Mali: U oktobru počinje dodela još deset stanova u igri „Uzmi račun i pobedi“

Polovinom oktobra počeće novi ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ u kome će biti podeljeno još deset stanova u Beogradu, najavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„Nastavljamo sa nagradnom igrom. Do sada je čak 206 miliona računa stiglo u sistem, a aplikaciju koristi skoro milion naših građana. To govori da smo prihvatili da kroz kontrolu fiskalnih računa u ovome zajedno učestvujemo“, rekao je Mali gostujući u Jutarnjem programu TV Prva.

On se osvrnuo i na nedavno usvojen rebalans budzeta u Skupštini Srbije, te se zahvalio poslanicima koji su izdržali haos tokom rasprave i poručio da su se time izborili za povećanje plata, penzija i jednokratnu pomoć roditeljima.

„Hvala poslanicima koji su to izdržali. Izborili smo se za rebalans“, rekao je potpredsednik Vlade. 

On je najavio da zaposlene u prosveti, medicinske sestre i tehničare, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite očekuje povećanje plata od 5,5 odsto u ovom mesecu, potom još dodatnih 10 odsto u januaru, a nakon što je već u januaru ove godine plata povećana 12,5 odsto. 

„To je kumulativno 30,6 odsto, što je daleko iznad nivoa inflacije. Realni dohodak građana ostaje pozitivan uprkos krizi“, poručio je Siniša Mali.

Dodao je da je rebalansom predviđeno i povećanje penzija ove godine od 5,5 odsto, te još 14,8 odsto u januaru naredne godine. 

„Sa svim povećanjima u prethodne dve godine to čini kumulativni rast penzija od 56,1 odsto, što je daleko iznad povećanja cena“, poručio je Mali. 

On je istakao da će od 1. januara naredne godine prosečna penzija iznositi 390 evra, te da je pre desetak godina iznosila 204 evra.

„Duplo smo povećali penzije uprkos fiskalnoj konsolidaciji, krizi, konfliktu u Ukrajini, energetskoj krizi“, rekao je Mali. 

On je poručio da je opozicioni poslanik Miodrag Gavrilović u Skupštini planirana veća izdavanja za građane nazvao rasipanjem što govori samo o tome kako se tadašnja vlast odnosila prema državnom novcu. 

„Novac osim za investicije, želimo da vratimo građanima Srbije“, rekao je Mali komentarišući uništavanje imovine i galamu u Skupštini kada je trebalo da se sučele argumenti na temu rebalansa budzeta. 

On je poručio da se bori za stvari koje su od životne važnosti za građane kao što su plate, penzije, domovi zdravlja. 

Mali je istakao i da je za predstojeću pomoć roditeljima u iznosu od 10.000 dinara po detetu koja će biti isplaćena krajem septembra do sada prijavljeno 975.000 dece i podsetio da prijava traje do 20. septembra. 

„Ovo je četvrta godina krize i mi i dalje pomažemo. Ako znate da vodite ekonomiju na pravi način, razumete i da ljudi u septembru imaju najveće troškove u vezi sa školom“, poručio je Mali i dodao da je prošle godine isplaćeno dva puta po 100 evra pomoći te krajem godine još 5.000 dinara. 

„Taj novac smo uštedeli, zaradili sprovođenjem teških reformi, država je preuzela najveći teret krize na sebe“, istakao je i dodao da smo pokazali da prvi put pobeđujemo u ekonomiji te da srpska privreda beleži rast u dva kvartala uzastopno, dok nemački BDP pada. 

Kako je rekao, pod kontrolom je i javni dug koji je na nivou od 50,8 odsto BDP-a dok je prosek javnog duga evrozone 91-92 odsto BDP-a.

Ove godine, poručio je, imaćemo BDP od 68-69 milijardi evra, dok je pre samo deset godina BDP iznosio 33 milijarde evra.

Uz to, kako je rekao, beležimo i rekordnu zaposlenost budući da 2.300.000 zaposlenih plaća poreze i doprinose.

„Odgovornom politikom smo se izborili za punu zaposlenost, povećanje plata i penzija. Prosečna plata u decembru iznosiće 840 evra, na putu smo da ispunimo obećanje da 2025. iznosi 1.000 evra, a prosečna penzija između 430 i 450 evra“, rekao je Mali i dodao da plate i penzije nikada nisu bile veće i nikada nisu brže rasle. 

On je istakao da je strategija da se nastavi i sa investicijama u puteve, škole, bolnice, kanalizacione mreže, domove zdravlja. 

„Gradi se brza pruga do Budimpešte, zbog svega toga beležimo rekordni priliv stranih direktnih investicija, zato otvaranje fabrika, to je jedini održiv i ispravan način vođenja ekonomske politike“, rekao je Mali. 

On je objasnio da je planirana konzervativna projekcija prihoda, da se vodilo računa o svakom dinaru, te da je to dalo rezultat kroz veće prihode koji se sada raspoređuju. 

„Naša privreda radi, ekonomska aktivnost je pozitivna, vodimo odgovornu politiku“, rekao je ministar.

On je podsetio da je usvojenim rebalansom obezbeđeno i dodatnih 35 milijardi dinara subvencija za poljoprivrednike, pošto su subvencije po hektaru povećane sa 9.000 na 18.000 dinara. 

Podsetio je i da je obezbeđivanjem dodatnih 3,9 milijardi dinara za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu ispunjeno obećanje predsednika Aleksandra Vučića.  

Potpredsednik Vlade prokomentarisao je i jučerašnje pregovore o povećanju minimalne zarade od rekordnih 17,8 odsto i predlog da od januara minimalna zarada iznosi 47.154 dinara, odnosno da se cena radnog sata sa sadašnjih 230 dinara poveća na 271 dinar. 

„To znači da će minimalna zarada prvi put preći 400 evra, te da će sa projektovanom inflacijom za narednu godinu od 4,9 odsto, realno povećanje minimalne zarade iznositi 13 odsto“, rekao je Mali i dodao da je minimalna zarada glavni pokretač prosečne zarade. 

On je objasnio da će se poslodavcima povećanje minimalne zarade kompenzovati povećanjem neoporezivog dela dohotka na 25.000 dinara čime se, kako je rekao, motivišu da pređu u belu zonu i zapošljavaju ljude. 

„Prvi put dolazimo ispod 60 odsto opterećenja na zarade, nekad je bilo 64, sada će biti 59,9“, objasnio je. 

Sledeće godine u decembru, kako je istakao, očekuje da prosečna zarada dostigne 955 evra, što je tri puta više u odnosu na 331 evro koliko je iznosila 2012.