Синиша Мали уручио Програм економских реформи амбасадору Сему Фабрицију

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали уручио је данас у Палати Србије шефу Делегације ЕУ Сему Фабрицију Програм економских реформи (ЕРП) који садржи детаљан приказ структурних реформи које Влада Србије планира да спроведе у наредне три године.

Програм се усваја сваке године за наредни трогодишњи период и сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике. Те реформе треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, убрзању привредног раста, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана.

„Влада Републике Србије је 28. јануара ове године усвојила Програм економских реформи за период од 2021. до 2023. године. Реч је о најважнијем документу у економском дијалогу са чланицама Европске уније и Европском комисијом. На овом документу смо дуго радили. Ово је већ седми циклус његове израде“, изјавио је Мали приликом предаје документа.

Према његовим речима, реформама је обухваћено осам кључних области као што су: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација, реформе у области економских интеграција, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и инклузија.

„У оквиру свих области дефинисали смо 24 реформске мере којима ћемо обезбедити повећану не само конкурентност наше привреде, улагања у иновативност и дигитализацију, повећање запослености усмерене нарочито према женској популацији и младима, већ ове реформе Србији треба да омогуће бржи и ефикаснији економски развој“, подвукао је Мали.

Он је додао да је у сврху испуњавања тих циљева већ креирано неколико програма као што је програм „Моја прва плата“ која предвиђа запошљавање 10.000 младих људи до 30 година.

„Усвојили смо и нови Закон о фискализацији који треба додатно да допринесе борби против сиве економије, а пре пар дана у Скупштини Србије усвојен је Закон о социјалним картама који би требало да обезбеди праведнију социјалну политику. Дакле, на прави начин овај документ дефинише приоритете Владе, а онда свака институција појединачно и министри спроводе дефинисане циљеве и тако омогућују напредак наше земље“, нагласио је министар.

Он је подвукао да се Србија показала озбиљном у борби против пандемије коронавируса, а да су два пакета економске подршке који су донети прошле године омогућили да Србија има најмањи привредни пад у Европи као и да нам незапосленост буде мања него пре пандемије.

„Јавне финансије су нам стабилне, као и инфлација и курс. Идемо са трећим пакетом економске помоћи у износу у од око две милијарде евра. Укупно три пакета вреде осам милијарди евра. Тако смо показали, надам се и ЕУ, како се успешно боримо са кризом и како да на прави начин одговорном економском политиком одговaрамо на проблеме и надам се да смо тиме дошли корак даље у нашем процесу приближавања ЕУ“, истакао је Мали.

Мали је подсетио и да ће Програм економских реформи бити детаљно размотрен са представницима ЕУ, укључујући ресоре финансија и привреде држава чланица у оквиру економског дијалога са ЕУ, да би на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања 18. маја 2021. године биле усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).

„Ово је за нас најважнији програм. Ми припремамо и нови програм са Међународним монетарноим фондом и он ће се надовезати на ЕРП. Реч је о структурним реформама наше привреде које желимо да спроведемо јер воде бољем квалитету живота наших грађана“, казао је министар.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици честитао је Србији што је успела да се избори са економском кризом у 2020. години имајући у виду тешке околности због пандемије коронавируса и да постигне чак боље резултате од Европске уније.

„Ова година би требало да буде година привредног опоравка, уз наду да ћемо успети да сузбијемо ову страшну пандемију са којом смо суочени. Европска унија као први трговински партнер и први инвеститор у Србији осећа посебну одговорност да пружи сву подршку још успешнијем развоју економије Србије“, рекао је Фабрици

Он је додао да је прошлог новембра Европска комисија издвојила девет милијарди евра бесповратне помоћи за Западни Балкан.

„Имао сам сада прилику да разговарам са министром о бројним приоритетним пројектима који ће се реализовати као што је гасни интерконектор између Србије и Бугарске, железнички коридор 10, Ауто – пут мира као и пројекти који се односе на енергетску ефикасност“, казао је Фабрици и додао да су то, већ припремљени „зрели“ пројекти, који ће бити подржани у оквиру инвестиционог плана за Србију.

Према његовим речима наставља се процес приступања ЕУ, кроз структурне реформе, чији кључни део је Програм економских реформи, најважнији економски документ, захваљујући коме треба да се повећа стопа привредног раста, конкуренција и да се створе нова радна места.

„Као што сами знате дигитална и зелена агенда су кључни приоритети који ће погурати процес економског напретка“, закључио је он.