na niskougljeničnu ekonomiju i poboljšati energetsku nezavisnost u više lokalnih zajednica“, rekao je Kolanđeli. 

Realizacija ovog projekta doneće višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije CO₂ širom Srbije i umanjenja udela uvezenih energetskih izvora i ukupnih troškova za potrošnju energije za korisnike u javnom sektoru. Dodatno, očekuje se da će Projekat dovesti do velikog poboljšanja kvaliteta vazduha i prelaska na niskougljenične metode isporuke toplotne energije, što je ključan korak u dekarbonizaciji sektora grejanja i hlađenja.

Predviđeno je da Projekat bude završen do decembra 2029. godine, a kombinovani efekti ovog projekta će u značajnoj meri transformisati energetski sektor u smislu povećanja bezbednosti u snabdevanju energijom i priuštivosti grejanja za građane, sa jedne strane, i unaprediti životnu sredinu i poboljšati kvalitet života građana, sa druge strane.

Korisnici će biti više javnih subjekata na centralnom i lokalnom nivou (ministarstva, javna preduzeća, državne ustanove, akademske institucije i dr.) koje se nalaze u gradovima i opštinama gde su zabeležene emisije štetnih gasova iznad graničnih vrednosti, pre svega u Beogradu, Nišu, Valjevu, Zaječaru, Novom Pazaru i Smederevu i koji su obuhvaćeni analizom uslova za realizaciju projekta koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine.