Усвојен Закон о буџету Републике Србије за 2025. годину, министар Мали поручио да ће Србија наставити да обара рекорде

У Скупштини Србије данас је већином гласова народних посланика, са 144 гласа „за“, усвојен Закон о буџету Републике Србије за наредну годину. Први потпредседник Владе Србије и министар финансија оценио је, након усвајања, да ће први буџет који је усвојен након што је Србија добила инвестициони рејтинг агенције “Standard and Poor's”, наставити политику развоја, великих капиталних улагања и раста животног стандарда.

„То је срж наредног буџета који у турбулентним светским околностима треба да донесе даљи раст, а изворе морамо сами да стварамо јер су економски услови у свету пооштрени и питање раста и очувања стабилности постаје најважније за сваку земљу појединачно“, рекао је министар.

Како је истакао, буџет за 2025. годину је наставак политике даљег економског јачања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката глобалних изазова, са што мањим последицама по Србију. 

„Настављамо борбу за јаку и снажну земљу, за стабилну економију, за нове капиталне инвестиције, нове инвеститоре, додатна радна места, а све то због онога што нам је на првом месту - бољег и квалитетнијег живота свих наших грађана”, поручио је Мали. 

Он је истакао да је, у овом тренутку, за Србију најважније очување постигнутих економских резултата и у наредној години, будући да је, према тренутно доступним подацима, са растом од 3,9 одсто у првих девет месеци, Србија земља са највишим растом БДП-а у Европи. 

„Отпорни смо на кризу, јавне финансије су нам потпуно стабилне, макроекономски показатељи добри. Даље је на нама да одржавамо постигнуто и задајемо више циљеве јер је Србија већ изгубила превише година у економском сиромаштву“, истакао је први потпредседник Владе. 

Министар је поручио да се наставља са реализацијом највећих капиталних пројеката у области саобраћаја, енергетике, здравства, образовања, науке, спорта, паралелно са припремама за Међународну специјализовану изложбу ЕКСПО, чији ће Србија бити домаћин 2027. године, а која ће ојачати међународну позицију земље и ставити земљу у центар света те године.

Мали је прецизирао да су укупни приходи и примања предвиђени буџетом за 2025. годину 2.346,2 милијарде динара, што је за 172,9 милијарди динара, односно осам одсто, више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом за ову годину.

Пројектовани расходи и издаци износе 2.660,2 милијарде динара, уз фискални дефицит буџета Републике од три одсто БДП-а. 

„О томе смо разговарали и са Међународним монетарним фондом, и овакав однос најзначајнијих буџетских ставки нам даје простора за даља велика улагања у целу земљу, али уз суверено чување стабилности јавних финансија. То је баланс који нам осигурава даљи напредак“, оценио је први потпредседник Владе.

Пројектована стопа привредног раста за 2025. годину, према процени Министарства финансија, износи 4,2 одсто БДП. У апсолутном износу то је 10.328,9 милијарди динара, односно 88,1 милијарду евра. На другој страни, према пројекцијама ММФ-а, светска привреда ће порасти 3,2 одсто у 2024. и 2025. години, што је нешто мање у односу на прошлогодишњи раст од 3,3 одсто. 

„Истовремено, ми ове године очекујемо раст од 3,8 одсто, а 2025. године раст од 4,2 одсто, што значи да се српска економија брже опоравља од других”, рекао је Мали. 

Он је нагласио и да је пројектовани јавни дуг од 47,5 одсто БДП-а у 2025. години „сигурна зона“ за Србију у годинама када је просечна задуженост европских земаља око 90 одсто. 

Мали је додао да предстоји повећање пензија од 1. децембра за 10,9 одсто, затим од 1. јануара 2025. године и плата у јавном сектору за осам и 11 одсто, док ће минимална зарада бити већа за 13,7 одсто. 

„Грађани и раст њиховог животног стандарда нам остају на првом месту. Просечна пензија ће у овој години бити 46.138 динара, односно 394 евра, што је скоро дупли раст у односу на 2012. годину, када је просечна пензија била 204 евра. Пројекција за 2025. годину су пензије од просечних 436 евра“, рекао је. 

Буџетом за наредну годину предвиђена су рекордна издвајања за Министарство одбране и Војску Србије у износу од 261,8 милијарди динара, што је 2,53 одсто БДП, рекордан буџет за Канцеларију за Косово и Метохију од 17,2 милијарде динара, те додатне две милијарде динара код Националне службе за запошљавање за помоћ незапосленим лицима са Косова и Метохије, потом издвајања за пољопривреду у износу од 138,5 милијарди динара, уз додатних 11 милијарди динара које ће се вратити пољопривредницима кроз рефакцију акциза за гориво. 

„То значи да се за пољопривреду укупно издваја рекордних 149,5 милијарди динара, што је чак 7,5 одсто нашег буџета, а подсетићу вас, да је увек било питање да ли је могуће стићи законски минимум од пет одсто“, рекао је Мали. 

Он је поручио и да је буџет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања повећан са 209,5 милијарде динара на 226,6 милијарди динара, што је увећање од 17,1 милијарде, од чега је 126,3 милијарди динара намењено остваривању права из области заштите породице и деце, што је за 12,6 милијарди динара више него у ребалансу буџета. 

За Министарство просвете, додао је, буџет је већи за 48,2 милијарде динара, у односу на ребаланс буџета за ову годину, што са јединицама локалних самоуправа чини 457,5 милијарде динара, односно 4,4 одсто БДП. 

Издвајања за науку повећана су са 37,6 на око 38,1 милијарди динара, за културу са 15,6 милијарди динара на 17,8 милијарди динара, уз још око 4,3 милиона евра код Министарства за јавна улагања за пројекте из области културе. 

За Министарство спорта опредељено је 7,5 милијарди динара, а та средства су, између осталог, намењена за, организацију Београдског маратона, организацију Светског првенства у рвању 2025, организацију Лиге нација у одбојци за жене и мушкарце, организацију Светског првенства у одбојци за јуниорке.

Мали је закључио и да наставком привлачења рекордних страних улагања у региону, Србија може остати лидер по инвестицијама, те да су капитална улагања предвиђена наредним буџетом гарант наставка инвестиционог циклуса, будући да је за следећу годину буџетом планирано 7,4 одсто БДП-а за капиталне инвестиције, односно 762,9 милијарди динара.

„Идемо у још једну годину у којој ћемо наставити да обарамо рекорде“, закључио је Мали.