Читај ми

Станивуковић: Структурним реформама до још већег броја директних страних инвестиција

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић учествовао је на састанку Економског и финансијског одбора (EFC) у Бриселу, где се захвалио Европској комисији, Еуростату и члановима EFC-a, EMCO, EPC и IFC за процену документа Програма економских реформи (енг. Economic Reform Programme – ERP) Републике Србије, за период 2019-2021, као и за могућност учешћа у процесу Европског семестра, односно процесу координације унутар Европске уније, по питању економске и фискалне консолидације.

Станивуковић је подсетио да је Република Србија отворила поглавље 17. у преговорима са ЕУ, које се односи на економску и монетарну политику, у децембру 2018. године, у оквиру којег ће бити расправљано о капацитетима за координацију економских политика, као и о другим темама релевантним у овом процесу.

„Реализација структурних реформи, које се налазе у Програму економских реформи 2019-2021, представља само део наших напора да испунимо економске предуслове за чланство у Европској унији, али је истовремено ERP препознат и као кључни документ у координацији економских политика са ЕУ. То је важна алатка која нам помаже да управљамо реформама, привлачећи стране директне инвестиције, увећавајући капацитет јавне администрације, унапређујући економско управљање на највиши ниво“, рекао је Станивуковић.

Он је навео да је у изради тог документа, посебна пажња дата представницима цивилног друштва, пословне заједнице, социо-економског савета, као и локалним властима и Народној скупштини у области унапређења пословног окружења.

„Говорећи о макроекономском окружењу, о позадини привлачења страних директних инвестиција, важно је приметити да је постигнут динамичан економски раст, а јавне финансије избалансиране у Србији, уз низак ниво јавног дуга и ниску и стабилну инфлацију“, објаснио је Станивуковић.

Осврнувши се на програм фискалне консолидације, који је био подржан и другим економским мерама, државни секретар је рекао да је то резултирало значајним унапређењем макроекономских перформанси у претходном периоду. Подсетио је и да је у 2018. години забележено 3,5 милијарди евра директних страних инвестиција, у многим секторима, а највише у производњи.

„Успостављањем фискалне стабилности, база за здрав и одржив економски раст била је креирана, а у потпуности покривен текући дефицит платног биланса, што је осигурано директним страним инвестицијама, па су се кретања на тржишту рада преокренула у правцу побољшања“, рекао је он.

Станивуковић је рекао да су тренутни макроекономски подаци показали да смо на правом путу, а да пројекција за период од 2019-2021. године предвиђа кумулативни БДП раст од 11,9 одсто.

„Стабилна увећања улагања се очекују уз постепено повећање њиховог учешћа у БДП“, рекао је Станивуковић.

Он је навео да ће фокус економске и фискалне политике Министарства финансија и Владе Републике Србије у наредном периоду бити очување фискалне стабилности, смањење јавног дуга, промене у пореском систему, континуирана реформа пореске администрације, интензивирање структурних реформи, посебно посебно у домену јавних предузећа и подизању ефикасности јавног сектора, као и смањењу сиве економије.

„Све ове реформе теже даљем унапређењу економског окружења као неопходног предуслова за бржи раст БДП и отпорности наше економије. У прилог предстојећим економским напорима, Република Србија закључила је нови аранжман са Међународним монетарним фондом – Инструмент координације политика, који предвиђа наставак институционалних и структурних реформи“, рекао је Станивуковић.

Државни секретар у Министарству финансија навео је и да је Србија као приоритет за привлачење страних инвестиција означила унапређење пословног окружења, посебно поједностављење процедура, транформацију Пореске управе, реформу инспекција, а континуирано се ради и на смањењу сиве економије.

Станивуковић је подсетио да је резултат реформи које је Србија спровела препознат и на Doing Business 2019. листи Светске банке, где је рангирана као 48. од 190 земаља. Такође, према Индексу глобалне конкурентности, Србија је рангирана на 65. месту од 140 земаља 2018. године.

„Добри резултати у привлачењу директних страних инвестиција препознати су и од стране IMF, OECD и потврђени од стране Европске комисије, у њиховој процени за период од 2019-2021. Влада Републике Србије посвећена је континуираним структурним реформама за даље унапређење пословног окружења, што је значајно и за домаће и за стране инвеститоре“, закључио је Станивуковић.

Сличне теме

Србија проналази своје изворе раста, што води ка даљем побољшању животног стандарда

Србија проналази своје изворе раста, што води ка даљем побољшању животног стандарда

Велико интересовање компанија за учешће на ЕКСПО изложби, америчке фирме добродошле

Велико интересовање компанија за учешће на ЕКСПО изложби, америчке фирме добродошле

Представљене измене за унапређење система електронских фактура

Представљене измене за унапређење система електронских фактура