Усвојен ребаланс буџета за 2024. годину

Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину усвојен је данас у Скупштини Србије већином гласова народних посланика.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је задовољан расправом и да су међу најважнијим стварима које доноси ребаланс већа издвајања за подршку породицама за рођење детета, као и преусмеравање остварених већих прихода на важне пројекте који ће Србији донети даљи раст.

„Ми смо на путањи економског раста који је у првој половини ове године износио 4,3 одсто и међу највишим је у Европи. Започели смо велике пројекте који ће наставити да буду извор нашег будућег раста. Вишак новца иде ка њима, идемо даље“, изјавио је Мали. 

Он је поновио да је ребаланс буџета за 2024. годину наставак политике даљег економског јачања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката глобалних изазова, са што мањим последицама по Србију. 

„Настављамо борбу за јаку и снажну земљу, за стабилну економију, за нове капиталне инвестиције, нове инвеститоре, додатна радна места, а све то због онога што је на првом месту - бољег и квалитетнијег живота свих наших грађана. Већ у новембру биће спреман и буџет за наредну годину који ће такође бити развојан“, истакао је министар финансија. 

Укупни приходи предвиђени ребалансом износе 2.173,3 милијарди динара, што је за 132,5 милијарди динара, односно 6,5 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен иницијалним буџетом за ову годину. 

Порески приходи планирани су у износу од 1.864,8 милијарди динара, што је повећање од 106,2 милијарде динара, а непорески у износу 275,1 милијарди динара, што је повећање од 28,4 милијарди динара. 

Ребалансом су предвиђени укупни расходи и издаци у износу од 2.436,4 милијарде динара. 

Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,8 одсто БДП, што је више од оригиналне процене која је износила 3,5 одсто. У апсолутном износу то је 8.946,2 милијарде динара, односно 76,3 милијарди евра.

„Наше јавне финансије су у потпуности стабилне, здраве, имају чврсте основе, а наши макроекономски показатељи сведоче и потврђују успешност наше економске политике. Србија је постала земља која се успешно бори са сваком кризом и која иде напред, отпорна на потресе и изазове, спремна за даљи раст и развој“, поручио је Мали. 

Ребалансом буџета издвојено је додатних 25,6 милијарди динара за сектор социјалне заштите. То је новац, између осталог, намењен за исплату увећаног родитељског додатка за децу рођену од 1. јануара ове године.

Мали је током образлагања ребаланса у Скупштини Србије истакао и да је предвиђено додатних 18 милијарди динара за пољопривреду, чиме ће буџет тог сектора достићи 7,3 одсто укупног буџета, односно 136,7 милијарди. 

Како је раније изјавио, у предлогу ребаланса налази се и додатних 28,7 милијарди динара за улагања у здравствени сектор, те додатни новац за просвету у износу од 12 милијарди динара, додатна средства за заштиту животне средине, науку, културу, сектор одбране. 

Министар је истакао да је предвиђено и додатних 111 милијарди динара за капиталне инвестиције чиме ће оне, како је навео, достићи 706,2 милијарди динара, односно 7,9 одсто БДП-а. Он је додао да су планирана улагања у нове путеве и пруге, школе, вртиће, опште болнице и домове здравља, спортске објекте, све оно што мења квалитет живота грађана Србије. 

Током ванредног заседања парламента усвојени су и Закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између Влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији, којим се предвиђају три нова пројекта - развој вештачке интелигенције, развој инфраструктуре и управљање отпадним водама у Великом Селу, као и модернизација електроенергетског система кроз развој нових обновљивих извора енергије и средстава за складиштење у Републици Србији.

Усвојен је и Закон о потврђивању ревидиране ПЕМ Конвеције, што има економски значај за нашу привреду у погледу конкурентности и изједначавања услова за пословање на међународном тржишту.

Посланици су усвојили и две ратификације из области енергетике које се односе на набавку и замену класичних бројила савременим електронским бројилима, као и на коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, повећање енергетске ефикасности и побољшање квалитета ваздуха, а тиме и заштиту животне средине.