Srbija u Briselu potvrdila posvećenost evropskom putu

Danas je u Briselu održan događaj pod nazivom „Serbia’s Reform Momentum: From Commitment to Delivery“, posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, u organizaciji Vlade Republike Srbije i Misije Srbije pri Evropskoj uniji.

Događaj je okupio više stotina gostiju, kojima su rezultate reformskog procesa i napretka Srbije ka EU predstavili predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović. Događaj je ujedno bio i prilika da Srbija u Briselu potvrdi svoju posvećenost evropskom putu i ukaže na značaj kredibilne politike proširenja zasnovane na ispunjenim obavezama, merljivim rezultatima i međusobnom poverenju.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomija na Zapadnom Balkanu i istakao da je naša zemlja ekonomski već deo Evropske unije, budući da je dobro integrisana u evropske lance snabdevanja.

"Srbija je najveća ekonomija u regionu Zapadnog Balkana, zbog čega je njen proces pristupanja od posebnog značaja i za samu EU. Drugo, mi smo već integrisani u evropske lance snabdevanja i zato mislimo da bi pristupanje zapravo samo formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila", rekao je ministar.

Naglasio je da Srbija, kada postane punopravna članica EU, neće biti opterećenje za budzet EU, već će doprineti evropskoj ekonomiji, jer je ekonomski razvoj prioritet za Srbiju.

"Nama treba pristup slobodnom tržištu, nama treba slobodno tržište kada su u pitanju kapital, roba i usluge. To je ono što nama treba. S druge strane, hoćemo da doprinesemo ekonomiji Evropske unije", rekao je Mali.

On je istakao da je zato Srbija fokusirana na rast i razvoj, ulaganje u infrastrukturu - puteve, pruge, bolnice, škole i drugo.

"To je važno jer se na taj način ubrzano približavamo standardu koji je važan za Evropsku uniju", naveo je Mali.

Prvi potpredsednik Vlade je naglasio da je Srbija daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i da smo u prvom kvartalu bili četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. 

"Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Neki od vas će možda reći: 'Pa dobro, ali to je samo jedan kvartal'. Ali ako pogledate rezultat iz 2018. godine, videćete da je Srbija peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zašto od 2018. godine, možda se pitate. Pa 2015, 2016. i 2017. su bile jako teške godine za nas, prolazili smo kroz fiskalnu konsolidaciju, teške reforme, a 2018. je bila prva ekonomski stabilna godina. Od te godine, uprkos brojnim krizama, kovidu, konfliktu u Ukrajini, energetskoj krizi, ekonomija Srbije je pokazala otpornost i imala rast i makroekonomsku stabilnost”, istakao je Mali.

Ministar je ukazao da trenutno javni dug Srbije iznosi oko 43 odsto BDP-a, dok je prosek za evropsku zonu 81, 82 ili 83 odsto.

"Dakle, imamo dva zaključka: rastemo brže od drugih i samim tim se približavamo standardima Evropske unije. Drugo, možemo da održimo makroekonomsku stabilnost kroz vrlo nizak stepen javnog duga”, naglasio je Mali.

Dodao je da je Srbija 2012. godine imala stopu nezaposlenosti od čak 25,9 odsto. 

“Dakle, svaki četvrti pojedinac u Srbiji je tada bio nezaposlen, dok sada ta stopa iznosi 8,7 odsto, 8,8 ili 8,9 odsto, zavisno od kvartala", rekao je Mali.

Naglasio je da istovremeno imamo i stabilan rast neto plata i da smo prvi put u decembru prošle godine uspeli da pređemo nivo od 1. 000 evra prosečne plate u Srbiji.

Kada je reč o direktnim stranim investicijama, Mali je rekao da oko 60 odsto svih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan završava u Srbiji. Osim toga, Srbija je, kaže, jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima investicioni kreditni rejting.

"Mi smo pokazali da smo konkurentni i vrlo, vrlo atraktivni za investiranje. Takođe, Srbija je jedina ekonomija ili jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima investicioni kreditni rejting. Mi smo jedini kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koji ima taj kreditni rejting. Mislim da to samo po sebi već dovoljno govori", naveo je Mali.

Istakao je i da više od 50 odsto ukupnog BDP-a regiona Zapadnog Balkana dolazi iz Srbije.

 "Ako gledate makroekonomsku stabilnost, odnos između javnog duga i BDP-a, opet imajte na umu da BiH nije u Evrostatu i njihovoj bazi podataka i nije uporediva, ali ako uporedite Srbiju sa drugima, jasno se vidi da sprovodimo ekonomski odgovorne politike koje dovode do vrlo niskog odnosa između javnog duga i BDP-a", naveo je Mali. 

Dodao je da su prosečne neto plate 2012. godine u Srbiji zaostajale i za Crnom Gorom i za BiH, ali da smo sada pretekli i jedne i druge.

 "Srbija je po pitanju neto plata lider na Zapadnom Balkanu", naglasio je Mali.

Napomenuo je da je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije i da se i izvoz Srbije u evrozonu ili u Evropsku uniju povećao sedam puta od 2009. godine.

"Naravno, dominira Nemačka koja zapošljava preko 80.000 ljudi u ovom trenutku u Srbiji kroz blizu 1.000 kompanija. Dakle, mi smo već, ako pogledate našu ekonomiju, deo Evropske unije, i to je nešto što se vidi u ovim podacima, jer naša ekonomija je dobro integrisana sa lancem snabdevanja u EU. Ali nećemo se tu zaustaviti", rekao je Mali.

On je naglasio da će sledeće godine Beograd biti domaćin specijalizovane Ekspo izložbe i naglasio da će to biti najveći događaj koji će biti organizovan u istoriji Srbije, ali istovremeno i najveći događaj koji se sledeće godine održava u svetu. 

"U ovom trenutku imamo 140 potvrđenih učešća različitih zemalja. To je najveća prilika za Evropu da se okupi u Beogradu i pokaže svetu gde se nalazi. Jer Ekspo nije u Aziji, Južnoj Americi, Severnoj Americi, niti na nekom drugom kontinentu, već u Evropi. I jedna mala Srbija je dobila tu odgovornost i veliku čast da bude domaćin", naglasio je Mali, dodajući da zna da će evropske zemlje vrlo aktivno učestvovati na izložbi Ekspo sledeće godine.

Istakao je i da Srbija realizuje program "Skok u budućnost- Srbija 2027".

"Pod okriljem Ekspa još 18 milijardi evra će biti investirano u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu, plate i sve drugo što će povećati standard građana u Srbiji i učiniti našu zemlju atraktivnijom i konkurentnijom. Zašto je to tako? Zato što nije prvi put da smo to uradili, već smo uspostavili određeni kredibilitet. Mi smo 2019. predstavili program 'Srbija 2025' i rekli da ćemo investirati 14 milijardi evra u različite infrastrukturne projekte, a investirali smo blizu 16 milijardi evra. Dakle, to je obećanje koje smo ispunili i nećemo se tu zaustaviti", rekao je Mali.

On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio program razvoja Srbije 2028-2030. i do 2035. godine, u okviru kojeg je najavljeno dodatnih 30 milijardi evra različitih investicija. 

"To su vrlo konkretne investicije, u puteve, železnicu, zdravstvenu zaštitu, bolnice, škole, vrtiće, zelenu agendu i sve drugo što povećava kvalitet života građana Srbije. Istovremeno će učiniti Srbiju atraktivnijom za direktne strane investicije, što će otvoriti više radnih mesta i doprineti rastu i napretku", naveo je Mali.

Srbija je, kaže, svih ovih godina rasla, ali istovremeno i zadržala finansijsku i mikroekonomsku stabilnost, stalno tražeći nove prilike za rast, uz podršku Evropske unije. 

“Nadamo se i potpuno smo posvećeni tome da se proces pristupanja Srbije Uniji završi što pre. Nije isto sa i bez Evropske unije i nadamo se da ćemo uspeti da beležimo još bolje rezultate zajedno sa Evropskom unijom", zaključio je ministar Mali.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da je Srbija posvećena reformama koje će je približiti EU i navela da je parlament ove godine usvojio 23 zakona koja su direktno u vezi sa evrointegracijama, od kojih je 14 direktno povezano sa primenom pravnih tekovina EU ili sa Planom rasta. Istakla je da će Srbija nastaviti sa reformama, pre svega, jer je to važno za njene građane i ekonomiju. 

"Mi zaista verujemo u ove reforme. Sprovođenje ovih reformi će nas približiti Evropskoj uniji. Istovremeno, nakon skoro čitavih pet godina, potrebne su nam povratne informacije od Evropske unije i od zemalja članica", rekla je Brnabićeva.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je Srbija potpuno posvećena svom putu ka Evropskoj uniji što je, kako je naveo, ključna tačka njene spoljne politike i istakao da zemlja posvećena i očuvanju mira u regionu i negovanju dobrih odnosa i saradnje sa susedima

“Srbija nema nikakvu dilemu. Hoću sada ovde da kažem, nedvosmisleno, da Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost i u tom smislu činimo sve da što pre postanemo njena članica", naveo je Đurić.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da Srbija sprovodi reformsku agendu koju je usvojila 2024. godine i da nastavlja posvećeno da radi na putu evropskih integracija, navodeći da je izložena najzahtevnijim preporukama i pregovorima i u tehničkom, i u smislu procedura. Istakao je da bi otvaranje klastera 3 bio neophodni signal ohrabrenja, ne samo za državnu administraciju, već i za sve naše građane.