Читај ми

Мали: Минимална зарада расла пет пута брже него потрошачка корпа

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је рекао да да је држава изашла са предлогом да раст минималне зараде за следећу годину буде 9,4 одсто, због посвећености расту животног стандарда, али без угрожавања запослености, до чега би дошло ако би зарада расла више него што финансије дозвољавају.

„У четвртак ће бити одржана наредна седница Социјално-економског савета. Ми смо изашли са предлогом да се минимална зарада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто у односу на постојећу, са 32.022 на преко 35.000 динара. Први пут ће минимална зарада бити око 300 евра и то је знак континуитета који имамо као Владе Републике Србије. Од 2017. године, када смо завршили фискалну консолидацију, минимална зарада је порасла чак 52 одсто, а раст нашег БДП-а је био 17,3 одсто у том периоду. Дакле, минимална зарада расте три пута брже него раст БДП-а“, објаснио је он гостујући на РТС-у.

Одговарајући на питање када ће минимална зарада у потпуности покрити минималну потрошачку корпу, Мали је рекао да се полако ближимо циљу.

„Још није довољно, али смо близу. Рецимо, 2017. године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била је 62 одсто, а данас је 81,5 процената. У односу на минималну потрошачку корпу, минимална зарада расте пет пута више, јер стопа раста потрошачке корпе је била 10,3 одсто, док је зарада расла 52 одсто од 2017. године. Према пројекцијама које смо направили, очекујемо 2023, 2024. године да у потпуности покријемо минималну потрошачку корпу. Пре свега, то је наша посвећеност расту животног стандарда, али без угрожавања запослености, коју смо постигли отварањем радних места, односно фабрика, што би могло бити угрожено ако би минимална зарада расла више него што би финансије дозволиле“ навео је Мали.

Министар је подсетио да је минимална зарада 2010. године била 15.700 динара, док се данас говори о 300 евра, што је показатељ знатног раста у претходном периоду.

„То је важно јер је минимална зарада покретач раста просечне зараде. Председник Александар Вучић својевремено је обећао да ће просечна плата у Србији бити 500 евра, а ми смо тај циљ испунили. У јулу је просечна зарада била преко 65.000 динара, а циљ је да до краја 2025. године просечна плата буде 900 евра. У динамици смо остварења тог циља који је дефинисан програмом „Србија 2025“ и пратимо обећање које смо дали“, рекао је Мали.

Објаснио је да ће највећи терет раста минималне зараде држава преузети на себе.

„За послодавце, највећи део ће компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела са 18.300 на 19.300 динара и са смањењем доприноса за ПИО фонд од 0,5 одсто. Овим се наставља пракса растерећења пореза и доприноса на зараде, која ће сада бити 61,1 одсто, док је 2017. године оптерећење било 63,3 процената. Дакле, ништа није случајно, јер одговорном економском политиком постепено смањујемо оптерећење на зараде и на тај начин доприносимо отварању радних места, запошљавању, расте животни стандард, расту плате“, навео је он.

Осврнуо се и на наставак исплате помоћи у месецима који следе и нагласио да се поштује предвиђена динамика трећег пакета помоћи грађанима и привреди.

„Тако ћемо следећег месеца, тачније 22. септембра исплатити 50 евра пензионерима. У новембру следи уплата других 30 евра свим пунолетним грађанима, а у децембру додатних 20 евра помоћи за све. Ту је и предвиђених 20.000 динара помоћи пензионерима, што ће бити исплаћено у фебруару или марту следеће године. То је скоро осам милијарди евра колико исплаћујемо, али уз одржање пуне макроекономске стабилности“, рекао је Мали.

Министар је истакао да је у овом тренутку удео јавног дуга у односу на БДП 55,5 одсто, што је далеко испод нивоа који је прописан Мастришким уговором.

„Сачекаћемо резултате сутра, односно последњег дана августа. Ипак, могу да кажем да су нам много бољи резултати него што смо предвидели. За првих седам месеци, ми смо планирали 198 милијарди дефицит, а резултат је 39 милијарди минуса. То значи да нам је за 160 милијарди динара бољи резултат, односно за милијарду и 200 милиона евра. Нема ту грешке, били смо конзервативни када смо пројектовали раст наше привреде у априлу када је био ребаланс, али на срећу опоравак је много бржи. У другом кварталу раст је био 13,4 одсто, а укључујући и први квартал, до краја године очекујемо раст од минимум 6,5 одсто“, објаснио је он и додао да ћемо поново имати један од три најбоља резултата у Европи.

Министар финансија је подсетио да је у суботу потписан споразум за изградњу 69 километара Дунавског коридора, од Пожаревца до Голупца.

„У овом тренутку градимо седам ауто-путева и брзих саобраћајница, и то у доба највеће економске кризе икада. Мало која земља може тиме да се похвали. Ми издвајамо новац и за инфраструктурне пројекте, и за изградњу болница, клиничких центара, али и за повећање плата и пензија. То довољно говори о нашој стабилности“, навео је он.

Осврнуо се и на предстојећи састанак са новом директорком Међународног монетарног фонда за Србију (ММФ), који је заказан за данас и навео да њихова одлука о стављању на располагање 890 милиона долара нашој земљи, није новац који смо тражили, али да ће бити искоришћен за враћање старих кредита и за наставак инвестиција.

„ММФ је прошле недеље донео одлуку да свим својим чланицама алоцира онолико новца колико свака од тих чланица има специјалних права вучења. То је за Србију 890 милиона долара, уз повољну каматну стопу од 0,05 одсто. Тај новац је већ алоциран, само треба да видимо када ћемо га повући. То јесте добра вест, али ми тај новац никада не бисмо тражили. Ми настављамо споразум са ММФ-ом, нефинансијски, дакле искључиво је саветодавног карактера, с обзиром на то да смо усмерени наставку реформи, пре свега јавних предузећа“, закључио је Мали. 

Сличне теме

Мисија ММФ-а завршила прву ревизију актуелног аранжмана

Мисија ММФ-а завршила прву ревизију актуелног аранжмана

Синиша Мали: У понедељак исплата првих субвенција за нови модел фискализације

Синиша Мали: У понедељак исплата првих субвенција за нови модел фискализације

Мали: У Извештају ЕК дат велики плус нашој економији

Мали: У Извештају ЕК дат велики плус нашој економији