Stanivuković: Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković izjavio je danas da je Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama koje je nužno, ne samo kao podrška svim strukturnim reformama, već i kao proces koji podiže kvalitet javne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore.

„Reforma upravljanja javnim finansijama je za Ministarstvo finansija ključna jer se odnosi na sve segmente budzetskog ciklusa, odnosno, na sve što kao ministarstvo i radimo“, rekao je Stanivuković na predstavljanju Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2021 -2025 za 2021. godinu.

On je na petom sastanku dijaloga o politici upravljanja javnim finansijama podsetio da je Vlada Srbije u junu prošle godine usvojila program sa pratećim akcionim planom, i da on predstavlja drugi po redu petogodišnji program u toj oblasti.

Stanivuković je istakao i da je akcenat novog programa na procesu digitalizacije u javnim finansijama, ali i na usklađivanju sa obavezama iz procesa evropskih integracija.

„U prethodnom periodu sproveli smo nekoliko veoma važnih reformi iz oblasti digitalizacije javnih finansija. Tu pre svega mislim e–fiskalizaciju koja se uspešno sprovodi. Takođe, smo krenuli u implementaciju raznih strukturnih reformi, a posebno je važno napomenuti e-fakture, ali i e–otpremnice na kojima ćemo raditi u narednom periodu“, rekao je Stanivuković.

Dodaje i da je, kada se govori o usklađivanju obaveza iz procesa evropskih integracija, to u potpunosti u skladu sa državnom politikom jer je naš prvi i osnovni spoljno politički cilj i prioritet punopravno članstvo u EU.

Prema njegovim rečima, uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija je preduslov za uspešne procese reformi i u drugim oblastima javne uprave.

 Kako kaže, posebno je važno napomenuti da je PFM program usko povezan sa Strategijom reforme javne uprave za 2021 -2030 godinu. 

Prethodne dve godine bile su pune izazova kako u oblasti zdravstva tako i u oblasti privrede što je dovelo do velikog pritiska na javne finansije. Upravo se u ovome i ogleda značaj reforme upravljanja javnim finansijama i posebno je relevantan u ovim teškim ekonomskim uslovima u kojima danas živimo“, rekao je Stanivuković, i dodao da je zahvaljujući stabilnosti javnih finansija, fiskalnoj i makroekonomskoj stabilnosti i fiskalnom prostoru koji je kreiran prethodnih nekoliko godina, Srbija u toku pandemije imala mnogo manje ekonomskih posledica u odnosu na druge evropske zemlje.

Podsećajući da je u aprilu ove godine Vlada Srbije usvojila izveštaj o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2021. godinu, on je istakao da je u prethodnoj godini realizovano čak 11 od 12 predviđenih aktivnosti.

Stanivuković je istakao da je postignut napredak, između ostalog u oblasti budzetiranja javnih rashoda, da su intenzivirani napori u razvijanju srednjoročnog planiranja i povezivanje budzeta korisnika javnih sredstava…

„Upravljanje javnim investicijama predstavljalo je za nas jedan od prioriteta u 2021. godini. Fokus je bio na nabavci i uspostavljanju informacionog sistema PINIS na punoj primeni uredbe o upravljanju kapitalnim projektima i sve obuhvatnom praćenju kapitalnih projekata bez obzira na izvor finansiranja“, rekao je Stanivuković.

Šef odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da je upravljanje javnim finansijama kao pasoš jedne zemlje za ulazak u EU.

 „Retko pričamo o upravljanju javnim finansijama tokom naših dijaloga o javnim politikama, ali mi pretpostavljamo da zemlja treba da ima dobro, transparentno, delotvorno i efikasno upravljanje javnim resursima. Tako je ovo bitan aspekt svih naših partnerstava i dijaloga koje vodimo sa određenom zemljom“, rekao je Bertolini. 

Na značaj postojanja sistematskog programa upravljanja javnim finansijama ukazala je i šefica ekonomskog odeljenja Ambasade Savezne Republike Nemačke Ana – Kristina Piplica, dok se član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov zahvalio što Fiskalni savet, iako formalno nije deo Radne grupe za reformu upravljanja javnim finansijama, ima mogućnosti da sarađuje sa kolegama i razmenjuje mišljenja, kako bi se došlo do optimalnih rešenja.

„Kada uporedimo 2013. kada nismo imali plan reforme upravljanja javnim finansijama, period od 2016. do 2020. kada smo krenuli sa prvim planom reformi i sada kada imamo drugi plan reformi, možemo da se kaže da se sada vidi jasna smernica gde i kako idemo. Najvažnije je što na ovaj način, dijalogom, ne samo između ključnih državnih, već i nezavisnih institucija i civilnog sektora, možemo da iskristališemo produktivan put ka standardima EU“, rekao je Altiparmakov, dodajući da je važno, imajući u vidu naše lokalno nasleđe i institucionalne kapacitete, naći najoptimalniji i najefektivniji način za implementaciju tih standarda.