Синиша Мали: Уводимо ред у финансирање у здравству

“Увођењем централизованих јавних набавки, робно-материјалног књиговодста и система еРецепт уводимо ред у финансирање у здравству, с циљем да се прецизно зна на шта је потрошен сваки динар који улажемо, чиме као држава показујемо одговорност. На тај начим правимо значајне уштеде, а тај новац се даље враћа у здравство улагањем у лекове, опрему, болнице”, рекао је данас потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

“Домаћинским пословањем направили смо значајне уштеде, и као што је председник Александар Вучић рекао, не интересује нас да тај новац узимамо здравству, већ да га вратимо тамо где је најпотребнији, као што је улагање у иновативне лекове и куповину опреме, али немојте да бацамо новац, то је недопустиво”, рекао је министар на скупу „Дигитализација у финансирању здравствене заштите“ којем су присустовали директори установа секундарне и терцијарне здравствене заштите.

Министар је подсетио да је на претходном панелу коме су присустовали директори домова здравља, пре месец и по дана, критиковао здравствене установе које не прате препоруке РФЗО, и констатовао да је од тада остварен помак.

"Сваки од директора и домова здравља је сада део система. Није им требало пуно, месец до месец и по дана да се ускладе, да њихови сектори финансија разумеју шта треба да раде и постали су део система. Очекујем то сада и од терцијара и секундара, клиничких центара и општих болница", рекао је Мали.

Говорећи о значају уштеда, он је навео пример да се одбијањем препорука система еРецепт губи близу осам милиона динара месечно. Навео је и да је применом временског дозирања терапије, која треба да спречи стварање кућних апотека, од маја остварена уштеда већа од девет милиона евра, те да се те уштеде крећу сваког месеца у распону од 1,1 до 1,4 милиона евра.

Нагласио је и значај централизованих јавних набавки наводећи да су оне омогућиле да се лекови и медицинска средства набављају по истој цени.

“Сада имамо систем који води рачуна о сваком динару. Раније можда нисмо били сигурни какво је робно материјално књиговодство, да ли постоје и како се троше залихе, како се троше лекови и материјал, сада све то имамо. То сам рекао директорима, да виде да држава води рачуна и да треба да преузму део одговорности на себе “, изјавио је Мали.

Министар је навео да је утврђено да се на нивоу здравствених установа, залихе и утрошци, а тиме и робно-материјално књиговодство, нису водили на потребан начин што је за последицу имало непотребне трошкове на страни државе. 

“И даље поједине здравствене установе не поступају по препорукама РФЗО и пратећег информационог система. То је недопустиво и неприхватљиво понашање. Ми правимо умрежен систем, како би остварили уштеде, да имамо више новца за нове болнице, домове здравља, лекове. Имамо толеранцију јер је све прилично ново, али, правила се морају поштовати”, истакао је Мали.

Додао је да је циљ Владе да здравственим радницима створи што боље услове за рад и што бољи квалитет живота, и нагласио да су буџетом за ову годину, укупна издвајања за здравство повећана са 466,3 милијарде динара на 490 милијарди динара.  

„Гледајући од 2014. године, када смо спровели фискалну консолидацију, до данас, укључујући последње повећање од 12,5 одсто, плате доктора медицине су веће за 102 одсто, а медицинских сестара за 115 процената. То показује наш однос према здравству“, рекао је Мали и најавио наставак улагања у здравство.

Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић истакла је да, пре него што су започете реформе у финасирању здравственог система, односно пре увођења централизоване јавне набавке, робно-материјално књиговодсто и систем е-рецепт, РФЗО није имао ниједан податак о залихама у здравственим установама, а да често ни саме установе нису имале те податке. 

“Управо зато смо увели робно-материјално књиговодство, а предуслов за то је био да се уведе централизација тендера да би цене биле уједначене, као и квалитет здравствених услуга. Централизација је са собом повукла и директно плаћање, чиме су решена дуговања здравствених установа која су у том моменту износила 4,8 милијарди динара”, рекла је директорка РФЗО.

“Тај новац, дакле скоро пет милијарди динара или 50 милиона евра, је прошле године дат за иновативне лекове. И за тај износ је први пут у историји здравства набављено чак 80 иновативних лекова. Дакле, новац који се уштеди или у овом случају, сачува, одлази тамо где нам је најнеопходније, да би здравствени систем био што ефикаснији, а услуге што квалитетније”, истакла је директорка РФЗО.

Министарка здравља Даница Грујичић говорила је о одржавању медицинских апарата и најавила да ће Министарство здравља бранити интересе пацијената , а не произвођача. 

“План је да се сав новац за одржавање апарата пребаци на Министарство здравља, тако да оно директно уговара одржавање и сервис апарата и опреме, како се не би догодило да пацијент чека по месец и више дана да се неки скенер поправи, већ да се све заврши у року од неколико дана, а пацијент добије услугу на време”, каже министарка.

Додала је да ће сви домови здравља и болнице који су били раздвојени у локалним самоуправама поново спојити и радити као једно. Такође, радиће се на томе да се свуда где недостају одређени кадрови, они надоместе, тако да све области буду покривене, а грађани не морају да путују на специјалистичке прегледе, већ да их добију у свом месту или граду.