Mali: Na sednici parlamenta Predlog zakona o novčanoj podršci majkama dece do 16 godina, javne finansije stabilne

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će se danas na sednici Skupštine Srbije naći Predlog zakona o isplati novčane pomoći majkama dece do 16 godina i da će za to iz budzeta biti isplaćeno oko 100 miliona evra, i podvukao da su javne finansije potpuno stabilne. 

Ministar je gostujući na RTS-u, pojasnio odredbe tog predloga zakona navodeći da će pomoć dobiti i deca koja su prošle godine bila izuzeta iz pomoći koja je bila namenjena za mlade od 16 do 29 godina. Prošle godine ta deca nisu imala punih 16 godina, a ove godine su prešla tu starosnu granicu, pa su se našla u međuprostoru. 

„Moja poruka je da će za svu decu koja su rođena 21. novembra 2006. i kasnije, ova pomoć biti isplaćena. Reč je o oko 1.190.000 dece koja će dobiti ovu pomoć vrednu oko 12 milijardi dinara“, rekao je Mali, i još jednom ponovio da se sa isplatom ove novčane podrške ni na koji način ne ugrožavaju javne finansije. 

Prema njegovim rečima, na sednici parlamenta će se naći čak 25 zakonskih predloga važnih za građane, jer doprinose razvoju zemlje i podizanju njihovog životnog standarda. Posebno je podvukao značaj pomenutog predloga zakona o pomoći majkama dece do 16 godina, i Izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. 

„Mi ćemo do kraja septembra, ako se usvoji zakon, svakoj majci, hranitelju ili staratelju isplatiti 10.000 dinara jednokratne pomoći za decu do 16 godina. Biće jednostavna procedura prijave na portalu Uprave za trezor. Prijave će trajati od 20. avgusta i do 20. septembra, nakon čega će brzo krenuti isplata“, precizirao je ministar finansija. 

 Mali je rekao da je glavna poruka koju želi da prenese građanima da smo održali makroekonomsku stabilnost, da imamo stabilne javne finansije, da nastavljamo sa infrastrukturnim projektima, idemo sa podizanjem plata i penzija i pokazujemo koliko smo se kao društvo promenili i pomažemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. 

On je podvukao da će se na sednici parlamenta naći i sistemski važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji treba dalje da podstakne razvoj građevinske industrije i ulaganje u građevinske objekte. Na dnevnom redu je i 12 ratifikacija finansijskih sporazuma kojima se obezbeđuje nastavak ulaganja u Moravski koridor, put Ruma-Šabac-Loznica i brzu magistralu od Požarevca do Golupca. 

Kako je istakao, tu je i 200 miliona evra dodatnih sredstava za dalja ulaganja u zdravstvo, opremu i rekonstrukciju bolnica, kao i važan zakon koji obezbeđuje dodatna sredstva za izgradnju tri nova tehnološka parka, u Nišu, Kruševcu i Čačku, što je značajno za mlade koji žele da pokrenu posao u IT industriji.

Ministar finansija je rekao da ovi propisi predstavljaju nastavak ozbiljne i odgovorne politike.

Mali je naveo da sredstva koja se izdvajaju neće uticati na inflaciju i da je cilj da se održi realni dohodak građana, te da je to i važna potpora privredi Srbije. Kako je naveo, kupovinom proizvoda preduzeća u Srbiji, podržava se njihova privredna aktivnost, proizvodnja i održavanje radnih mesta. 

Ministar je rekao da uvažava mišljenja Fiskalnog saveta koji je kritikovao nove ekonomske mere, ali se ne slaže sa njima da sredstva koja se izdvajaju nisu opravdana. 

„Smatram da je podizanje životnog standarda građana veoma važno. Ne vidim razlog da bilo ko ima nešto protiv da podižemo plate, penzije, da pomognemo majkama sa decom i onima kojima je naša pomoć najpotrebnija. Na kraju, na taj način pokazujete izdržljivost javnih finansija i snagu vaše ekonomije“, naveo je Mali.

Mali se osvrnuo i na globalne prilike, istakavši da je veoma teška situacija u svetu, a da je globalna kriza očigledna, počev od Nemačke i drugih zemalja koje su ušle u recesiju.

„Srbija i dalje ima pozitivan rast BDP i naravno da hoćemo podizanjem plata, penzija i ovakvim vidom pomoći da obezbedimo rast ekonomije koji je izvestan, ako građani imaju veći raspoloživi dohodak“, rekao je Mali. 

Podsetio je i da za mesec i po dana sledi povećanje plata za prosvetne radnike, medicinske sestre u zdravstvenim ustanovama i negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, u iznosu od 5,5 odsto, i još dodatno 10 odsto svima njima, kao i ostalima u javnoj upravi, od 1. januara 2024. godine.  

Potom, dodao je, od 1. oktobra, za penzionere sledi povećanje penzija od 5,5 odsto, plus najmanje 14,5 odsto povećanje penzija od januara. 

„Mi ćemo već u januaru, što je za pet meseci imati prosečnu penziju u Srbiji od 390 evra“, rekao je ministar, i dodao da kada se zbroje sva povećanja prošle i ove godine, zbirno će penzije porasti oko 55,8 odsto, a inflacija nije rasla u tom procentu. 

On je rekao da je zabeležen pad inflacije i kod nas i u svetu, i da očekuje da će se taj pad nastaviti, a da će plate i penzije u Srbiji kontinuirano rasti. „Postoji izazov koji se zove inflacija, ali mi se nosimo sa tim“, podvukao je i dodao da je inflacija u Srbiji uvezena. 

Kako je naveo, inflacija se dogodila zbog korone i poremećaja u lancima snabdevanja, zatim je nastupio kolaps globalnog tržišta, energetska kriza, a sada i problemi sa žitom. „Bitno mi je da smo obezbedili stabilnost gasom, strujom i svim ostalim“, naglasio je.

Ministar je naveo da su srpske finansije u potpunosti stabilne i da naša zemlja na računu ima 650 milijardi dinara. 

„U petak nam dospeva obveznica emitovana 2016. godine od oko 900 miliona evra, mi ćemo to isplatiti i udeo u javnom dugu će nam sa 51,7 odsto, isplatom ove obveznice pasti na 50,4 odsto“, naveo je on, i dodao da je prosek javnog duga u EU oko 95 odsto. 

Prema njegovim rečima naš javni dug je u potpunosti pod kontrolom, a najvažnije je da u ovom trenutku pronalazimo nove izvore rasta, a to se čini i ulaganjem u nauku, naučno-tehnološke parkove, infrastrukturne projekte....

Ministar finansija, koji je po ovlašćenju predsednice Vlade preuzeo ovlašćenja ministra privrede do izbora novog ministra, rekao je i da je početkom ove sedmice raspisan konkurs za mlade kojima se omogućuje prijava za dobijanje sredstava od države za početnike u poslovanju, kao i za pokretanje startapova. „Želim da iskoristim priliku i da pozovem mlade da se prijave. Mi sada proširujemo kapacitete tehnoloških parkova jer su puni“, kazao je i najavio još jedan javni poziv za podršku ženskom preduzetništvu. 

Mali se osvrnuo i na izdvajanja iz budzeta za lečenje dece obolele od retkih bolesti, istakavši da je za tu namenu od 2008. do 2012. godine izdvojeno 130 miliona dinara, a od 2012. do danas više od 100 miliona evra. 

„Mi pokazujemo kako smo se kao društvo promenili i koliko smo tu da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Broj dece na lečenju od retkih bolesti 2009, 2010, 2011 bio je nula. Broj dece koja su bila na lečenju u inostranstvu, onda i sada, to ne može da se poredi, to su razlike deset do dvadeset puta“, kazao je Mali. 

On je podsetio i na najavu predsednika Aleksandra Vučića da će se izdvojiti još 30 miliona evra dodatnog novca za pomoć za lečenje dece.