Мали: За два дана почиње пријава за 60 евра помоћи свим пунолетним грађанима Србије

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали подсетио је данас да за два дана, 28. априла, почиње пријава пунолетних грађана за помоћ од 30+30 евра путем портала Управе за трезор, док ће телефонска пријава почети 5. маја и трајаће до 15. маја.

„Процес пријаве биће организован као и прошле године, када је помоћ државе од 100 евра добило око 6,2 милиона грађана Србије. Позивам грађане да и ове године искористе ову помоћ и пријаве се“, рекао је Мали, гостујући на ТВ Хепи.

За ову врсту помоћи, како је рекао, не треба да се пријављују пензионери, корисници социјалне помоћи, нити лица која су на издржавању затворске казне.

Он је објаснио и да уплата помоћи најстаријима креће одмах након првомајских празника.

„Дакле, 6. маја исплатићемо све пензионере у једном дану. Пензионера има више од 1,7 милиона и њима ће прво бити уплаћена помоћ. Корисници социјалне помоћи и они који су на издржавању затворских казни, добиће помоћ 7. маја, а три дана касније, 10. маја биће уплаћено и других 50 одсто минималне зараде, што је део трећег пакета помоћи“, рекао је он.

Он је нагласио да ће исплата помоћи за остале грађане почети 12. маја и да очекује да ће тај процес бити завршен у року од осам дана, до 20. маја.

Напоменуо је и да у трећој и четвртој недељи маја грађани на Косову и Метохији могу очекивати помоћ државе.

„Помоћ од 100 евра ће добити грађани на Косову и Метохији, укључујући и децу, а 200 евра ће бити уплаћено за оне који тамо живе, а незапослени су“, рекао је он.

Министар финансија је објаснио да ће сви незапослени у Србији, који су регистровани у Националној служби за запошљавање добити помоћ од 60 евра, која ће им бити исплаћена у јуну.

Истакао је да ће сутра, 27. априла почети исплата помоћи за градске хотеле, којих се укупно пријавило 294, и да ове недеље почиње уплата 600 евра по аутобусу, за све аутопревознике који су се пријавили.

„Укупан трећи пакет помоћи вредан је 257 милијарди динара. У априлу смо већ исплатили 50 одсто минималне зараде, коју је добило преко милион и 130 хиљада радника у Србији запослених у микро, малим, средњим, великим предузећима и код предузетника“, објаснио је он.

Подсетио је да је прошле године први пакет помоћи организован у априлу, одмах по избијању пандемије, као и у септембру, те да је уз трећи пакет помоћи, држава за помоћ привреди и грађанима укупно издвојила 8 милијарди евра.

Мали је подсетио да је држава четири године заредом имала суфицит у буџету, јер се, како је објаснио, водило рачуна о сваком динару, и направљена је резерва за кризне ситуације.

„Увек је било да се држава повлачи када је криза, а приватници се сналазе. Ми смо окренули ту причу и рекли да ће највећи терет кризе преузети држава“, навео је он, и додао да је управо то спасило нашу економију јер смо имали један од најмањих падова БДП-а прошле године, стопу незапослености нижу него 2019, јавни дуг у потпуности под контролом и на нивоу испод 60 одсто БДП-а.

Осврнуо се и на критике Фискалног савета и напоменуо да резултати говоре више од речи.

„Људи треба да буду свесни да смо ми прошле године имали и већу наплату ПДВ-а у односу на 2019. у бруто износу, упркос пандемији вируса корона, иако смо имали затварање од 45 дана, мања или већа ограничења током целе године. Погледајте сада, са великим пакетима за ликвидност, кроз гарантне шеме, помоћ људима – ми смо угурали новац у економију. Омогућили смо грађанима да не заустављају куповину, да се ослободе страха. Тако смо обезбедили да се роба продаје, да се наставља производња. Зато смо имали већу наплату ПДВ, што је основни индикатор економске активности“, рекао је Мали.

Министар је истакао да људи нису бројке и да им је неопходна помоћ.

 „Ово је буџет грађана Србије, ми њима хоћемо да помогнемо. И са те стране, имамо потврду у резултатима од прошле године. Поред економије коју чине бројке, ту је и психологија као важан чинилац економије. Са три пакета помоћи држава жели да улије грађанима и привреди дозу сигурности и оптимизма“, навео је он.

Објаснио је да је држава успела да, упркос кризи, доводи велике инвеститоре у земљу.

„Погледајте Нидек, највећу јапанску инвестицију у Новом Саду. Они у Србију улажу две милијарде евра, а имамо и Тојо тајерс који је дошао прошле године. Упркос пандемији имате стране инвеститоре који долазе у Србију. Наша земља је показала да је озбиљан партнер, показала да је одговорна држава, да своје обавезе испуњава у динар и у дан. Поштујемо сваку обавезу према грађанима, али и сваки динар обавезе плаћамо у дан, немамо ни динар дуговања, што је важна подршка и привреди и важна порука свима“, напоменуо је Мали.

Министар је истакао и да држава гради одговорну политику и кроз никад већа капитална улагања.

„Најважнији део ребаланса буџета за 2021. годину је и чињеница да имамо никад више новца за капиталне инвестиције, за које је предвиђено 430 милијарди на нивоу опште државе. Тако је предвиђено да до краја године почне градња четири нова аутопута, почетак реконструкције изградње КЦ Војводина у Новом Саду, изградња фабрике вакцина... На Торлаку се већ производи руска вакцина. Ми ћемо бити независни када је производња вакцина у питању од осталог дела света, што је за неку нову кризу веома важно“, објаснио је Мали.

Министар Мали је прецизирао да нас до краја године чека почетак изградње метроа у Београду, што је један од најважнијих пројеката.

„То више није само обећање, јер смо ми сада у таквој динамици да до краја године почињемо да градимо прву линију метроа у Београду. Данас ћемо на Радној групи потврдити Предлог закона о метроу, који ће у четвртак бити на влади. Реч је о закону који ће дефинисати не само процес изградње, већ и процес управљања метроом“, напоменуо је он.

Истакао је да се тренутно завршава процес експропријације на Макишком пољу, где ће бити депо, односно гаража за метро.

„Ми ћемо 2023. године почети да градимо и другу линију метроа, тако да ћемо до 2030. године имати две линије у функцији у Београду. То ће онда бити други град. Биће испуњен вишедеценијски сан“, навео је он.

Мали је истакао и да појединци нису веровали у Београд на води, који је од сметлишта на којем су живеле жабе, змије и гмизавци, постао симбол престонице, симбол напретка Србије.

„Тај пројекат је покренуо нашу привреду 2013, 2014. године, и отворио могућност да градимо и ауто-путеве, да променимо имиџ Србије, да покажемо да смо победници, да неке ствари можемо да променимо, а с друге стране да добијемо дозу ауторитета и пред страним инвеститорима. Погледајте, данас се граде ауто-путеви се, фабрике, болнице...“, рекао је Мали.

Министар финансија је напоменуо да је по питању економије кључан други квартал.

„Ми циљамо да имамо раст од преко 10 одсто у другом кварталу у односу на прошлу годину. Ако то успемо, ми ћемо бити на стопи раста од 6 одсто ове године, што ће бити једна од навећих стопа раста у Европи. Тако ћемо се вратити на оне стопе раста из 2019. године“, навео је он и закључио да је држава кроз јединство, одговорност и солидарност показала да је ту када је потребно.