Станивуковић: Србија посвећена даљем унапређењу управљања јавним финансијама

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић учествовао је на састанку „Дијалог о политици управљања јавним финансијама“, где је представио нацрт Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2020. годину и нацрт новог Програма за период 2021-2025. 

Он је констатовао да je успостављање свеобухватних и добро организованих јавних финансија предуслов за успешне процесе реформи и у другим областима јавне управе.

„Претходна година је донела много изазова не само у области здравства већ и економије, због чега је проузроковала велики притисак на јавне финансије. Значај реформе управљања јавним финансијама због тога је посебно релевантан у економски отежаним условима, као што је актуелно окружење под утицајем пандемије Ковид-19. Захваљујући поузданој макроекономској и фискалној политици пре пандемије, Србија је имала довољно простора да одговори благовременим и снажним пакетима економске подршке домаћинствима и привреди, ради очувања радних места и унапређења јавног здравља, и тако помогла у ублажавању економских и социјалних ефеката пандемије и наставку структурних реформи“, нагласио је Станивуковић. 

Приоритетне области Програма у 2020. години односиле су се на даље побољшање процеса припреме буџета, побољшање ефикасности прикупљања прихода и рада органа за извршење буџета и јачање скупштинског надзора над јавним финансијама. 

„Захваљујући поузданој макроекономској и фискалној политици пре пандемије, Србија је имала довољно простора да одговори благовременим и снажним пакетима економске подршке домаћинствима и привреди, са циљем очувања радних места и унапређења јавног здравља, што је помогло ублаживању економских и социјалних ефеката пандемије и наставку реализације важних структурних реформи“, рекао је Станивуковић. 

Подсетио је да су реализована два велика фискална пакета прошле године, процењена на око 12,9 одсто БДП-а, као и да је актуелан трећи пакет помоћи од додатних 4,5 одсто БДП-а. 

„Као резултат мера и одговорне политике пре пандемије, БДП се смањио за само 1 одсто у 2020. години, што је један од најбољих резултата у Европи, а за ову годину очекујемо раст преко 6 процената, a чак и до 7 одсто. Јавни дуг је био на нивоу од 58,2 одсто БДП-а на крају 2020. године, а предвиђа се да ćе остати мањи од 60 процената до краја ове године. Средњорочни фискални оквир предвиђа постепено смањење општег државног дефицита на 1,0 одсто БДП-а до 2024. године и пад удела јавног дуга на 55,5 процената БДП-а“, навео је он.

Државни секретар је нагласио да држава настоји да ове године фискалном политиком настави да подржава економски опоравак, даљим повећањем капиталне потрошње на нивоу опште државе од 7,2 одсто БДП-а. 

„Поред тога, прилив страних директних инвестиција настављен је прошле године и достигао је скоро три милијарде евра, упркос пандемији, а незапосленост је крајем 2020. године износила 9 процената, што је мање него пре пандемије“, рекао је Станивуковић. 

Објаснио је да је Минстарство финансија, у складу са Законом о планском систему, и у сарадњи са партнерским институцијама, припремило нацрт Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2020. годину и нацрт новог Програма реформе управљања јавним финансијама 2021-2025. 

„Нови Програм, као и у претходном петогодишњем периоду, прати буџетски циклус у целини, са циљем да допринесе да извршење буџета буде на најбољи могући начин повезано са различитим политикама Владе“, навео је он. 

Станивуковић је истакао да је општи циљ реформе оставаривање одрживог буџета са стабилним јавним дугом у односу на БДП, уз помоћ бољег финансијског управљања и контроле, процеса ревизије и повезивања буџетског планирања са приоритетним циљевима Владе и јавним политикама. 

„Евидентно је да је од усвајања првог програма 2015. године остварен значајан напредак у свим подсистемима управљања јавним финансијама“, објаснио је он додао да је између осталог знатно унапређен процес програмског буџетирања и средњорочног планирања, побољшано планирање и праћење капиталних пројеката, убрзани процеси трансформације Пореске управе и модернизација Управе царина. 

Он је рекао да је приоритет унапређење управљања јавним инвестицијама, наставак трансформације Пореске управе, као и спровођење финансијског управљања и контроле као даљи развој функције интерне ревизије. 

Станивуковић је закључио да је Србија посвећена даљем унапређењу управљања јавним финансијама, које је нужно не само као подршка мерама фискалне консолидације и структурним реформама, већ и као процес који подиже квалитет државне управе и осигурава амбијент који је привлачно и пожељно тло за инвеститоре.