Мали: У 2022. години већа минимална зарада за 9,4 одсто и додатно растерећење послодаваца
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали је након седнице Социјално –економског савета (СЕС) рекао да ће минимална цена рада у 2022. години износити 35,012 динара, што је повећање од 9,4 одсто, уз повећање неопорезивог дохотка са 18.300 на 19.300 динара, као и уз умањење доприноса на терет послодаваца за ПИО фонд од 0,5 одсто.
Поред министра финансија, министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарије Кисић Тепавчевић, представника послодаваца и запослених, седници СЕС присуствовала је и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.
Мали је на конференцији за новинаре после састанка нагласио да је важно да српска привреда након сваког разговора о минималној заради иде напред, да се одржава пуна запосленост, а да конкурентност и ефикасност рада привреде не заостају.
„Од 2017. године имамо континуитет растерећења привреде када су порези и доприноси на плате у питању. Тада је оптерећење на зараде било 64 одсто, а од следеће године ће бити 61,1 одсто. То смањење доприноси даљем запошљавању, отварању нових радних места, доприноси растерећењу рада, како би се наставила политика запошљавања и смањења незапослености у Републици Србији“, навео је он.
Напоменуо је да српска привреда расте упркос пандемији и највећој економској кризи икада.
„Према подацима Републичког завода за статистику, у првој половини ове године стопа раста нашег БДП-а је 7,6 одсто. Очекујемо резултате за трећи и четврти квартал, али већ сада можемо да кажемо да ће раст на крају године бити минимум 6,5 одсто. Са смањењем нашег БДП-а због пандемије вируса корона прошле године од минус један одсто, уз резултате ове године, завршићемо као једна од три најбоље земље у Европи. То је потврда одговорне економске политике коју води Влада Републике Србије“, рекао је он.
Мали је објаснио и да је Србија у првих седам месеци имала 2,1 милијарду страних директних инвестиција.
„Не опада тај прилив упркос пандемији вируса корона, а такође имамо и потврду да нам расте запосленост. С друге стране, задржали смо макроекономску стабилност пошто је тренутно 55,5 одсто удео јавног дуга у БДП-у, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт. За првих осам месеци планирали смо 234 милијарде динара дефицит, што је око две милијарде евра, а имали смо дефицит 71 милијарду. То је 160 милијарди динара бољи резултат него што смо предвидели“, рекао је Мали.
Подсетио је да се наставља са уплатама помоћи у оквиру трећег пакета.
„Тако ћемо 22. септембра исплатити 50 евра пензионерима, као део помоћи за умањење негативних последица пандемије Ковида 19. У новембру нам следи и исплата додатних 30 евра из буџета и у децембру још 20 евра за све пунолетне грађане“, рекао је он.
Министар финансија је истакао да ће захваљући повећању минималне зараде од 9,4 одсто од јануара следеће године, као и уз повећање пензија и плата у јавном сектору, просечна плата у децембру 2022. године бити 670 евра.
„То је у складу са програмом „Србија 2025“, који се остварује онако како смо дефинисали. Зато очекујемо да ће у децембру 2025. године просечна плата бити 900 евра“, навео је он и закључио да је основни циљ повећање животног стандарда грађана Србије.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић рекла је да ће повећање минималне зараде од 9,4 одсто од 1. јануара следеће године достићи покривеност минималне потрошачке корпе од 89 одсто. Она је објаснила да разуме да су синдикати незадовољни и најавила да ће на крају 2023. године бити донета одлука да се минимална зарада од 1. јануара 2024. године изједначи са минималном потрошачком корпом.
„Мислим да смо дали све од себе и да смо дошли до најбољег могућег резултата. Ови разговори се настављају, пошто је велики посао пред нама. Очекујем да 2023. године донесемо одлуку на једном оваквом састанку, која ће довести минималну цену рада на 100 одсто покривености минималне потрошачке корпе“, рекла је она и подсетила да је прошле године најнижа цена рада повећана за 6,6 одсто, иако је БДП земље пао за један одсто.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је Влада радила у пуном капацитету по питању преговора о повећању минималне цене рада за 2022. годину и истакла да је јасно да сви партнери у СЕС-у имају исти циљ, да се побољша социјално-економски статус грађана.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић истакао је да је његово мишљење да Влада Републике Србије конструктивно размишља и о привреди и о грађанима, те да са предложеном минималном зарадом показује одговорност. Напоменуо је да је за послодавце најзначајније постизање договора о смањењу оптерећења привреде.
Представници СССС и УГС Независност рекли су да нису задовољни јер су очекивали да повећање минималне зараде покрије 100 одсто минималну потрошачку корпу. На конференцији је истакнуто и да је у последње четири године повећање најнижих плата у Србији било чак 52 одсто, односно да је раст минималних зарада био већи од раста потрошачке корпе.
