Читај ми

Мали: Наше здраство мора да иде у корак са дигитализацијом, уводимо ред у финансирање

1/5

„Наше здраство мора да иде у корак са дигитализацијом, а директори здравствених установа морају да покажу одговорност према сваком динару који улажемо у здравство. Зато смо увели централизоване јавне набавке, робно-материјално књиговодсто и систем е-рецепт. Желимо да уведемо ред у финансирање у здравству, као што смо увели на нивоу целе државе“, рекао је потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали на панелу „Дигитализација у финансирању здравствене заштите“ који су организовали Министарство финансија и РФЗО.

Министар је подсетио да су Министарство финансија и РФЗО 2020. године започели дигитализацију финансијских процеса у нашем здравственом систему. То подразумева увођење више система, међу којима САП (главна финансијска књига и плаћање у РФЗО), „Портал финансија“, који је везан за централизоване јавне набавке, уговарање, требовање, утрошке и залихе, УниОут (аутоматска контрола фактура у РФЗО, преузетих са СЕФ-а уз књижење у САП) и систем еРецепт (који, поред осталог, омогућава временско дозирање терапије при прописивању лекова на рецепт).

Министар се присећа периода пре увођења централизованог система за јавне набавке у здравству.

„Такав систем није добро функционисао. Свака здравствена установа је набављала за себе опрему, појединачно. Сећам се, једна обична игла је коштала у једној здравственој установи, на пример 1 динар, а у другој 70 динара, а све је то држава морала да плати. Није било реда. Онда смо рекли: Хајде да станемо са тим и уведемо централизовани систем уз контролу сваке набавке. Затим смо увели и систем е- рецепт како би и ту увели ред. Након седам месеци анализе, дошли смо до податка да је могуће направити ушетеде од чак 18 посто у односу на укупне трошкове. То је 13 милијарди динара. И то вам је на годишњем нивоу. Не треба тај новац да се враћа у буџет, искористите га ви за набавку опреме, усавршавање, запошљавање. Само немојте да га бацате, да нико од њега нема користи. Замислите да тај новац уложимо у реконструкције здравствених установа, у иновативне лекове, повећање плата здравственим радницима, набавку опреме. То је одговорност, на чему инсистирамо. Да се директори здравствених установа понашају одговорно према новцу и према сваком грађанину“, каже министар. 

Додаје да је контрола финансија у области здравства преко потребна. „Ми смо увели робно-материјално књиговодство, систем е- рецепт , централизоване јавне набваке, све то како бисмо увели ред. Сада држава набавља за све, конкуренција је много већа, цена је нижа, а сви су на добитку“, истиче Мали.

Министар је критиковао здравствене установе које не пописују залихе и набројао лекаре који нису довољно ажурни у коришћењу система е-рецепти.

„Дао сам им месец дана да све нелогичности и проблеме реше, да покажу већу одговорност, а након тога држава више неће имати разумевања“, каже потпредседник Владе.

Објашњава да увођење робно- материјалног књиговодства даје потпуну контролу залиха.

„Од кад смо увели овај систем, знамо у сваком тренутку колико има залиха у свакој здравственој установи у Србији и то ће се потврђивати пописом сваког месеца. Ту онда нема више могућности дуговања, нити било каквих малверзација. То је у вашем интересу, а и у интересу грађана Србије који ће добити квалитетну здравствену услугу. Хајде да покажемо слику једне другачије, успешније Србије, да се исправе грешке и пропусти који су се до сада правили. Покажите одговорност према сваком динару, а држава ће умети то да врати“, каже Мали.

Министар је захвалио свим здравственим радницима на свему што су учинили за грађане, поготово у протекле три године колико траје пандемија корона вируса. 

„Много веће и развијеније земље од Србије су тада поклекле и нису нашле прави одговор на ту кризу, за разлику од Србије. Хвала на енергији и пожртвованости како бисмо спасили животе грађана. Заједно смо показали како умемо да побеђујемо и када је криза. Показали смо се одговорно и када је набавка вакцина у питању, изградили смо ковид болнице у рекордном року и набавили респираторе и неопходну опрему, и све смо то урадили много брже и ефикасније него много развијеније земље од нас“, каже Мали.

Додао је да је циљ Владе да здравственим радницима створи што боље услове за рад и што бољи квалитет живота.

„Гледајући од 2014. године, када смо спровели фискалну консолидацију, до данас, укључујући последње повећање од 12,5 одсто, плате доктора медицине су веће за 102 одсто, а медицинских сестара за 115 процената, дакле више него дупло. То показује наш однос према људима који раде у здравству, јер желимо да вам укажемо поштовање које заслужујете“, каже Мали.

Министар је најавио наставак улагања у здравство.

„Држава ће наставити са подизањем плата у систему здравства, наставиће и са даљим улагањиима у опрему и инфраструктуру. Ако се не варам, у овом тренутку имамо 11 домова здравља који се реконструишу у Србији, имамо клиничке центре који се реконструишу и оне који се граде, стално набављамо нове апарате и опрему, али све то је један аспект приче коју могу да сумирам у једној бројци. Веровали или не, за 2023. годину укупна издвајања за здравство биће 490 милијарди динара, односно 4,5 милијарде евра. Дакле, највећа улагања су управо у овој области. Године 2019. буџет за здравство је износио 270 милијарди динара, а данас је скоро дупло већи“, истиче Мали.

И директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић каже да се, од кад се увела дигитализација у области здравства, као и контрола залиха, увео потпуни ред у ту област.

„Сада је незамисливо да се закаже састанак са директорима здравствених установа а да већ унапред не знате колике су вам залихе, не знате како сте требовали и не знате пројекцију за ову, чак и за наредну годину. То је немогуће. Увођење система САП, Портала финансија и УниОут, као и система е-рецепт, резултирало је одсуством дуговања , када су у питању лекови, реагенси, остала су само дуговања по основу тужби и за енергенете што је следећи циљ који ћемо решити са Министарством финансија“, каже директорка РФЗО.

Министарка здравља Даница Грујучић рекла је да је Министарство здравља формирало нови сектор за дигитализацију са Министарством информисања и телекомуникација и Канцеларијом за ИТ И РФЗО, те да заједно раде на пројекту централизовања података.

„Тако ће се у сваком тренутку знати шта свака здравствена установа у Србији има од опреме, колико је стара, кад је био последњи сервис и када опрема мора да се мења. Пројекат је од капиталног значаја за државу и здравство, а сви ће се тренутни е сервиси објединити у централизвану дистрибуцију података која ће чинити нови е- картон. Подаци ће бити смештени у дата центар у Крагујевцу и биће комплетно заштићени. У том смислу, свака нова услуга, нови е-сервис у перспективи биће компонента е-картона. Битно је напоменути да, за разлику од садашње праксе, комплетан развој и одржавање ће бити у власништву државе тј. ресорних министарстава и Канцеларије за ИТ који ће управљати даљим развојем е- картона“, каже Грујичић.

Најављује да ће до краја августа свака болница у Србији имати скенер. 

„До 31. августа свака болница ће у Србији имати скенер и сматраћу директоре здравствених установа одговорним уколико пацијент не буде могао да дође до снимка на скенеру који му је потребан. Такође, неке од наредних активности Министарства здравља биће унапређење правног оквира. Мењаћемо Закон о здравственој заштити и здравственој документацији што ће омогућити унапређење овог новог, интегрисаног здравственог информационог система“, закључила је министарка.

Сличне теме

Синиша Мали: Промоција Експа и кроз поштанске маркице

Синиша Мали: Промоција Експа и кроз поштанске маркице

Синиша Мали: До краја године просечна плата 920 до 930 евра

Синиша Мали: До краја године просечна плата 920 до 930 евра

Мали: Радови на изградњи ЕКСПО комплекса теку по плану

Мали: Радови на изградњи ЕКСПО комплекса теку по плану