Mali: Imamo novca u budzetu, pokazali smo da smo partner građanima i privredi

Ministar finansija Siniša Mali istakao je gostujući u emisiji „Fokus“ na televiziji B92, da je danas počela isplata jednokratne novčane pomoći od 100 evra građanima koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor ili putem kol centra, kao i da je završena isplata za dva miliona penzionera i primaoca novčane socijalne pomoći.

“Do jutros u 8 časova se prijavilo više od 4,26 miliona ljudi, što je uz penzionere i primaoce novčane socijalne pomoći, koji su je automatski dobili, ukupno šest miliona građana Srbije. Ovo je veliki uspeh ekonomskih mera koje su vezane za smanjenje negativnih posledica izazvanih korona virusom. Na ovaj način smo želeli da podržimo građane i pokažemo koliko je država jaka i stabilna. Dakle, preuzeli smo najveći teret krize i pokazali privredi i građanima, da i u vreme najveće krize mogu da se oslone na svoju državu“, kaže Mali.

On podseća da prijave za novčanu pomoć od 100 evra traju do 5. juna, a da će do 7. juna biti isplaćeni svi koji su se prijavili.

„Oko 500.000 građana ćemo dnevno isplaćivati, i u narednih 7 dana sve ćemo sve isplatiti. Novca u budzetu imamo i radujem se tom trenutku kada ćemo isplatiti sav novac i pokazati da država stoji iza svojih obećanja“, kaže Mali.

Na kritike da je ova mera možda populistička, Mali kaže da je mera isključivo ekonomska, da su tu meru sprovele i SAD i Singapur, najrazvijenije zemlje sveta. Objašnjava da će taj novac, kada dođe u ruke građana, biti potrošen, da novac tako ulazi u tokove, a pokreće se proizvodnja i privreda. Podseća da je to samo jedna od ekonomskih mera paketa vrednog 5,1 milijardu evra, koji čini 11 odsto našeg BDP-a.

„To je slika jedne jake i moderne Srbije, koja pritom nijednog trenutka ovim merama ne ugrožava finansijsku stabilnost zemlje, već samo ostvaruje cilj, a to je da se sačuvaju proizvodni kapaciteti i radna mesta i pomogne građanima“, kaže Mali.

Podseća da je, kada je kriza izazvana korona virusom počela, država obećala povećanje zarada zdravstvenim radnicima od 10 odsto i da je to ispunila, jer su oni imali najodgovorniji zadatak u vreme pandemije, da sačuvaju živote.

„Obećali smo i jednokratnu pomoć penzionerima od 4000 dinara i to smo ispunili. Kada je reč o preduzetnicima, država prvi put u istoriji plaća minimalnu zaradu tri meseca za milion i 52 hiljade zaposlenih” kaže Mali.

Podseća i na moratorijum na plaćanje kredita koji je iskoristio veliki broj građana, kao i na 200 miliona evra kredita Fonda za razvoj sa kamatnom stopom od 1 odsto, kao i dve milijarde evra garantne šeme preko poslovnih banaka za koje garantuje država u naredne tri godine.

“Privrednici koji su kontaktirali Privrednu komoru Srbije, kažu da su zadovoljni merama. Ako pogledate zemlje u okruženju i u Evropi, mi smo jedna od dve, tri zemlje koja je najviše dala privredi”, ističe Mali.

Ministar je podsetio da je Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila stopu rasta od 5 odsto, dok je istovremeno pad u evrozoni bio 3,3 odsto. Naveo je da je stopa rasta u januaru ove godine bila 6, 5 odsto i, kako kaže, da se nije dogodila kriza prvi kvartal bismo završili sa rastom iznad 6 odsto. Naveo je i da će Nemačka imati pad oko 5 ili 6 odsto, Italija, Hrvatska od oko 9 odsto, SAD oko 4,5 odsto, a da će srpska ekonomija pasti najmanje.

“Srbija će ostvariti najbolje rezultate u Evropi ove godine, jer su projekcije i MMF-a i Svetske banke, da smo u povoljnijem položaju od ostalih. Siguran sam da ove godine možemo da budemo na pozitivnoj nuli. Otvorili smo ekonomiju u pravo vreme, obezbedili smo dobre ekonomske mere, sačuvali proizvodne kapacitete, građevinski radovi se nastavljaju, gradilišta su otvorena, otvoreni su i kafići i restorani“, naveo je Mali i istakao da se narednih dana očekuje otvaranje nekoliko fabrika, jer strani investitori ne odustaju od ulaganja.

“Brinemo o svakom dinaru građana, devizne rezerve su nam 13,5 milijardi evra, to je ta razlika danas u odnosu na pre nekoliko godina, morali smo da prođemo teške refome i sad kao rezultat imamo suficit u budzetu nekoliko godna zaredom, imamo smanjenje stope nezaposlenosti na 10 odsto, stabilan javni dug, stabilne finansije i to sve je naša lična karta iza koje stojimo i zbog čega smo i dalje atraktivna zemlja za ulaganje”, kaže Mali.

Najavljuje da će sutra biti održan još jedan sastanak s predstavnicima sektora koji su najviše pogođeni epidemijom korona virusa, a to su ugostiteljstvo , transport i logistika.

“Napravićemo dogovor i izaći sa merama podrške tim sektorima koji već, da napomenem, koriste sve mere pomoći koje imamo u ekonomskom paketu”, kaže Mali.

Dodaje da će se u roku od deset dana izaći i sa dodatnim merama za podsticanje novog zapošljavanja, koje je nedavno najavio i predsednik Aleksandar Vučić, kako bi se pre svega, mladi, koji su se usled pandemije vratili iz inostranstva u Srbiju, što pre zaposlili i zadržali u zemlji, a oni koji su usled pandemije, ostali bez posla, dobili novo zaposlenje.

Dodaje da, u ovom trenutku neće biti potreban rebalans budzeta, možda na jesen, ali ističe da to nije ništa loše, kao i da će se raditi samo ukoliko budemo imali višak prihoda.

Na kritike Dragana Đilasa da se država ponovo zadužuje i da je mogla da uzme povoljniji kredit od MMF-a i time uštedi 300 miliona evra, umesto da se zadužuje na tržištu kapitala, Mali podseća da je Đilas ostavio građanima Beograda milijardu i 200 miliona evra duga, kao i da su njegove firme zaradile preko 600 miliona evra dok je bio na vlasti.

“MMF je sa Vladom Srbije potpisao stend baj aranžman 2015. godine koji je uspešno trajao je do 2018., i sad imamo još jedan aranžman koji je u toku. Dakle, Vlada sarađuje sa MMF-om nekoliko godina unazad, podržali su nas u ekonomskim reformama, tu nema tajni. Zanimljivo da Đilas sada pominje MMF, a 2011. godine, kada je MMF sa Vladom potpisao ugovor i tražio veću transparntnost javnih finansija, da se novac ne baca i Srbija ne vodi u bankrot, tadašnja vlada ga je raskinula posle samo tri meseca, dok naš aranžman i saradnja traju uspešno godinama, jer ova Vlada radi transparentno i odgovorno”, kaže Mali.

Objašnjava da, kada je Đilas rekao da smo od MMF mogli da uzmemo kredit sa kamatnom stopom od 0 odsto, nije rekao koje zemlje i pod kojim kriterijumima mogu da uzmu novac, da je on samo za najsiromašnije zemlje na svetu,u koje Srbija ne spada.

“To je za siromašne zemlje koje ne mogu same da funkcionišu, kao što su Avganistan, Džibuti, Mauritanija, Tadzikistan, Kamerun, Burkina Faso, Kongo, Gabon, Malavi, Mozambik, Ruanda” kaže Mali, dodajući da Srbija, i da hoće, ne može da uzme ovakvu vrstu pomoći, jer nije siromašna zemlja.

“Postoji i drugi vid pomoći, za države koje imaju problem u platnom bilansu i nemaju dovoljno deviznih rezervi i to opet nismo mi, već su taj kredit uzele Albanija, BIH, Severna Makedonija, Togo, opet znatno siromašnije zemlje od nas, i mi jednostavno ne spadamo u tu kategoriju zemalja, ali Đilas je i to zaboravio da napomene”, kaže Mali.

“Mi smo dve milijarde dobili na međunardonom tržištu kapitala, izašli na Londonsku berzu i rekli hoćemo da se takmičimo i dobijemo novac od respektabilnih investitora i da budemo jeftiniji od MMF. Mi smo ga dobili za 3,125 odsto kamate i to u vreme ekonomske krize. U Đilasovo vreme, kamata na desetogodišnju obveznicu je bila 7,25 odsto, i to u vreme kada krize nije bilo. Pa građani su ukupno 1,4 milijarde dolara kamate platili, pitam se o kojoj uštedi od 300 miliona evra govori Đilas”, kaže Mali. Podseća i da su u Đilasovo vreme kamate u jednom trenutku išle i preko 15 odsto, a sada su 2,5 odsto i da građani to jasno vide.

Mali kaže da je zbog korona virusa realizacija projekta “Srbija 2025” pomerena za nekoliko meseci, ali da je plan isti.

“Oko 14 milijardi evra ćemo investirati u narednih pet godina u infrastrukturu, zdravstveni sistem, obrazovanje, vodovod i kanalizaciju i sve ono što će podići standard i našu privredu. Plan je da u Srbiji 2025. prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija oko 400 evra i to je apsolutno moguće i mi taj novac imamo delimično obezbeđen. Da vas podsetim, Moravski koridor je krenuo da se gradi. Mi smo u rebalansu budzeta izdvojili 3,6 milijardi dinara dodatnih za radove na Moravskom koridoru za ovu godinu koji jeste deo plana Srbija 2025., i apsolutno smo posvećeni tome. Važno je da država investira, jer to povlači i privatne investicije, a to je pravi podstrek rastu BDP i naše ekonomije. Građani treba da budu mirni, jer ćemo se boriti za svaki dinar i svako radno mesto i privreda i građani mogu da se oslone na državu u svakom trenutku”, ističe Mali.