Мали: „Треба да говоримо о решењима, а не само о изазовима у свету“

„Свет се мења и важно је да се прилагодимо новим околностима, а посебно је важно да тражимо нове изворе раста. Треба да гледамо неколико деценија унапред и да одлучимо којим путем желимо да идемо. Не треба да говоримо само о рату, већ о миру, не треба да говоримо само о изазовима, већ и о решењима“, изјавио је данас први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали на GLOBSEC Татра Самиту који се одржава у месту Штрбско плесо у Словачкој. 

Мали је учесницима Самита представио макроекономске резултате Србије, као и програм "Скок у будућност -Србија 2027".

„Србија је на европском путу и на убрзаном путу привредног раста. У првој половини године наша земља је друга најбрже растућа економија у Европи. Имамо рекордно висок прилив директних страних инвестиција, рекордно високу запосленост, и све то упркос кризи. Желимо да Србија расте, стално тражимо нове изворе раста, а један од начина је пројекат „Скок у будућност - Србија 2027“ који предвиђа чак 323 пројекта из области инфраструктуре у Србији", истакао је Мали на панелу"Прилагођавање глобалним економским променама: трговина, инфлација и раст“ ("Navigating Global Economic Shifts: Trade, Inflation, and Growth).

„У 2023. години реални раст БДП-а износио је 3,8%, а очекујемо раст од око 3,8% у 2024. години, уз убрзање на 4-5% у 2025. години и даље, у складу са инвестиционим циклусом везаним за пројекат „Скок у будућност - Србија 2027“ и изложбу ЕXПО 2027 чији смо домаћини и за коју очекујемо више од три милиона посетилаца уз приходе од преко милијарду евра. То је наша највећа шанса да се представимо свету и искористимо период пред нама за даље унапређење земље“, рекао је Мали.

Министар је истакао да је приоритет Владе Србије подизање животног стандарда грађана кроз раст њихових примања и кроз наставак великог инвестиционог таласа.

„Наш раст је заснован на три ствари- то су домаћа тражња, капиталне инвестиције и раст извоза. Најпре, расту нам плате и пензије, расте нам минимална зарада. Кад погледате, од 2020. године до данас, у реалном износу преко нивоа инфлације 35, 40 одстоу су нам у просеку расле и плате и пензије. С друге стране, имамо огромне инвестиције, 7,9 одсто нашег БДП-а су капиталне инвестиције, граде се ауто-путеви, брзе саобраћајнице, брзе пруге, нове болнице, школе, улажемо у енергетику, дигитализацију, здравство, све оно што мења квалитет живота грађана Србије и чини нашу привреду атрактивнијом за велики број инвеститора који код нас отварају нове фабрике и запошљавају људе“, истакао је Мали. 

И на трећем месту, наводи министар, је раст извоза.

„Рекордан прилив директних страних инвестиција и фабрике које смо отварали у претходном периоду сада показују своје резултате. Са уговорима о слободној трговини које Србија има са Кином и Египтом, ми смо сада у јединственој позицији, можемо да одлучујемо о својој судбини јер наша економска политика даје резултате, тако да сам против било каквих протекционистичких мера о којима говоре у Европи и Америци, јер то затвара економију. Нисам сигуран ни да постоји јединствен став на нивоу Европске уније око јединствене економске политике у ком смеру треба ићи“, истакао је министар. 

Како каже, ако погледате глобални БДП, видите како су се последњих двадесет, тридесет година ствари промениле, где опада удео САД-а и ЕУ, а расте удео неких азијских земаља.

„То је тренд који се дешава и ми морамо томе да се прилагодимо. Због тога се Србија отвара и азијском и европском и афричком тржишту, желимо да будемо присутни свуда, да искористимо сваку могућу шансу за раст и развој, јер то за наше грађане значи нова радна места, веће плате и пензије и нова улагања“, нагласио је Мали.

Заменик министра финансија Украјине Александар Кава истакао је да његова земља има циљ да постане чланица Европске уније, због чега предано ради на томе да усвоји законе који су у складу са ЕУ регулативом. Ипак, истиче, да најпре рат мора да се оконча, како би поново изградили економију. Наводи да је Украјина у првој години сукоба имала пад привреде, али да се то променило од друге године, те да очекује ове године раст 3,5 одсто, а наредне 3 одсто. Како објашњава, упркос рату, привреда ради, а порези се уплаћују.

„Ми увелико обнављамо земљу. Сарађујемо са европским партнерима, обнављамо све што је уништено. Половина нашег државног буџета иде на војску, због ситуације у којој се налазимо, али трудимо се да нађемо нове изворе раста“, истакао је Кава.

Гувернер банке Словачке Петер Кажимир истиче да су сада свуда у свету неизвесна и изазовна времена, али да Словачкој помаже јака аутомобилска индустрија, будући да су, како истиче, за раст њихове привреде најзаслужније инвестиције из те области. Наводи да је кључ у образовању.

„Морамо стално ићи у корак са временом, питање образовања је кључно, иновација такође. Јавне институције морају да прихвате иновације и да се стално раде на себи, јер једино тако можемо ићи напред“, каже Кажимир.

Лукасз Јанусзеwски, члан Менаџмента Борда Raiffeisen Bank International

истакао је да треба наћи праве пројекте и поуздане партнере како би се развијао читав регион. 

Први потпредседник Владе се током боравка на самиту састао и са министром образовања, истраживања и развоја Словачке Томашом Друкером, као и са некадашњим известиоцем Европског парламента за Србију Владимиром Билчиком.