Синиша Мали: Кључна ствар у данашњој глобалној економији је наћи изворе раста

Србија се несумњиво суочава са никада већим притисцима који директно или индиректно утичу на нашу земљу и зато је веома важно да у условима такве глобалне кризе, проблема и изазова будемо јединствени и сложни, а да се изборимо са таквим изазовима можемо уколико нам је економија јака, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали. 

„Што смо економски јачи и стабилнији, што нам је БДП већи, што имамо већи број запослених, већи број фабрика тако смо јачи да се одупремо разним притисцима. У првом кварталу ове године БДП Србије расте 4,6 одсто, потпуно смо стабилни. Кључна ствар у данашњој глобалној економији је наћи изворе раста“, рекао је Мали гостујући на ТВ Хепи.

Он је поручио да Србија има у плану 323 пројекта у целој земљи кроз програм „Србија 2027“ које ће искористити као развојну прилику да се подигне квалитет живота, квалитет инфраструктуре, да се подигну плате и пензије.

„Циљ нам је да 2027. просечне плате износе 1.400 евра, а пензије и минимална зарада по 650 евра“, рекао је министар и подсетио да је 2012. године минимална зарада износила 15.700 динара док је данас више од 400 евра те да је у јуну те године просечна пензија износила 203 евра, али да на рачуну није било новца за исплату јер је било око 70 милиона евра, а за пензије је било неопходно 350 милиона. 

Он је истакао да је градња нових километара путева и пруга последица одговорне политике те да раст који Србија бележи долази након тешких мера фискалне консолидације. 

Мали је подсетио да је држава снагу показала 2020. године када је терет кризе преузела на себе, када су за шест месеци изграђене три нове ковид болнице, када су грађанима обезбеђене вакцине у тренуцима несташице, када је пружена помоћ привреди да сачува радна места и да опстану микро и мала предузећа у тешким условима за пословање. 

„Показали смо колико смо одговорни. Председник Александар Вучић је указао да је приоритет чување радних места. У психолошком смислу је било важно да грађани осете да је држава ту, да се никада опет не деси да држава заборави грађане“, рекао је Мали. 

Он је истакао да је Србија тада сачувала макроекономску стабилност упркос ковид кризи 2020, потом поремећајима у ланцу снабдевања, те енергетској кризи и конфликтима у Украјини, потом и Гази. 

Упркос свему томе у последњих неколико година, како је рекао, Србија данас има десет пута већи раст БДП-а у односу на земље Европске уније, а уз то је сачувала радна места и наставила да смањује незапосленост са 25,9 одсто колико је износила 2012. године када је сваки четврти грађанин био без посла, на садашњих 9,1 одсто.

Уз то, додао је, две године заредом бележимо рекордне приливе страних директних инвестиција па су оне прошле године износиле 4,5 милијарди евра, односно 4,4 милијарде у 2022. години.

„То нас чини атрактивном, конкурентном, транспарентном земљом. Инвеститори воле стабилност и што свако обећање испуњавамо, а за грађане Србије то значи нова радна места, веће плате, више новца у буџету за нова улагања“, истакао је Мали. 

Он је подсетио да ће обећање програма „Србија 2025“ које је дато 2019. године, да ће просек плата достићи 1.000 евра, бити испуњено следеће године, а да је кроз тај програм започета градња брзе пруге Београд-Суботица те да је део до Новог Сада завршен док ће остатак бити пуштен у рад до краја године. 

Све ово је, истакао је, пут за даљи раст који 2027. треба да нас доведе до просечних плата од 1.400 евра. 

„Пројекти су симболи успеха и развоја Србије, али ми се њима бавимо због људи јер све то доприноси расту економије и развоју. Економија је као слагалица и сви мали делићи су битни“, објаснио је министар финансија. 

Он се осврнуо и на јавни дуг Србије речима да у овом тренутку он износи 47,6 одсто БДП-а те да нема говора о превеликом задужењу Србије имајући у виду чињеницу да је просек задужености еврозоне 89, односно 93 одсто БДП-а износи задуженост на светском нивоу. 

Мали је истакао да српски БДП расте па данас износи око 70 милијарди док је 2012. године износио 33 милијарде евра док је циљ да се достигне 100 милијарди евра годишње. 

„Све радимо како треба, то потврђују и ММФ и светске кредитне агенције јер смо само корак испод инвестиционог рејтинга. Србија иде даље, усмерени смо на извоз и на инвестиције и то је наша економска политика“, поручио је Мали.

Он је оценио да све то подиже конкурентност Србије, доноси нова радна места, али да је важно да расте цео регион јер ће онда и Србија као доминантна економија у региону највише добити. 

„Зато нам је потребно јединство, а не раздвајање. Зато нам треба заједничка економска политика“, оценио је Мали и поручио да ће од укупно седам милијарди евра предвиђених Реформском агендом Европске комисије Србија добити око 1,7 милијарди евра. 

Он је поручио да се све ради како би се окружење учинило атрактивнијим да би људи живели боље, за шта је неопходна, рекао је, јака економија са инвестицијама. 

Мали је истакао да је један од важних пројеката изградња Националног стадиона на простору на коме се гради ЕКСПО који је, како је рекао, највеће градилиште у Европи на коме ће на 160 хектара нићи и станови, акватик центар и тако даље.

„То је чист пример како једна инвестиција отвара другу па тако стадион и ЕКСПО отварају 1.000 хектара простора за даљи развој, ту има простора за изградњу школа, болница. Отварамо нове изворе раста“, рекао је Мали. 

Он је поручио да је ЕКСПО највећа развојна шанса за Србију, где се очекује око три милиона посетилаца и где ће нићи и тематски паркови. 

„То је инвестиција која је сидро“, закључио је Мали.