Синиша Мали: У 2023. минимална цена рада 40.020 динара, повећање од 14,3 одсто
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да ће минимална цена рада у 2023. години износити 40.020 динара, што је повећање од 14,3 одсто, као и да ће неопорезиви део зараде бити увећан са 19.300 динара на 21.712.
„Од 1. јануара 2023. године минимална цена рада износиће 230 динара по сату, односно 40.020 динара, у односу на постојећу од 35.000 динара. То је повећање од 14,3 одсто, што је највеће процентуално повећање минималне зараде икада“, рекао је Мали, након седнице Социо – економског савета.
Он се захвалио свим члановима Савета на конструктивном дијалогу, оцењујући да ти разговори нису ни мало лаки и једноставни, али да је важно да сви учесници дијалога чују једни друге и да се разговара.
„Покушали смо да балансирамо између два захтева - захтева синдиката за много веће повећање минималне зараде и захтева послодаваца да у условима растућих цена енергената, велике нестабилности и неизвесности на тржишту, покушамо да сачувамо радна места, као и да услед повећања платног фонда не дође до отпуштања у Србији“, рекао је Мали.
Подсећајући да је 2010. године минимална зарада била око 15.700 динара, он је додао да кумулативан раст минималне зараде од 2017. године до 2023. износи укупно 90,1 одсто, а ако се гледа раст од 2012. до данас минимална зарада је порасла два и по пута.
Министар Мали је истакао и да је важно да минимална зарада реално расте више него што расте стопа инфлације.
„Из године у годину смо ишли ка материјалном повећању минималне цене рада, много већем него што је то била стопа инфлације. Исти принцип примењујемо и сада. Наиме просечна стопа инфлације ове године пројектована је на 11,5 одсто, наредне године 8,7 одсто, тако да се са овим повећање минималне зараде у многоме покрива цена или повећање стопе инфлације у ове две године“, рекао је Мали.
Он је указао и да је држава опет преузела терет повећања минималне зараде на себе и донела одлуку да се додатно растерете зараде, односно да се настави са трендом смањења оптерећења на зараде које је почело 2017. године.
„Од 1. јануара 2023. године ићи ћемо са повећањем неопорезивог дела дохотка са 19.300 динара на 21.712 динара. На такав начин ћемо да анулирамо повећање које доноси минимална зарада како бисмо избегли било какву могућност отпуштања у Србији услед повећања плата, а имајући у виду целокупно стање на светском тржишту и огромну кризу са којом се цео свет у овом тренутку суочава“, рекао је Мали.
Он је истакао да је укупно растерећење зарада у последњих пет година са 64 одсто, са овим растерећењем, смањено на 60 одсто.
„Тиме чинимо нашу привреду конкурентнијом, наше окружење атрактивнијим, а са друге стране стимулишемо и мотивишемо послодавце, не само да не отпуштају раднике, него и да запошљавају нове“, рекао је Мали.
Он је закључио и да је важно да грађани Србије разумеју да је минимална цена рада економска категорија, а не како неки коментаришу, социјална.
„Минимална цена рада је везана за послодавца да у случају потешкоћа у пословању у периоду најдуже до шест месеци исплаћује зараду како не би било отпуштања и смањења радних места. Упркос томе пре пар година смо договорили да ћемо се трудити да кроз минималну цену рада покријемо трошкове минималне потрошачке корпе“, рекао је Мали.
Он је подсетио да је само пре пар година степен те покривености био 61,2 данас, а да је данас та корпа покривена са 81,2 одсто. Додао је и да ће се у наредном периоду радити да се што пре достигне минимална потрошачка корпа.
Министар се осврнуо и на макроекономске индикаторе наводећи да је стопа незапослености 8,9 одсто, што је историјски најнижа стопа незапослености икада у Србији, раст БДП у првом кварталу је био 4,4 одсто, а у другом кварталу 3,9 одсто, јавни дуг 54,7 одсто, док је у првих осам месеци ове године прилив страних директних инвестиција 2,6 милијарди евра.
„Веома је важно да све што радимо сагледамо у склопу једне шире слике, а та шира слика зове се макроекономска стабилност у Србији, коју ћемо одржати и задржати само на основу овако балансираних одлука“, рекао је Мали.
Он је додао и да повећање минималне зараде треба гледати у склопу ширег сета мера пакета мера која Влада Србије планира у наредном периоду.
Како је рекао, од 1. новембра ће бити повећане пензије за девет одсто, а од 1. јануара додатно 12,1 одсто тако да ће кумулативно пензије бити повећане у 2023. у односу на 2022. годину за чак 20,8 одсто.
Подсећа и да ће од 1. јануара наредне године бити повећане плате у јавном сектору у износу од 12,5 одсто као што је председник Србије Александар Вучић и обећао.
„Повећање минималне зараде, плата у јавном сектору и пензија треба да доведе до очувања и побољшања животног стандарда грађана имајући у виду стопу инфлације која је увезена и са којом се суочава цела Европа, а не само Србија“, рекао је Мали.
Он је додао и да очекује да ће просечна плата у 2023. години бити 706 евра, односно да ћемо до децембра наредне године већ имати плату 715, 720 евра.
„У потпуности идемо у корак са планом да до краја 2025. године просечна плата буде 1.000 евра, а просечна пензија од 420 до 450 евра. Зато, упркос кризи и свим проблемима са којима се суочавамо, идемо са оваквим пакетом мера који има за циљ да заштити грађане Србије, а са друге стране и да побољша њихов животни стандард“, рекао је Мали.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић рекла је да је преговарачки тим који су чиниле три стране – синдикати, послодавци и представници Владе, имао интензивне преговоре.
„Овакви разговори никада нису једноставни и лаки, веома се тешко постиже консензус пре свега када су у питању синдикати и послодавци. Оно што нам је свима заједничко јесте да налазимо најбоље могуће решење у датим околностима за очување и побољшање животног стандарда грађана“, рекла је Кисић, и додала да су у складу са тим и данас вођени разговори.
Она се захвалила свим члановима Социо–економског савета на, како је рекла, пре свега продуктивној атмосфери, квалитетном социјалном дијалогу и међусобном уважавању.
„Иако су нам некада погледи различити на одређена питања ипак сви имамо исти циљ – побољшање животног стандарда грађана“, рекла је Кисић и додала да је минимална цена рада само једна од мера у пакету.
Министарка је подсетила и да је од почетка године, од када је ступила на снагу минимална цена рада за ову годину, па до данас, донет читав сет других мера који су такође имали за циљ побољшање животног стандарда грађана.
Председница УГС Независност Чеданка Андрић рекла је да повећање минималне зараде за 14,3 одсто, није понуда која је за синдикате, односно оне који примају минималну зараду, довољна.
„Наравно да смо свесни свега што се дешава, водили смо дискусију да покушамо да дођемо до консензуса, али очигледно су распони у нашим ставовима такви да се нисмо могли приближити. Нама остаје да даље разговарамо и са Владом и са послодавцима и да покушамо да реагујемо одмах почетком наредне године имајући у виду све што се дешава на глобалном плану. Ми ћемо ову тему морати да држимо готово редовно на седницама Социо - економског савета“, рекла Андрић.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је указао да је повећање од 14,3 одсто, када се погледа статистика, највеће повећање до сада, али да није довољно.
„Сваке године имамо највећа повећања, сваке године су та повећања све већа и већа, али и разлика са минималном потрошачком корпом је све већа“, рекао је Орбовић и додао да је циљ био да минимална потрошачка корпа и минимална зарада буду у истој равни, али да се, нажалост, то не дешава.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић изразио је задовољство и захвалио се Влади Србије и председнику Александру Вучићу на подршци и разумевању које имају за привреду Србије и за послодавце јер, како је истакао, да нема привреде не би било ни запослених, ни плата за грађане, ни буџета и цео циклус би се урушио.
