Stanivuković: Srbija uspela da postigne dobre rezultate i održi makroekonomsku i fiskalnu stabilnost

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković razgovarao je danas sa šefom jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Majklom Milerom o Programu ekonomskih reformi za period 2023 – 2025 (ERP) koji je Vlada Srbije nedavno usvojila i koji je 31. januara predat Evropskoj komisiji.

Stanivuković je, na sastanku koji je održan u Ministarstvu finansija, naveo da je, i pored pandemije i svetske energetske krize, Srbija uspela da postigne dobre rezultate i održi makroekonomsku i fiskalnu stabilnost.

On je istakao i da se u uslovima novih rizika usled poremećaja u energetskom sektoru, teži postojanoj i kontinuiranoj primeni mera usmerenih ka unapređenju fiskalne održivosti, poboljšanju poslovnog ambijenta, kao i podršci daljoj integraciji mladih na tržište rada i reformi energetskog sektora.

Navodeći da Srbija ostaje posvećena evropskoj perspektivi, Stanivuković je naveo i da smo veoma posvećeni aktivnostima i projektima predviđenim agendom zelene tranzicije, i procesu digitalne transformacije, Stanivuković je ukazao da se Program ekonomskih reformi u tom kontekstu smatra jednim od najvažnijih strateških dokumenata Vlade. 

Kako je istakao, usled krize u energetskom sektoru koja proističe iz aktuelnog međunarodnog okruženja, pred fiskalnu politiku postavljeni su novi izazovi koji su doprineli i novom setu mera, pa su, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost i fiskalna disciplina, redefinisana fiskalna pravila, a vodilo se računa i o očuvanju nivoa kapitalnih investicija, potrebnih kao podrška privrednom rastu.

Stanivuković je podsetio da je Srbija u dve godine pandemije bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi sa privrednim rastom od 6,6 odsto kumulativno, od čega smo u 2020. godini imali tek blagi pad od 0,9 odsto, a u 2021. godini privredni rast od 7,5 odsto BDP. Naveo je i da je privredni rast u 2022. godini iznosio između 2,3 i 2,5 odsto.

On je istakao i da smo, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, uspeli da održimo javni dug pod kontrolom i daleko ispod nivoa Mastrihta. 

Stanivuković je podsetio i da je priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini iznosio 4,4 milijarde evra, što potvrđuje da smo, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, zadržali poverenje investitora.  

„Očuvana su radna mesta i nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, pa je tako na kraju trećeg kvartala 2022. godine nivo nezaposlenosti iznosio 8,9 odsto. Imamo i konstantan rast plata, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru“, podvukao je Stanivuković.

Na sastanku su učestvovali i pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije Verica Ignjatović, kao i predstavnici Ministarstva finansija zaduženi za izradu dokumenta ERP. 

Šef jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Majkl Miler predvodio je delegaciju predstavnika Evropske komisije.

Podsećanja radi, programi ekonomskih reformi predstavljaju najviši nivo angažovanja Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima i predstavljaju osnovu za dijalog o ekonomskoj politici te Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period. 

ERP 2023 - 2025. će biti razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom 2023. godine, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) na kome će biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.