Mali: “Fitch” zadovoljan merama Srbije za očuvanje makroekonomske stabilnosti

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali nastavio je danas radnu posetu Vašingtonu, gde učestvuje na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke, razgovorima sa predstavnicima agencije "Fitch Ratings" koje je ocenio kao vrlo uspešne i značajne. Ministar se sastao i sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani i obratio se na sastanku Konstituence Švajcarske, čiji je Srbija deo. 

Ministar je, nakon sastanka sa predstavnicima agencije "Fitch Ratings" rekao da su zadovoljni merama koje je država preduzela kako bi sačuvala makroekonomsku stabilnost i da je Srbija pokazala da ima jake javne finasije.

“Imao sam sastanke sa sve tri renomirane kreditne rejting agencije juče i danas, to je veoma važno za našu državu, jer je Srbija jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting i jedina zemlja koja je kandidat za punopravno članstvo u EU, a koja ima taj rejting. Za građane Srbije to samo znači da su nam javne finansije zdrave, da smo stabilni, i da kada pogledate krvotok naše privrede, apsolutno je u skladu sa najrazvijenijim i najbezbednijim zemljama u svetu. To nikada u istoriji nije bilo. Zato su mi važni ti sastanci, da čujem šta još treba da promenimo i unapredimo”, rekao je Mali.

Dodao je da je tema razgovora sa predstavnicima rejting agencije, pre svega, bila energetska kriza, odnosno koliko je Srbija spremna za ove poremećaje na tržištu.

“Izneo sam podatke i o našim rezervama, i za dizel, i za benzin, za gas takođe, način na koji smo reagovali na krizu, u smislu puštanja 40.000 tona dizela iz naših rezervi, kao i smanjenja akciza na derivate od 25 odsto. Dakle, država Srbija opet je preuzela najveći teret ove krize na sebe i pokazala koliko su nam jake javne finansije, koliko brinemo o ljudima i pokušavamo da taj teret sa njih preuzmemo na sebe i predstavnicima agencije se to jako svidelo, bili su veoma zadovoljni”, rekao je Mali.

Ministar je dodao da je, uprkos tome što državu to košta, Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost.

“To su bile dve najvažnije poruke za rejting agencije, ali takođe i za naše građane. Stabilni smo, imamo dovoljno rezervi, nema potrebe za panikom, niti za bilo kakvim problemima u tom pogledu. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, vodimo računa o svakom dinaru što se i u ovakvim uslovima krize isplati", istakao je Mali.

Prvi potpredsednik vlade najavio je da će američki podsekretar za javnu diplomatiju Sara Rodzers u maju doći u Beograd i potpisati ugovor o učešću SAD na izložbi Ekspo 2027. Ministar je istakao da će to otvoriti novu stranicu u saradnji između Srbije i SAD i da je to šansa koju Srbije ne želi da propusti. Istakao je da je sinoćni prijem u srpskoj ambasadi u Vašingtonu bio najposećeniji ikada i da je tema bila predstavljanje Ekspa.

“Na prijemu sam pozvao što veći broj kompanija da dođe na Ekspo da se predstavi. To je velika prilika, sada kada imate 137 zemalja koje su potvrdile svoje učešće na Ekspu, a biće ih i više od toga. To je jedinstvena šansa za sve kompanije sveta, ne samo američke, da pokažu svoje tehnologije, svoje proizvode, sve ono što su uradili na jednom mestu pred toliko zemalja", naveo je Mali.

Ministar je podsetio da je jedan od najvećih sponzora Ekspa američka IT kompanija CISCO, kao i da je potpisan ugovor sa američkom kompanijom Archer za demo letove letećih taksija u Beogradu sledeće godine na Ekspu.

"Ekspo je za Srbiju šansa da sa svim zemljama sveta koje će biti u našoj zemlji unapredimo saradnju, razgovaramo sa njima o politici, kulturi, sportu, obrazovanju, da u raznim oblastima društvenog života unapredimo naše odnose i potpuno promenimo perspektivu s naše strane, brend Srbije i od 2028. godine ubrzamo rast i razvoj upravo na osnovu uspešno održanog Ekspa", rekao je Mali.

Govoreći o krizi u kojoj se našla cela svetska ekonomija, prvi potpredsednik vlade kaže da MMF predlaže da zemlje razmotre targetirane mere i podrže siromašnije kategorije stanovništva, kao i da se napravi razlika između onih koji mogu i onih koji manje mogu da podnesu krizu.

"Gledamo sada primere iz Nemačke i iz nekih drugih zemalja, kako i šta oni planiraju. Međutim, ono što je interesantno, nijedna zemlja nema jasan odgovor na ovu krizu. Nigde nije napravljen program koji se već primenjuje uspešno ili neuspešno, nego svi jednostavno iznenađeni ovim ratom, sada pronalaze razne načine kako da reaguju", rekao je Mali i dodao da država vodi računa i radi sve kako bi sačuvala energetsku stabilnost i da građani ne treba da brinu.

“Odluka Vlade Srbije da smanji akcize na gorivo, u kombinaciji sa puštanjem rezervi dizela ili benzina po potrebi, apsolutno je dovoljna u ovom trenutku da bi se obezbedila stabilnost na tržištu derivata i da bi se sprečio porast inflacije. Ono što mi je važno da građani znaju je da vodimo računa o svemu, da pratimo situaciju iz minuta u minut. Ja sam se dva ili tri puta od jutros čuo sa predsednikom samo oko tih stvari, kako stojimo sa naftom, sa dizelom, da li treba nešto još da menjamo. Tako da građani treba da budu spokojni. Radimo sve što treba kako bismo tu stabilnost sačuvali", rekao je Mali.

Odgovarajući na pitanje koliki je fiskalni prostor za smanjenje akciza i šta na to kaže MMF, rekao je da je smanjenjem akciza na gorivo od 25 odsto trošak za državu oko pet milijardi dinara na mesečnom nivou, odnosno oko 42 miliona evra, što, kaže, nije mnogo imajući u vidu visinu budzeta i našeg BDP-a.

"Ali nije izdrživo u nekom dužem vremenskom periodu od pet do šest meseci", rekao je Mali i dodao da se nada da kriza u svetu neće trajati toliko.

Što se prognoze rasta za Srbiju tiče, ministar kaže da je juče razgovarao sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem i direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom i da ih je zamolio da sačekaju rezultate za prvi kvartal pre donošenja prognoza rasta u Srbiji.

"Mislim da su oni malo preuranili sa svojim prognozama. Tek prvi kvartal može da nam kaže da li ćemo ili nećemo da umanjujemo ili da povećavamo projektovanu stopu rasta za ovu godinu. Mi za sada držimo tri odsto, to je po meni realan cilj, ali hajde da sačekamo samo prvi kvartal jer tako vidim trend i na koji način i u kom smeru nam ide rast BDP-a. U svakom slučaju, on će biti pozitivan, jer vi čak i ako ga smanjite sa 3,0 na 2,8 ili na 2,6 odsto, kako su oni sada rekli, opet je to rast koji je mnogo veći nego u najvećem broju zemalja Evrope u ovom trenutku", rekao je Mali.

Kako je naveo, energetska kriza utiče i na inflaciju u drugim zemljama i na usporavanje rasta evropske ekonomije i zbog toga je, kaže, teško proceniti koliki efekat će imati na rast privrede do kraja godine.

"Nažalost, krize se dešavaju bukvalno na dnevnom nivou i one vam onemogućavaju da dugoročno planirate neke stvari, nego, kao što je i gospodin Bo Li rekao juče, morate da imate politiku “sačekaj, gledaj i onda reaguj”. Mi smo se pokazali kao veoma otporni. Nama je donošenje odluka veoma brzo, odgovorno radimo svoj posao. Pokazali smo sada to i u ovoj krizi, uvek reagujemo tako da štitimo interese građana i privrede", kaže Mali.

Ministar je dodao da će država obezbediti dovoljno sredstava za najavljenu strategiju robotizacije i istakao da je razvoj veštačke inteligencije jedan od prioriteta naše zemlje i uslov daljeg napretka, o čemu je juče i pričao sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem.

"MMF je sada prvi put napravio program podrške za zemlje o tome kako da unaprede uvođenje veštačke inteligencije u svakodnevni život ljudi, u poslovanje, preduzeća. Srbija je po spremnosti za implementaciju veštačke inteligencije na 39. mestu, od 181 zemlje sveta, što je, kaže, veoma dobar rezultat.

"Ako pogledate stav MMF-a i sve razgovore koje sam imao sa investitorima, sa drugim ministrima finansija, dakle prioriteti sada u svetu su, ako zanemarimo krizu u ovom trenutku, infrastruktura, zdravstvo, energetika i veštačka inteligencija", rekao je Mali.

Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da ćemo uskoro imati i prvu fabriku humanoidnih robota u Srbiji.

"Kao što je predsednik Vučić najavio, u sledećih nekoliko nedelja, mesec, dva dana, imaćemo i prvu fabriku humanoidnih robota u Srbiji, a to je, ako se ne varam, druga takva fabrika u Evropi. Dakle, imaćete robote koji će biti prodavani širom sveta sa Made in Serbia znakom. To je za nas šansa da te robote što pre u raznim sferama našeg društvenog života uključimo da rade, jer će produktivnost biti mnogo veća, a s druge strane, otvarate šansu ljudima da rade neke druge poslove", naveo je Mali.

Naglasio je da je strategija robotizacije veoma važna za našu zemlju, odnosno uslov bez kojeg se ne može u dalji rast i razvoj.

"To je uslov za dalji napredak zemlje, za to ćemo imati dovoljno sredstava, i to smo inače predvideli u programu za razvoj Srbije do 2028. i 2030., da će nam ta oblast biti jedan od stubova daljeg rasta i napretka Srbije, tako da ćemo za to obezbediti sve potrebne resurse", poručio je Mali.

Podsetio je da je u planu izgradnja i dva nova data centra i nabavka još jednog superkompjutera.

"Država konkretnim merama i planovima već pokazuje koliko je posvećena tome, hoćemo još, hoćemo više i to je deo naše politike i strategije za ubuduće", zaključio je Mali.

Prolećno zasedanje MMF i SB traje do sutra, 18. aprila.