Станивуковић на састанку ОЕCD: Србија унапредила резултате у 13 области јавних политика

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић данас је учествовао на онлајн састанку o изгледима конкурентности Западног Балкана за период 2019-2021. године. Овај састанак, у организацији OECD SEE (Организације за економску сарадњу и развој – Југоисточна Европа) био је посвећен дискусији о налазима и препорукама за Републику Србију. 

Станивуковић се захвалио колегама из OECD на трећој публикацији o конкурентности политика у Јуогисточној Европи за 2021. годину, као и кључним налазима и препорукама у 16 области јавних политика и поређења са другим привредама региона са јасном перспективом које су предности и изазови за нашу привреду на регионалном и међународном нивоу. Дате препоруке су драгоцене за потврду структурних реформи које спроводимо у Србији. 

„Напоменуо бих да је реч о важном документу за Србију, који је поставља жељене циљеве за постизање нивоа конкурентности на нивоу држава чланица Европске уније (ЕУ) и земаља OECD-а, а нуди и увид у то где се наша земља тренутно налази у поређењу са другим учесницима са Западног Балкана, и на крају идентификује која подручја је потребно унапредити“, навео је он и објаснио да то допуњава припрему разних националних стратешких и политичких докумената, посебно Програма економских реформи (ЕРП). 

Рекао је да су се лекције из претходне процене већ показале као вредне за боље обликовање наших стратешких докумената.

„Радује ме што сам и видео и чуо да је Србија, током 2021. године успела да унапреди своје резултате у 13 области, што нас поставља у најбоље рангирану економију на Западном Балкану, посебно када је реч о инвестиционој политици и промоцији, приступима финансирању, о трговинској политици, државним предузећима, транспорту, као и димензијама науке, технологије и иновација“, навео је Станивуковић. 

Станивуковић се осврнуо на економски развој Србије и тренутну кризу изазвану пандемијом вируса корона, која је имала велики утицај на конкурентност, али и истакао да су предузете значајне мере за смањење негативних утицаја. 

„Србија је издвојила више од осам милијарди евра за три пакета помоћи, у оквиру економских мера, с циљем подршке привреди и грађанима. Реч је о највећој помоћи која је издвојена на територији Југоисточне Европе. Три пакета мера укупно чине чак 17,4 одсто БДП-а, а очекује се да ће додатно допринети расту БДП-а, уз очекивање стабилизације на око 4 одсто у средњем року“, рекао је он. 

Државни секретар је истакао да сматра да је наша земља успела да одржи поверење и грађана и привреде, те да су пакети испунили своју сврху, односно допринели брзом опоравку најважнијих сектора у привреди. 

„Пад БДП-а у 2020. години био је свега 0,9 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, a јавни дуг чврсто испод нивоа од 60 процената БДП-а. На крају прошле године нето прилив страних директних инвестиција износио је 3 милијарде евра, а јавни дуг је био на нивоу од 57,4 одсто. Истовремено, стопа незапослености је била 9,7 процената, што је значајно бољи резултат у односу на период пре пандемије“, напоменуо је Станивуковић. 

Он је подсетио да је у првом кварталу ове године раст био 1,8 одсто, у другом чак 13,7 процената, те да је раст у првој половини године 7,6 одсто, што је знатно бољи резултат од очекивања. 

„Логична последица је да се пројекција раста увећа на 7 одсто за целу годину, али ми верујемо, посматрајући ове податке, да ће раст БДП-а бити између 7 и 7,5 процената, што ће још једном бити један од најбољих резултата у Европи. Ефекти пакета подршке привреди и грађанима допринели су тим резултатима“, оценио је Станивуковић. 

Истакао је да је Србија забележила одличне резултате када је у питању привлачење страних директних инвестиција, те да је у првих седам месеци привукла чак две милијарде и 72 милиона евра улагања, што показује да су упркос кризи инвеститори задржали поверење у Србију и наставили да инвестирају у нашу земљу. Напоменуо је и да упркос пандемији вируса корона, јавни дуг Србије је стабилан и да је тренутно на нивоу од 55,2 одсто, што је још увек далеко од нивоа који прописује Мастрихт. 

Осврнуо се и на сарадњу са Међународним монетарним фондом (ММФ), и објаснио да је фокус на завршетку неоподних амбициозних реформи које су договорене, као и новом Програму сарадње потврђеним у јулу ове године.

Рекао је и да је пројектовани буџетски дефицит за 2021. годину 6,9 одсто, али због боље наплате и брзог економског опоравка, очекујемо да ће буџетски дефицит остати на нивоу испод 5 процената.

„Нацрт буџета за 2022. годину, предвиђа дефицит од 3 одсто и још већа издвајања за капиталне инвестиције, како би се још додатно подржао раст и запошљавање. Ова средства су претежно намењена за наставак радова на инфраструктурним пројектима, али и за остваривање нових, посебно када су у питању путеви или железничка инфраструктура, зелена агенда, дигиталне инвестиције и здравље“, навео је он и подсетио да је Србија једина земља ван ЕУ која је понудила зелене обвезнице на међународном тржишту капитала у септембру ове године, што јасно указује на посвећеност увећању инвестиција за зелену транзицију. 

Станивуковић је напоменуо и да је од великог значаја нови систем фискализације, који ће обезбедити ефикаснију контролу и бољу наплату пореза, као и успешнију борбу против сиве економије. 

Он је закључио да је Србија посвећењу наставку регионалне интеграције и економске сарадње, уз имплементацију различитих иницијатива и мера које треба да допринесу јачању привреде и унапређењу квалитета живота грађана.