Trend smanjenja sive ekonomije jasan pokazatelj dobrog pravca reformi

Sve studije pokazuju da se u Srbiji nivo sive ekonomije smanjuje i taj dobar trend treba održati, izjavila je danas savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović. 

„Novi nacionalni program je pripremljen, završena je javna rasprava i u proceduri je usvajanja, ali, osvrnula bih se na prethodni Nacionalni program iz kojeg je više od 70 odsto aktivnosti realizovano u potpunosti ili delimično. Vlada Republike Srbije je uvidela značaj suzbijanja sive ekonomije još 2015. godine, kada je prvi put formirano Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije, a danas tim Koordinacionim telom predsedeva ministar finansija Siniša Mali i ovi rezultati su pokazatelj da je dobro usmeren pravac delovanja ove borbe i pravac reformi“, rekla je Jović govoreći na panel diskusiji na ovu temu koju je organizovao NALED povodom predstavljanja istraživanja stavova privrede o sivoj ekonomiji.

Ona je istakla da su smanjenju sive ekonomije najviše doprinele dve velike reforme – fiskalizacija i e-fakture te da se očekuje i nastavak trenda suzbijanja nelegalnih ekonomskih tokova u privredi. 

„Posledice sive ekonomije su veoma loše, a samo neke od njih su otežano poslovanje subjekata koji rade uz poštovanje propisa, što može dovesti do zatvaranja privrednih subjekata koji poštuju propise, otpuštanja radnika i smanjenja investicija. Posledice su manji budzetski prihodi“, istakla je Jović.

Ona je poručila i da će se nastaviti sa daljim smanjivanjem fiskalnog opterećenja zarada budući da je to, kako je rekla, razlog kao razlog za bežanje u sivu ekonomiju koji privrednici često ističu.

Gorana Krstić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakla je da je istraživanje pokazalo da je u Srbiji u 2022. udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvidu 11,7 odsto što je smanjenje u odnosu na 2017. godinu kada je iznosio 14,9 odsto.

„Smanjenju sive ekonomije u petogodišnjem periodu doprineli su relativna makroekonomska stabilnost, rast učešća velikih privrednih subjekata u BDP-u, oporavak tržišta rada, razvoj usluga bezgotovinskog plaćanja, reforme koje se odnose na fiskalizaciju, reformu paušalnog oporezivanja, unapređenje prijave sezonskih radnika“, rekla je Krstić.  

Prema njenim rečima od 100 dinara sive ekonomije, približno 64 dinara čine neprijavljene zarade zaposlenih, dok je 36 dinara neprijavljeni profit. 

Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu istakao je značajnu promenu u percepciji sive ekonomije navodeći da se ona danas značajno manje toleriše. 

Marko Danon, šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u istakao je da je istraživanje pokazalo da je od 2005. do danas siva ekonomija u padu od deset procentnih poena BDP-a što navodi na zaključak, kako je rekao, da su efekti usvojenih programa za suzbijanje sive ekonomije 2015. i 2019. godine jasno vidljivi.

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazao je na korelaciju nivoa bezgotovinskog plaćanja i nivoa sive ekonomije, odnosno da povećanje nivoa bezgotovinskog plaćanja donosi smanjenje sive ekonomije.

„Kada se preračunaju u koeficijente elastičnosti, rast vrednosti POS transakcija za jedan odsto povezan je sa smanjenjem sive ekonomije za 0,041 odsto“, zaključio je Ranđelović.

Zaključak istraživanja NALED-a je da je u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, siva ekonomija i dalje izražena ali da se očekuje da će postepeno opadati sa daljim ekonomskim razvojem.