Мали: Србија побеђује у економији

 Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је ребаланс буџета за 2021. годину који ће се сутра наћи на седници Скупштине одговорно испланиран јер су приоритет привреда, грађани и капиталне инвестиције као и да држава у овом тренкутку има новца да финансира цео пакет мера подршке.  

 „Ми улажемо тај новац у привреду, грађане и капиталне инвестиције што су дугорочно најважнији потези. Све је ствар приоритета. Ми мислимо да нам овај буџетски план може омогућити не само раст БДП од шест одсто ове године вец и наредних година“, рекао је Мали гостујући на телевизији К1. 

На критике да се буџет прекраја и да ће касније све доћи на наплату, одговара одлучним да „то није тачно“.  

„То није тачно. Ми смо одговорном економском политиком од 2014. до 2019. године имали суфицит у буџету. И открићу вам данас веома важну вест. Ми имамо данас на рачуну 259 милијарди динара а 257 милијарди је пакет. Дакле, тренутно имамо новац за цео пакет и не треба да се задужимо. Имамо паре на рачуну да би то финасирали“, рекао је он.  

Према његовим речима, друга је прича када је реч о капиталним инвестицијама, које се планирају на дужи рок и дугорочно су исплативе. Оне ће ове године бити 7,2 одсто БДП, што су највећа улагања у инфраструктуру и јавне инвестиције до сада, у Србији.  

„Ми и за то имамо резерве, па ћемо тако један део финасирати својим средствима а делом задуживањем јер је то пракса свих земаља у свету. Основно правило у финансирању таквих пројеката је да их финансирате делом из емисије државних обвезница. И даље је новац јефтин на међународном финансијском тржишту“, рекао је Мали уз напомену да ту прилику треба искористити.  

Он је рекао да јавни дуг државе неће прећи ниво задужености од 60 одсто у односу на БДП и да му нису јасне рачунице да ће дуг ићи на 70 или 80 одсто БДП-а. 

Како би једноставно објаснио грађанима о чему је реч он је рекао да се јавни дуг практично ствара по основу разлике између прихода и расхода једне државе. „Та разлика у овом тренутку биће 6,9 одсто“, рекао је министар мислећи на планирани дефицит у новом ребалансу али, како је рекао, ми ћемо је надоместити новцем, које имамо на сопственом рачуну као и јефтиним задуживањем на домаћем и међународном тржишту капитала. 

Како је рекао, веома је битно како ће се тај новац улагати, јер за разлику од претходне власти, новац не иде само у потрошњу и не користи се за куповину политичких поена, већ већим делом иде у инвестиције и опоравак привреде.  

„Србија не побеђује само у спорту, вец и у економији. Инвестирамо много новца у здравствену и путну инфраструктуру. Погледајте структуру ребаланса, то је новац за капиталне инвестиције, јавне радове, изградњу путева, болница. Све зависи од нас, где ћемо уложити. Практично, око 7,2 одсто БДП-а колика су издвајања из буџета за инвестиције, дајемо за раст грађевинске индустрије“, објаснио је министар структуру ребланса уз напомену да смо ми спремни за исцрпљујућу борбу са коронавирусом али да се ипак нада да то неће предуго да траје. „Надам се да је излазак ближе него што је даље“, рекао је оптимистично.   

На питање има ли нешто што га брине, одговара да је то више ситуација на глобалном тржишту него код нас, нарочито у земљама које су наши трговински партнери.  

„Оно сто ме плаши, што не знамо како ће глобална економија реаговати и кад ће развијене земље завршити вакцинацију. Без тога да отварају своје економије то ће да успорава раст и наше економије“, додао је. 

Каже да је увек за аргументовану критику и да је економија „жива ствар“, али да није за паушалне оцене о нивоу задужености Србије где се помиње ниво задужености од 70 и 80 одсто. Према његовим речима о томе причају они који су 2011. године емитовали десетогодисњу обвезницу и продали је по стопи од 7,25 одсто. „Њихова политика да се задуже на дуги рок али да све то сипају у бунар и потрошњу“, нагласио је он.   

Како истиче каматна стопа на обвезнице доста говори о економској и фискалној политици државе. „Данас је та стопа на наше обвезнице 1,06 одсто. Огромна је разлика“, казао је министар и додао да уз стабилан курс и инфлацију, нема се шта замерити тренутној макроекономској политици Србије.  

Истиче да се води рачуна о сваком динару.  

"Водимо рачуна о сваком динару, нама јавни дуг у односу на БДП и са овим ребалансом и са трећим пакетом мера, као и с рекордним инвестицима у капиталне пројекте, не прелази 60 одсто БДП-а, што је ниво Мастрихта, а погледајте остале земље: Немачка има дуг на 80 одсто, Црна Гора преко 100 одсто БДП-а, задужене су и Француска, Шпанија, Грчка, Италија“, навео је Мали. 

„То је чињеница, то вам је стабилност. Курс се није променио седам година уназад, чак ни последње године нарочито, кад је била корпна криза, девизне резерве су нам стабилне, нема инфлације. И то не говоримо само ми већ највеће светске финансијске институције
попут ММФ и изјаве кредитних агенција. Једна од њих агенција Мудис нам је чак прошлог месеца повећала кредитни рејтинг, што је реткост“, казао је Мали.  

Мали је рекао да ће укупна помоћ привреди и грађанима, заједно са два пакета помоћи од претходне године износити око осам милијарди евра, што је 17,2 одсто БДП-а. 

Уз подсећање да ће се у Србији градити чак осам аутопутева, да је за почетак изградње метроа обезбеђен новац у ребалансу, министар је напоменуо и да су ту огромна улагања у здравство јер, како је рекао, „здравље нема цену“. „Издвојили смо новац за завршетак реконструкције КЦ у Београду, почетак реконструкције КЦ у Новом Саду за нову фабрику вакцина и нову ковид болницу у Новом Саду“, прецизирао је Мали.  

Он је оценио да је тешко буџетски планирати у ситуацији када се реалност мења из дана у дан. Подсетио је и на тврдње стручњака и лекара да ће корона нестати преко лета па се то ипак није десило. Планирање буџета за 2021. годину почело је већ у октобру јер тако предвиђа буџетски календар, те тврди да се није могло знати баш тада да ли ће бити потребна и трећа подршка, односно трећи пакет мера.  

Осврћући се на подршку која је планирана за грађене 30 плус 30 евра и њихову исплату у мају и новембру, министар је рекао да стоји тврдња Фискалног савета да се бољи макроекономски показатељи могу постићи улагањем у инвестиције а не у исплату новца грађанима. Међутим, истиче, у економији ствари нису тако једноставно и људе не треба посматрати као мултипликаторе на привредни раст, нити као обичне бројке.  

„Сваком помоћ државе значи, да осете сигурност као и да је држава стабилна и јака. Претходном мером од 100 евра директно смо погодили у центар. Сви смо имали страх, подигли смо оптимизам. Није то ни мала помоћ, за четворочлану породицу то је 400 евра. То је имало и психолошки значај. Економија нема само везе са економијом већ и са психологијом“, рекао је Мали.  

И поред свега, како каже, ми смо имали за пет одсто већу наплату ПДВ у 2020. години у односу на 2019. годину. „Грађанима смо помогли око 90 милијарди динара а разлика у наплати ПДВ је била 20 милијарди динара. То би значило да се 20 одсто онога што смо дали грађанима вратило кроз наплату у виду ПДВ-а“, казао је Мали и додао да се тако одржава тражњу, стимулиш потрошња и помаже фирмама да се реше нагомиланих робних залиха.  

Осврћући се на проблем фриленсера, Мали је остао при ставу да је решење које је понуђено добро и фер и да не таргетира оне са најмањим примањима, јер је свако ко је зарађивао испод 56000 месечно у претходних пет година ослобођен плаћања пореза. „Онај ко је зарађивао 700 евра, рата пореза му је подељена на 120 рата и износила би му 7,4 евра на месечном нивоу“, казао је Мали.  

Он је уверен да ће највећи број фриленсера прихватити овакво понуђено решење.  

Како каже, постоји црвена линија која се не може прећи, па се тако не може прећи црвена линија за некога ко се коцкао преко интернета или издавао стан и зарадио на стотине хиљада евра.  

Према његовој оцени ни аргумент фриленсера „нисмо знали да пореска обавеза постоји“, није на месту јер, наглашава, појавите се са таквом тврдњом у било којој пореској управи у развијеној земљи па ћете видети шта ће вам рећи. „Оно што ја покушавам је да сачувам уређену државу и кажем да порез мора да се плати“, навео је он.  

Министар је рекао да се покушава да са помогне свим угроженим категоријама. С тим у вези подсетио је да се синоћ премијерка састала са представницима ноћних клубова и да се назире решење и за њихов проблем.  

Градови као што су Нови Сад и Београду си клубове већ ослободили закупнине простора а разматрају се и други модели помоћи, потврдио је министар.