Мали: Велики изазови су пред Србијом, али свакодневно се боримо за бољи живот грађана

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је се до данас још 25.000 младих пријавило за новчану помоћ државе у износу од 100 евра, те да су јавне финансије у потпуности стабилне.

„Наше јавне финансије су стабилне и у потпуности под контролом. Тако је сада удео јавног дуга у БДП-у 52,1 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта од 60 процената, упркос огромној помоћи коју смо дали. У прва три дана јуна поново исплаћујемо 100 евра младима од 16 до 29 година. Укупно се пријавило око 25.000 младих у оквиру новог циклуса, а подсетићу да је у првом кругу исплаћен новац за 1.059.425 њих. Они који су се пријавили, не морају то поново да чине, новац ће им бити уплаћен аутоматски. И ово је знак да смо поново погодили тачно у мету“, рекао је Мали гостујући на телевизији Хепи.

Он је додао и да ће на седници Владе Републике Србије бити усвојена одука да предузећа која су под утицајем сукоба у Украјини могу да користе другу гарантну шему за рефинансирање обавеза из прве гарантне шеме.

„Дакле, мера ће се односити на предузећа која имају извоз или увоз из Украјине, Белорусије и Руске Федерације. Иначе, реч је о веома повољним кредитима, који су јефтини, на пет година са две године гаранције и грејс периодом. То је покушај да им се помогне и олакша веома тешка ситуација“, навео је он.

Како је објаснио, држава се из дана у дан бори, а грађани не треба да брину да ли ће рафови у продавницама бити пуни. 

„Пре неколико месеци, на иницијативу председника Александра Вучића, ми смо попунили робне резерве, купили смо робу унапред, знајући да долази велика криза. Сећам се да је председник још у новембру рекао да можемо очекивати кризу, због чега је било неопходно набавити све што треба. Ми смо купили све што је неопходно, чак и воду, млеко у праху, напунили робне резерве до врха. Када креће криза, када се прекину ланци снабдевања, на овај начин се спречава несташица у продавницама. То је за нас веома важно, посебно после лоших искустава деведесетих“, нагласио је Мали.

Он је додао да Србија контролише цене основних животних намирница, као и нафте. 

„И даље имамо контролисане цене горива, има га на пумпама, а и даље имамо ниску цену струје упркос огромној енергетској кризи. Председник Вучић је рекао да струја неће поскупети. Цене расту, расту и трошкови транспорта због растуће цене горива, струје... Оно што нека фабрика произведе сигурно је скупље. И онда погледајте, фабрике због растуће инфлације не могу да повећају цену својих готових производа колико би требало, јер опада куповна моћ грађана, па се праве компромиси. Са друге стране, управо због инфлације, запослени траже веће плате, а то прави притисак на пословање које постаје скупље, јер скупља је производња. Када имате више новца у условима велике инфлације, то онда подстиче потрошњу, а самим тим утиче и на инфлацију. Зато се сви сада питају шта да раде. Треба искоординирати монетарну политику, оно чиме се бави НБС и оно што ради Влада у смислу фискалне политике, односно помоћи привреди, грађанима. Покушавате да контролишете инфлацију, а са друге стране да будете довољно стимулативни и да економија и даље расте. У овом тренутку пронашли смо баланс. Ми растемо, стопа раста је и даље висока и ове године ће бити између 3,5 и 4,5 одсто, што је у складу са пројекцијама. Са друге стране прави нам проблем увезена инфлација из иностранства и то не можемо да контролишемо“, објаснио је министар.

Одговарајући на питање о каматним стопама, Мали је навео да подизање референтне каматне стопе НБС и Европске централне банке утиче на раст камата, поготово оних са варијабилном каматном стопом.

„То је последица глобалне кризе, имајући у виду да инфлација расте. Један од инструмената монетарне политике јесте подизање каматих стопа како би се привреда охладила, односно да би инфлација ишла доле. Последица је раст цена кредита и према привреди и према грађанима, а то је понекад потребно како би се направила већа цена капитала и како би се мање трошило. Очекује се да мања потрошња води ка снижењу инфлације. Имамо инструменте и монетарне и фискалне политике, али је потребно бити опрезан и паметан. Пример за фискалну политику је помоћ грађанима. Најсиромашнији имају проблем са плаћањем обавеза, па држава долази са предлогом како да им помогне“, објаснио је Мали.  

Он се присетио почетка пандемије када је председник Вучић рекао да нема предаје и нагласио да је то и даље императив.

„Ако се сећате, са 8,8 милијарди евра смо реаговали и спасили нашу економију, изградили смо и КБЦ Србије у Београду и у Нишу, набавили смо све вакцине, респираторе, сву потребну опрему. Тако ћемо и сада. Пратимо ситуацију, штедимо сваки динар, иако свих десет ауто-путева и брзих саобраћајница и све оно што градимо у оквиру зелене агенде не стаје. Не заустављамо започете инвестиције, јер тако држимо нашу грађевинску индустрију живом. На тај начин се утиче и на раст економије“, навео је он. 

Напоменуо је да су проблеми Европе изазови и за нашу земљу.

Министар се осврнуо на проблеме са којима се суочавају знатно развијеније земље у свету. 

„Ако погледате Немачку, када читам изјаве челника Фолксвагена и других аутомобилских гиганата, и када видим да смањују производњу за 30, 40 одсто, јасно је да то не може да се не рефлектује на нас, пошто ми извозимо разне компоненте у тој индустрији. Компоненташи праве разне ствари за њих, једноставно имате индиректни утицај јер велике економије у Европи, брже него што смо очекивали, осећају последице кризе“, навео је Мали.

Он је рекао да се настављају притисци на председника Вучића и на Србију. 

„Имам осећај као да је хистерија у питању. Као што је и председник рекао, воз је одавно кренуо са истока ка западу, а ми смо на средини. Осећај је да неће ни да се чују међусобно, а не да саслушају. Кад се догађа криза, неопходан је компромис, јер ово утиче на цео свет. Овај сукоб ће поготово утицати на најсиромашније, који ће имати велике проблеме, посебно када су у питању енергенти, храна. Не види се крај рату, а ми морамо да будемо прецизни, паметни, да водимо рачуна о сваком динару, да знамо наше приоритете. Енергетика је по мени најважнија, да видимо како ћемо да дефинишемо енергетску стратегију за наредних три до пет година, да покушамо да будемо што независнији од других. Морамо да будемо спремнији и јачи у годинама које следе“, нагласио је Мали. 

Осврнуо се и на нови систем фискализације који је у примени од 1. маја ове године. 

„Веома сам задовољан резултатима. Нови систем омогућава Пореској управи да комуницира у стварном времену и то је велики алат у борби против сиве економије. Ако желимо уређену Србију, онда за то треба да се боримо. У свакој земљи се порез плаћа и то је наш посао који морамо да спроведемо до краја. Грађани препознају QR кодове, које могу да очитају мобилним телефоном. То види и Пореска управа, а ако постоји проблем иду на терен. У последњих десетак дана је било 760 теренских контрола, а 143 објекта су затворена. Теренска контрола усмерена је и на угоститељске објекте, фризерске салоне, све који су обухваћени и по старом и по новом систему“, изјавио је он. 

Министар финансија је подсетио да је од 1. маја кренула и употреба е-фактура за 10.500 корисника јавних средстава. 

„Цела држава сада ради без папирних фактура. Ако као приватник желите да радите са државом, морате да шаљете електронске фактуре, јер друге не прихватамо. До краја године и сви приватни субјекти дужни су да уведу е-фактуре. Не само да је систем транспарентнији, већ ће се брже враћати ПДВ, а имамо бољу контролу како би се спречиле преваре. Боримо се заједно против сиве економије, водимо рачуна о ситуацији у свету, како бисмо умањили негативне последице, а истовремено не заустављамо велике реформе. У првом кварталу имали смо 600 милиона евра страних директних инвестиција у Србији. И даље долазе инвеститори, отварају се фабрике, нова радна места, што је невероватно. Али, зато је важно да будемо конкурентни, да градимо атрактивнији привредни амбијент, да док траје криза урадимо што више, изградимо што више путева и да завршимо започете реформе“, рекао је он.

На питање о могућности доласка два моћна произвођача аутомобила у Инђију, Мали је рекао да ако се то догоди, имаћемо потпуно другачију Србију.

„Тренутно се преговара са два велика инвеститора. То би била сјајна вест јер би тиме отворили нову страницу историје када су у питању економија и привреда Србије. У последње две и по године наша земља се показала као кредибилна, изградила је поверење, свако обећање је испуњено и када су у питању грађани и када је у питању привреда. Обећање према инвеститорима је у потпуности испуњено, пошто је сваки динар исплаћен онако како је договорено. Изграђени кредибилитет даје ефекат, верују нашој држави и председнику Вучићу да ће урадити оно што је договорено. 

Осврнуо се и на ситуацију у региону и истакао да мир и стабилност нису само речи, већ неопходност како би наставили да растемо и развијамо се. 

„Баш данас имамо састанак са председником Вучићем у вези иницијативе „Отворени Балкан“. Ми смо све урадили и са Северном Македонијом и са Албанијом. Надам се да ће Црна Гора приступити иницијативи. Сада камиони слободно прелазе, са радним дозволама људи из Албаније раде у Србији и Северној Македонији и обрнуто. Поред тога, убрзава се проток робе, цео регион економски иде даље. Са јачим регионом Србија добија, али добија и регион. Када смо већи, онда смо атрактивнији јер смо веће тржиште. Већа је заинтересованост инвеститора“, напоменуо је министар. 

Мали је рекао да принципијална позиција Србије има и своје последице, посебно када је тржиште капитала у питању. 

„Имамо проблема и имао сам разговоре са највећим улагачима. Разуме се наша позиција, али да не буде да је ризичнија него било која друга. Изазови су огромни, тржиште капитала реагује на сваку кризу. Надам се да ћемо избећи најгори сценарио. Имамо довољно новца, боримо се да обезбедимо нормално функционисање наше економије и да омогућимо несметано функционисање и стабилан животни стандард грађана Србије“, закључио је Мали.