Министар Синиша Мали представио Програм економских мера за подршку привреди
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је Програм економских мера за подршку привреди Србије и смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19. “Иако је криза коју је вирус изазвао и са којом се привреда суочава глобалног карактера, Србија је последњих година водила мудру фискалну политику, због чега је сада спремна да највећи део терета кризе преузме на себе. Ми смо спремнији него икад, економски снажни, са стабилним јавним финансијама“, истакао је Мали.
Министар је подсетио да је Програм економских мера резултат тешких реформи које је Србија спроводила од 2014. године. “Тада смо били земља близу банкрота, али смо храбрим и озбиљним реформама успели да покренемо нашу привреду. Наиме, резерве које смо створили захваљујући реформама, данас користимо како бисмо неутралисали негативне ефекте глобално изазване кризе. Јавни дуг нам је испод 50% БДП-а, четири године заредом смо имали суфицит у буџету“, подсетио је министар и додао да смо у последњем кварталу прошле године имали највећи раст у Европи, који је износио 6,2%.
„Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, индустријска производња нам је у фебруару била чак 7,6% већа него у истом периоду прошле године. Зашто Вам све ово говорим? Да се није десила епидемија корона вируса, 2020. година би за Србију, у економском смислу, сигурно била најуспешнија у нашој новијој историји. Управо зато је важно што сада имамо стабилне јавне финансије, како би се лакше изборили са овом кризом“, истакао је Мали.
Министар је објаснио да је Програм економских мера вредан 5,1 милијарду евра или 608,3 милијарди динара.
„Да бисте боље схватили колики је то новац, рећи ћу вам да је то половина годишњег буџета Републике Србије. У процентима у односу на БДП вредност овог програма износи 11%. Нема много земаља у свету, развијенијих од нас, које имају овако значајан програм економских мера. Дакле, огроман новац који иде директно у руке привреди, послодавцима и запосленима, а који ће помоћи да наш БДП, након кризе, настави даље да расте“, истакао је Мали.Министар је објаснио да је у последњих десет дана, велики број привредника, привредних удружења и економиста Влади Србије упутило своје сугестије за очување привреде, те да је и највећи број њихових предлога уврштен у овај пакет мера.
Министар подвлачи да економски Програм има два циља – да помогне нашој привреди, поготову приватном сектору да остане на стабилним ногама, али и нашим грађанима да задрже радна места и плате. „Циљ нам је да привреда дан након завршетка пандемије настави тамо где је стала и да се још брже развија”, истакао је министар. Објаснио је да су економске мере подељене у четири групе: мере пореске политике, директна помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности као и директна помоћ свим пунолетним грађанима Републике Србије.
Мере пореске политике предвиђају одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе за предузећа у приватном сектору, током трајања ванредног стања, а најмање у периоду од три месеца, уз каснију отплату настале обавезе у ратама са почетком најраније од 2021. године (са могућношћу отплате у периоду до 24 месеца). Уз то, одлаже се и плаћање аконтације пореза на добит у другом кварталу 2020. године за сва предузећа. Такође, даваоци донација ослобађају се обавезе плаћања ПДВ-а. “Укупна вредност ових мера је 161 милијарда динара, ово је био и најважнији захтев скоро свих привредних субјеката у Србији. На овај начин држава на себе преузима порезе и доприносе на зараде и тиме охрабрујемо привредне субјекте и наша предузећа да плаћају нето зараде својим запосленима и задрже пуну запосленост. Показујемо снагу тиме сто 1,3 милијарде евра обавеза које би имала привредна друштва преузимамо на себе”, каже Мали.
Директна помоћ приватном сектору подразумева помоћ предузетницима који се паушално опорезују и који плаћају порез на стварни приход. Уплата микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору у висини три минималне зараде за време трајања ванредног стања. “Нама су се последњих недеља управо највише јављали мали предузетници, који у потпуности зависе од свог малог бизниса. Тако да ће сваки фризер, пекар, обућар, таксисти– добити минималац у износу од 30.000 динара, као и сви његови запослени, и то за период од три месеца”, истиче Мали.Преко 900 000 људи је у овој групи, наводи министар, додајући да су управо они и највише погођени овом кризом, а циљ државе је да из ње што пре изађу. Такође, предвиђена је директна помоћ и великим предузећима у приватном сектору у виду уплате у висини 50% нето минималне зараде за време трајања ванредног стања, за запослене којима је решењем утврђен престанак рада. “Циљ је да се сачувају радна места”, истакао је министар, апелујући на послодавце да сачувају све запослене.
Министар, међутим, упозорава да су два ограничавајућа фактора за она предузећа која желе да искористе погодности овог програма.”Овај програм се не примењује на привредне субјекте који су током ванредног стања умањили број запослених за више од 10%, као ни на она предузећа која су прекинула пословање пре програшења ванредног стања, односно пре 15.марта 2020. године”, каже Мали.
Мере за очување ликвидности подразумевају финансијску подршку кроз Фонд за развој, који ће ставити на располагање око 200 милиона евра кредита за ликвидност за микро, мала и средња предузећа, привредне субјекте, пољопривредна газдинства и задруге. Такође, Србија ће комерцијалним банкама обезбедити и гарантну шему за кредите за одржавање ликвидност и обртних средстава за микро, мала и средња предузећа, као и пољопривредна газдинства. “Дакле,то су кредити иза којих стоји држава, а у којима банке немају велии ризик, а све то радимо да нам привреда што пре крене напред пуном паром”, каже Мали.
Четврта мера, према речима министра, јесте издвајање средстава у износу од 100 евра за све пунолетне грађане. За то ће бити издвојено 70 милијарди динара из буџета. “Желимо да на тај начин додатно помогнемо нашим грађанима, али и да им повратимо оптимизам и покажемо колико је Србија јака.Дакле, сваки пунолетан грађанин Србије ће након укидања ванредног стања добити 100 евра у динарској противредности”, рекао је Мали.
Наводи да ће се економски програм финансирати из резерви које имамо у буџету,премештањем појединих апропријација обезбедиће се један део новца, док ће се други део новца обезбедити на тржишту капитала, како домаћем, тако и на међународном. “Притом, водиће се рачуна, као и до сада, о одрживости наших јавних финансија”, истиче Мали.
Министар објашњава да је формиран и тим који ради на унапређењу регулативе којом би се подстакло тржиште обвезница, пре свега корпоративних обвезница. “На овај начин бисмо помогли великим предузећима да брже преброде ову кризу и дођу до потребног капитала за даљи раст”, каже Мали и додаје да очекује да ће у наредних десетак дана Влада усвојити и одговарајући правни оквир, како би се све предложене мере могле спровести. Понавља да неће бити смањивања плата у јавном сектору, нити отпуштања радника. Такође,наводи, и пензије ће бити сигурне и редовне.
“Желим да захвалим свима који су радили на овом програму мера, колегама министрима, њиховим сарадницима, Народној банци Србије и гувернеру Јоргованки Табаковић, Привредној комори Србије, експертима и економистима како из земље, тако и из иностранства, нашим привредницима, са којима смо се консултовали и који су нам умногоме помогли и чије смо предлоге и сугестије уврстили у овај програм. Ипак, посебна захвалност премијерки Ани Брнабић и председнику Александру Вучићу, захваљујући чијој политици је Србија сада економски снажна и у ситуацији да помогне нашој привреди”, истакао је Мали и додао да ово нису прве, већ додатне мере.
Подсетио је да је Влада Србије као прве мере предложила повећање плата медицинских радника за 10 % од 1. априла, те исплату једнократне помоћи пензионерима у износу од 4.000 динара. Тај новац ће, подсећа, пензионери добити 10. априла, заједно са целокупним износом пензије, који ће тог дана добити из једног дела.Такође, једна од мера која је прописала Народна банка Србије јесте застој у отплати (мораторијум) дужницима на отплату кредита, као и обавеза по основу финансијског лизинга, не краћи од 90 дана, или од трајања ванредног стања, за које време банка не обрачунава затезну камату и не покреће поступак извршења, као ни поступак принудне наплате према дужницима, односно не предузима друге правне радње у циљу наплате потраживања од дужника. Такође, подсећа и да је Народна банка Србије смањила референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 1,75%. „Већ овим мерама показали смо колико смо спремни да се боримо за нашу привреду и за очување радних места“, истакао је министар.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да је држава прихватила 90 одсто предлога различитих удружења и асоцијација привредника и да ће усвојени пакет мера сачувати радна места, ликвидност и производњу у земљи.
„Овај пакет мера јесте нешто што чува кичму привреде“, истакао је Чадеж. Председник ПКС се у име привредника, удружења и асоцијација, као и чланица Коморе захвалио држави што је саслушала глас привредника.
Фото: Танјуг